Duško Korać (Ivangrad, 4. jul 1955. – Beograd, 4. januar 2016) bio je prepoznatljiv sportski komentator Radio-televizije Srbije (RTS), upamćen po energičnim i nekonvencionalnim prenosima širokog spektra sportskih disciplina — atletike, zimskih sportova, vaterpola, odbojke, boks mečeva, Formule 1, pa sve do fudbala.

RANI ŽIVOT I OBRAZOVANjE

• Detinjstvo u Ivangradu: Rođen je 1955. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju.
• Dolazak u Beograd: Godine 1973. preselio se u Beograd i započeo studije na Ekonomskom fakultetu, ali ga je put kasnije odveo u novinarstvo i sportsko izveštavanje.

KARIJERA NA RTS-u

1. Početak rada
   • Na konkursu RTS-a primljen je 1978. zajedno sa Brankom Surutkom.
   • Najpre se bavio opštim novinarstvom, ali je 1985. odbio ponudu da radi kao ekonomsko-politički novinar, jer je želeo da ostane posvećen sportu.
2. Urednički i drugi angažmani
   • Godine 1987. odbio je mesto glavnog urednika sportske redakcije uz objašnjenje da urednik „treba da bude iz Srbije“.
   • Tokom duge karijere na RTS-u prenosio je najrazličitije sportske događaje: atletiku, vaterpolo, odbojku, fudbal, zimskih sportova, boks, plivanje, pa čak i Formulu 1.
3. Kontroverze i stil prenošenja
   • Razvio je jedinstven komentatorski pristup: dok je govorio o jednom sportu, umeo je da usput pomene i rezultate ili priče iz drugog sporta, zbog čega je stekao i poklonike i kritičare.
   • Bio je strastven kritičar dopinga i, prema sopstvenim rečima, protivnik „dominacije SAD u atletici“ (kao i glorifikovanja ruskih atletičara), iako o tome nema zvaničnih izvora.
   • Incident sa Aleksandrom Tijanićem (2006): Navodno je suspendovan na mesec dana tokom Evropskog prvenstva u atletici zbog komentara koji su narušili profesionalne standarde po stavu tadašnjeg rukovodstva RTS-a.
4. Fudbalski prenosi
   • Iako je isprva prenosio i fudbalske mečeve, prestao je 1990. godine posle incidenta na Maksimiru (sukob Zvonimira Bobana i policajca). Pošto je Koraćev otac bio policajac, Korać je, po sopstvenoj izjavi, to doživeo vrlo lično.
5. Odbojka i drugi sporovi
   • Neki sportisti otvoreno su se protivili njegovom stilu komentarisanja. Najpoznatiji primer je slučaj Ivana Miljkovića, koji je pokrenuo peticiju protiv Koraća smatrajući da je pretenciozno i nepravedno komentarisao njegovu igru.
   • Povukao se iz komentarisanja vaterpola posle utakmice Crna Gora – Hrvatska na Olimpijskim igrama 2008, nezadovoljan nekim dešavanjima u rukovodstvima saveza i olimpijskih misija.

PRIVATNO

• U Beograd je došao kao student, ali se brzo profilisao kao mladi sportski novinar.
• Dugo je bio svojevrsni „autsajder“ među kolegama pošto je njegovo komentarisanje često izazivalo podeljene reakcije publike i sportista.
• Preminuo je 4. januara 2016. u Beogradu, u 61. godini života.

ZANIMLjIVOSTI

1. Početak na konkursu zajedno sa Surutkom
   U istoj generaciji s Brankom Surutkom, još jednim prepoznatljivim sportskim novinarom RTS-a, započeo je karijeru koja je potrajala više od tri decenije.
2. Stav prema dopingu
   Bio je poznat po oštrim, često emotivnim kritikama upotrebe dopinga, a za američke i ruske atletičare je govorio kako su „previše sumnjivi“. Tu vrstu „pristrasnosti“ oštro su kritikovale pojedine kolege i deo javnosti.
3. Okončanje fudbalskih prenosa
   Iznenadni prestanak komentarisanja fudbalskih utakmica veže se za Maksimir i Bobanov incident iz 1990. godine, što je Korać doživeo kao ličnu uvredu s obzirom na profesiju njegovog oca.
4. „Rat“ sa sportistima
   Neki vrhunski sportisti (npr. Miljković) zalagali su se za to da bude sklonjen sa prenosa, smatrajući njegove komentare uvredljivim i zlonamernim.

Duško Korać ostaće upamćen kao komentator koji je „ili se voli ili mrzi“, specifičnog načina izveštavanja, punog ličnih doživljaja i digresija, ali i velikog poznavanja različitih sportskih disciplina. Njegov stil je možda izazivao brojne polemike, ali je svakako obeležio epohu sportskog novinarstva na RTS-u.

Događaji

• 46. p. n. e. — Vojska odana Juliju Cezaru poražena je u bici kod Ruspine od optimatske vojske pod komandom Tita Labijena. 🇷🇴
• 871 — Vikinska vojska nanela je težak poraz vojsci vesekškog kralja Ethelreda od Veseksa u bici kod Redinga. 🇬🇧
• 1494 — Štamparija na Cetinju štampala je prvu knjigu na srpskom jeziku, „Oktoih prvoglasnik“. 🇲🇪
• 1642 — Engleski kralj Čarls I poslao je vojnike da uhapse članove Parlamenta, što je bio uvod u Engleski građanski rat. 🇬🇧
• 1717 — Engleska, Francuska i Holandija formirale su Trojnu alijansu protiv Španije. 🇬🇧 🇫🇷 🇳🇱
• 1762 — Velika Britanija objavila je rat Španiji, ulazeći u Sedmogodišnji rat. 🇬🇧 🇪🇸
• 1797 — Francuski general Napoleon I Bonaparta pobedio je Austrijance kod Rivolija u Italiji. 🇫🇷 🇦🇹
• 1814 — Crnogorska vojska oslobodila je Kotor od Francuza i predala ga vladici Petru I Petroviću. 🇲🇪 🇫🇷
• 1842 — U Teatru na Đumruku vojni kapelmajstor Josif Šlezinger održao je prvi javni koncert u Beogradu. 🇷🇸
• 1878 — Rusko-turski rat: Sofija je oslobođena od osmanske vlasti i postala glavni grad oslobođene Bugarske. 🇧🇬
• 1885 —
  • Hirurgija: Dr Vilijam Grant izveo je prvu uspešnu operaciju slepog creva. 🇺🇸
  • Kinesko-francuski rat: Francuske trupe pobedile su brojnije kineske snage kod Nui Bopa u severnom Vijetnamu. 🇫🇷 🇨🇳
• 1896 — Juta je primljena u Uniju kao 45. savezna država SAD. 🇺🇸
• 1917 — Kralj Nikola Petrović prihvatio je ostavku predsednika crnogorske izbegličke vlade Andrije Radovića. 🇲🇪
• 1918 — Nezavisnost: Rusija, Švedska, Nemačka i Francuska priznale su nezavisnost Finske. 🇫🇮
• 1932 — Vlada Indije proglasila je Indijski nacionalni kongres ilegalnim i uhapsila Mahatmu Gandija. 🇮🇳
• 1936 — Časopis „Billboard“ objavio je prvu top listu pop muzike. 🇺🇸
• 1942 — Drugi svetski rat: Nemci započeli masakr u srpskim selima Šajkaške, u Novom Sadu i Bečeju. 🇷🇸 🇩🇪
• 1948 — Velika Britanija priznala je Burmu kao nezavisnu republiku. 🇲🇲
• 1951 — Korejski rat: Severna Koreja i Kina zauzele su Seul. 🇰🇵 🇨🇳 🇰🇷
• 1959 — Luna 1 postala je prva svemirska letelica koja je prošla blizu Meseca. 🇷🇺
• 1967 — Muzička grupa „The Doors“ objavila je svoj prvi album. 🇺🇸
• 1972 — Pakistan zatražio pregovore sa Indijom nakon rata koji je doveo do stvaranja Bangladeša. 🇵🇰 🇮🇳
• 1993 — Rat u Bosni: Na konferenciji u Ženevi, Srbi i Bošnjaci odbili su Vens-Ovenov mirovni plan za Bosnu i Hercegovinu. 🇧🇦
• 2004 — NASA-in rover „Spirit“ uspešno je sleteo na Mars. 🇺🇸
• 2010 — U Dubaiju svečano otvoren Burdž Kalifa, najviša zgrada na svetu. 🇦🇪
• 2022 — Pet nuklearnih sila (Kina, Rusija, Velika Britanija, SAD, Francuska) objavilo je posvećenost Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. 🌍

Rođenja

• 1785 — Jakob Grim, nemački pisac, filolog i bibliotekar. (prem. 1863) 🇩🇪
• 1809 — Luj Braj, francuski učitelj, tvorac pisma za slepe i slabovide osobe. (prem. 1852) 🇫🇷
• 1881 — Nikolaj Velimirović, srpski episkop, teolog i govornik. (prem. 1956) 🇷🇸
• 1890 — Moša Pijade, srpski slikar, novinar, likovni kritičar, političar i akademik. (prem. 1957) 🇷🇸
• 1892 — Milan Bogdanović, srpski pisac i književni kritičar. (prem. 1964) 🇷🇸
• 1932 — Fabijan Šovagović, hrvatski glumac. (prem. 2001) 🇭🇷
• 1935 — Flojd Paterson, američki bokser, svetski i olimpijski šampion u srednjoj kategoriji. (prem. 2006) 🇺🇸
• 1940 — Helmut Jan, nemačko-američki arhitekta. (prem. 2021) 🇩🇪 🇺🇸
• 1942 — Džon Maklohlin, engleski džez muzičar (gitarista). 🇬🇧
• 1951 — Milorad Kosanović, srpski fudbaler i fudbalski trener. 🇷🇸
• 1957 — Vesna Zmijanac, srpska pevačica. 🇷🇸
• 1958 — Džulijan Sends, engleski glumac. (prem. 2023) 🇬🇧
• 1960 — Branimir Brstina, srpski glumac. 🇷🇸
• 1960 — Majkl Stajp, američki muzičar, najpoznatiji kao frontmen grupe R.E.M. 🇺🇸
• 1962 — Aljoša Buha, bosanskohercegovački muzičar, basista grupe Crvena jabuka. (prem. 1986) 🇧🇦
• 1963 — Til Lindeman, nemački muzičar, glumac i pesnik, pevač grupe Rammstein. 🇩🇪
• 1964 — Budimir Vujačić, crnogorski fudbaler. 🇲🇪
• 1965 — Džulija Ormond, engleska glumica. 🇬🇧
• 1965 — Gi Forže, francuski teniser. 🇫🇷
• 1971 — Željko Dimitrijević, srpski atletičar i paraolimpijac. 🇷🇸
• 1978 — Frederik Haus, američki košarkaš. 🇺🇸
• 1978 — Dominik Hrbati, slovački teniser. 🇸🇰
• 1980 — Bobi Iden, holandska pornografska glumica i model. 🇳🇱
• 1980 — Aleksandra Himenez, španska glumica. 🇪🇸
• 1982 — Holi Stivens, američka pornografska glumica i model. (prem. 2012) 🇺🇸
• 1984 — Žarko Rakočević, crnogorski košarkaš. 🇲🇪
• 1986 — Džejms Milner, engleski fudbaler. 🇬🇧
• 1986 — Sje Su-vej, teniserka iz Kineskog Tajpeja. 🇹🇼
• 1987 — Abubakar Umaru, kamerunski fudbaler. 🇨🇲
• 1989 — Labrint, engleski muzičar i producent. 🇬🇧
• 1989 — Marko Novaković, srpski kajakaš. 🇷🇸
• 1990 — Toni Kros, nemački fudbaler. 🇩🇪
• 1993 — Džejms Makadu, američki košarkaš. 🇺🇸
• 1994 — Mihajlo Andrić, srpski košarkaš. 🇷🇸
• 1994 — Nikola Antić, srpski fudbaler. 🇷🇸
• 1997 — Ante Žižić, hrvatski košarkaš. 🇭🇷
• 2004 — Viktor Vembanjama, francuski košarkaš. 🇫🇷

Smrti

• 1942 — Jordan Nikolov Orce, makedonski i jugoslovenski komunist, učesnik NOR-a i narodni heroj. (rođ. 1916) 🇲🇰 🇾🇺
• 1960 — Alber Kami, francuski književnik. (rođ. 1913) 🇫🇷
• 1961 — Ervin Šredinger, austrijski fizičar. (rođ. 1887) 🇦🇹
• 1965 — Tomas Sterns Eliot, engleski pisac. (rođ. 1888) 🇬🇧
• 1967 —
  • Donald Kembel, engleski vozač brzih automobila. (rođ. 1921) 🇬🇧
  • Boris Krajger, slovenački i jugoslovenski političar i narodni heroj. (rođ. 1914) 🇸🇮 🇾🇺
• 1986 — Radovan Zogović, književnik, književni kritičar i prevodilac. (rođ. 1907) 🇲🇪
• 2000 — Slobodan Stojanović, književnik, dramaturg i scenarista. (rođ. 1937) 🇷🇸
• 2009 — Ivan Gubijan, atletičar-bacač kladiva, prvi jugoslovenski osvajač olimpijske medalje. (rođ. 1923) 🇷🇸 🇾🇺
• 2016 —
  • Duško Korać, srpski sportski komentator na RTS-u. (rođ. 1955) 🇷🇸
  • Oto Logo, srpski vajar. (rođ. 1931) 🇷🇸

Praznici i dani sećanja

Srpska pravoslavna crkva slavi:

• Svetu velikomučenicu Anastasiju Uzorešitelnicu i druge s njom. ✝️
• Svetu mučenicu Teodotiju s tri deteta. ✝️
• Svetog mučenika Hrisogona. ✝️
• Svetog mučenika Zoila. ✝️