SOS signal usvojen je na današnji dan 1906. godine u Berlinu.
Razvoj bežične telegrafije i prvi signali za pomoć
Krajem 19. veka, radio ili bežična telegrafija postaje revolucionarno sredstvo za komunikaciju, posebno u pomorstvu. Pre uvođenja bežičnih signala, brodovi su koristili vizuelne i audio signale kao što su zastave i sirene, ali je ubrzo postala očigledna potreba za jedinstvenim signalom koji bi prevazišao jezičke i nacionalne barijere. Na Berlinskoj konferenciji 1903. godine, kapetan Kvintino Bonomo predložio je standardizaciju signala za slučaj opasnosti, ali to tada nije usvojeno.
Rani signali: CQD i NC
Pre zvaničnog uvođenja SOS signala, različite organizacije su koristile sopstvene sisteme. Kompanija Markoni je 1904. godine uvela signal CQD kao zvanični poziv za pomoć na moru. U međuvremenu, američka mornarica je predložila signal NC, koji je prema Međunarodnom signalnom kodu značio: „U nevolji, potrebna pomoć“. Ipak, ove inicijative nisu bile univerzalno prihvaćene.
Nemačka prva uvodi SOS signal
Prva država koja je uvela SOS signal bila je Nemačka 1905. godine, kada je signal postao deo nacionalnih radiotelegrafskih regulativa. SOS je formalno usvojen na Prvoj međunarodnoj radiotelegrafskoj konferenciji u Berlinu na današnji dan 1906. godine, a zvanično je stupio na snagu 1. jula 1908. godine. Zanimljivo je da SOS ne znači ništa konkretno – često se pogrešno interpretira kao „Save Our Souls“ ili „Save Our Ship“, ali je u suštini jednostavan signal u Morzeovom kodu: tri tačke, tri crte, tri tačke.
Prvi brod koji je poslao SOS signal
Prvi brod koji je poslao SOS bio je SS Slavonija, 10. juna 1909. godine, kada se nasukao na ostrvo Flores u Azorima. Spaseni su svi članovi posade i deo tereta. Nekoliko meseci kasnije, brod SS Arapaho je 11. avgusta 1909. godine poslao SOS, nakon što mu je pukla osovina. Ovaj signal je pomogao u spasavanju svih 150 putnika i članova posade.
Titanik i popularizacija SOS signala
Iako SOS nije prvi put upotrebljen na Titaniku, njegovo potonuće 1912. godine označilo je prekretnicu u popularizaciji ovog signala. Dok je Titanik tonuo, operateri su poslali signal CQD, ali su kasnije, po savetu jednog od operatera, poslali i SOS. Nažalost, nijedan brod nije bio dovoljno blizu da stigne na vreme, pa je preko 1.500 ljudi izgubilo život.
Zamena SOS-a modernim sistemima
Iako je SOS signal zvanično zamenjen 1999. godine uvođenjem Globalnog pomorskog sistema za hitne pozive (GMDSS), ovaj signal se i dalje koristi u određenim situacijama, naročito kada su moderni sistemi nedostupni. SOS se može koristiti kao vizuelni signal, na primer, pomoću svetlosnih bliceva ili pisanjem slova na tlu.
Moderni primeri korišćenja SOS signala
SOS se i dalje koristi u hitnim situacijama. Na primer, 2019. godine žena iz Kalifornije spasena je nakon šest dana u divljini, zahvaljujući SOS signalu koji je ispisala kamenjem. Takođe, u Australiji, žena je spasena nakon što je njen SOS signal primećen pomoću kamere na daljinu.
Zaključak
Iako je SOS signal zvanično zamenjen modernim tehnologijama, njegova jednostavnost i univerzalnost i dalje ga čine jednim od najprepoznatljivijih signala za pomoć širom sveta.