Od soka od narandže do pastila cinka, pileće supe do kapsula sa belim lukom, postoji mnogo kućnih lekova za prehladu. Ali, da li zaista funkcionišu?

Svi se ponekad prehlade, a iako postoji oko 200 virusa koji je izazivaju, čini se da postoji gotovo isto toliko kućnih lekova koji se protiv nje bore. Ali, da li neki od njih zaista deluju?

Osnova svakog kućnog leka je ideja da pojačava naš imunološki sistem. Kada virus uđe u naše telo, nailazi na dva sistema odbrane: urođeni imuni sistem pokušava da istisne invazivne ćelije, dok adaptivni sistem cilja specifične patogene s kojima je telo već bilo u kontaktu. Ovaj drugi takođe stvara memorijske ćelije kada naiđe na nove patogene, omogućavajući telu da ih se odbrani ako se vrate. Zato obično dobijemo ovčije boginje samo jednom, dok prehladu – koja menja svoj izgled dok prelazi s osobe na osobu, zbunjujući naše ćelije memorijskog imuna – možemo doživeti nekoliko puta godišnje.

Poznato je da i životne navike i ishrana utiču na snagu našeg imunog sistema. Zato su mnogi od lekova, koji su često preporučivani za odbranu od prehlade, takođe bili popularni na društvenim mrežama sa obećanjem da mogu zaštiti tokom pandemije koronavirusa. Pa, koji kućni lekovi vrede probati u pokušaju da se odbranimo od prehlade ili virusa?

Da li dodaci kao što je beli luk mogu da se bore protiv virusa?

Charles Bangham, šef Odeljenja za zarazne bolesti na Imperial College London, kaže da se imuni sistem oslabi kod inače zdravih ljudi samo kada imamo nedostatak vitamina ili minerala. Dodavanje takozvanih hrana koje razbijaju prehladu u našu ishranu malo će pomoći ako već imamo relativno dobru ishranu.

Studija sprovedena tokom zima 2016. i 2017. godine otkrila je da uzimanje multivitamina koji sadrži vitamine A, D, C, E, B6, B12, folnu kiselinu, cink, selen, bakar i gvožđe smanjuje učestalost i trajanje simptoma prehlade.

Jedan specifičan kućni lek koji može pomoći je beli luk. U jednoj maloj studiji, 146 zdravih odraslih osoba dobijalo je ili placebo ili dnevni dodatak belog luka tokom 12 nedelja zime. Grupa koja je uzimala placebo dobila je 65 prehlada, što je rezultiralo sa 366 dana bolesti – dok su oni koji su uzimali dodatke belog luka dobili samo 24 prehlade, sa 111 dana bolesti između njih.

Da li vitamin C pomaže kod prehlada?

Vitamin C je još jedan dodatak za koji mnogi posegnu kada osete simptome prehlade. Pregled iz 2023. godine otkrio je da dodaci vitaminu C mogu značajno smanjiti ozbiljnost blažih simptoma prehlade, uključujući curenje iz nosa, kašalj i bolove u grlu, za oko 15%. Takođe su zaključili da dodaci vitaminu C imaju veći efekat na ozbiljnije simptome prehlade.

Da li cink pomaže kod prehlada?

Što se tiče cinka, jedan pregled efikasnosti dnevnih cink acetat pastila koje sadrže dozu od 80-92mg na prehladu otkrio je da skraćuju trajanje curenja i začepljenja nosa za oko trećinu, uz 22% manje kijanja i gotovo upola manje kašljanja.

Studija je zaključila da, ako se započne unutar 24 sata od prvih simptoma, pastile cinka acetata od 80mg dnevno mogu pomoći u lečenju prehlade.

Efekat placeba i prehlada

Ipak, jedna komplikacija je da istraživači obično nisu ispitali da li su učesnici bili deficitarni u nečemu poput vitamina C ili cinka pre nego što su počeli s režimom. Dakle, svaki benefit u borbi protiv prehlade može biti zbog toga što su učesnici korigovali deficit, a ne zato što dodatak čini razliku za već zdrave ljude.

Ako verujemo da nam nešto, za šta postoji malo ili nimalo naučnih dokaza, poput pileće supe ili soka od narandže, zaista leči, to može biti zbog placeba. Placebo je pokazao efikasnost u ublažavanju mnogih simptoma, od bola do iritabilnog crevnog sindroma, iako razlozi još uvek nisu u potpunosti razumljivi. Bilo da se radi o vitaminu C ili pilećoj supi, samo placebo efekat može nam pomoći da prevaziđemo prehladu.

Felicity Bishop, docentkinja zdravstvene psihologije na Univerzitetu u Southamptonu, kaže: „Studije pokazuju moć placeba koja dolazi iz poverenja između pacijenata i zdravstvenih radnika, nekoga ko je brižan i može da pruži tretmane s poverenjem. To je nešto što roditelji čine kada smo mladi. Važna je priroda odnosa, a ne ko je ta osoba.“