U javnosti su se pojavile dve različite verzije o događajima u manastiru Studenica – jedna od bratije manastira, objavljena na portalu StudenicaInfo, a druga od Episkopije žičke i igumana manastira, mitropolita žičkog Justina. Ova suprotstavljena saopštenja otvaraju niz pitanja o stanju u jednom od najznačajnijih srpskih pravoslavnih manastira, dok suština problema ostaje nerazjašnjena.

Saopštenje bratije manastira: progon ili reorganizacija?

Portal StudenicaInfo je objavio tekst pod naslovom „Progon bratije u Studenici“, u kojem se navodi da dolazi do svojevrsnog „čišćenja“ monaha iz manastira. Prema njihovim tvrdnjama, nekoliko monaha je već napustilo Studenicu, dok su ostalima izdata rešenja o premeštaju. Bratija, kako se ističe, nije saglasna sa ovom odlukom i tvrdi da im se ograničava pravo da ostanu u manastiru u kojem su služili godinama.

Važno je napomenuti da ovaj tekst nije potpisan, što ostavlja pitanje o njegovom autorstvu i stepenu verodostojnosti informacija koje prenosi.

StudenicaInfo je portal osnovan 2017. godine, kako sami navode, sa ciljem promocije lepih vesti i turističke ponude studeničkog kraja. Međutim, u praksi, ovaj portal se pretežno bavi dešavanjima u manastiru Studenica.

Njihova objava o „progonu bratije“ sugeriše da se manastir suočava sa ozbiljnim unutrašnjim problemima, pri čemu se potezi crkvene vlasti opisuju kao deo šire strategije prekomponovanja monaške zajednice.

Odgovor eparhije: nema progona, već redovno ustrojstvo

Ubrzo nakon objave ovog teksta, Eparhija žička i mitropolit Justin izdali su zvanično saopštenje u kojem se demantuju tvrdnje o „progonu bratije“. U saopštenju se ističe da u pravoslavnim manastirima ne postoji koncept „prava na trajni boravak“ i da premeštaji monaha nisu ništa neobično, već deo crkvene discipline i organizacije.

Mitropolit Justin navodi da su monasi pozvani da „u smirenju i poslušnosti“ prihvate odluke crkvenih vlasti. Takođe, kritikuje „zlonamerne medijske interpretacije“ i poziva javnost da ne prihvata jednostrane prikaze situacije.

Međutim, ostaje pitanje da li će ovo saopštenje ostati dostupno javnosti ili će doživeti sudbinu nekih ranijih crkvenih demantija. Naime, poslednji demanti Srpske pravoslavne crkve, koji se odnosio na kontroverzan tekst o studentima, nestao je sa zvaničnog sajta SPC-a, što je izazvalo dodatne sumnje o načinu na koji crkvene vlasti komuniciraju sa javnošću.

Šira slika: unutrašnji sukobi u SPC i informativni vakuum

Ovaj sukob nije prvi slučaj razmimoilaženja između eparhijskih vlasti i pojedinih monaha. Unutrašnji premeštaji i reorganizacije monaških bratstava su česte u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ali retko kada izazovu ovoliku pažnju javnosti. Ono što ovaj slučaj čini specifičnim jeste direktan sukob narativa – s jedne strane imamo portal koji otvoreno kritikuje odluke crkvene vlasti, a s druge strane zvanične institucije SPC koje demantuju sve tvrdnje o „progonu“.

Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li su monasi zaista nezadovoljni načinom na koji se vodi manastir ili se radi o njihovom otporu prema promenama koje dolaze sa novim crkvenim rukovodstvom.

Bez obzira na to koja je strana u pravu, jedno je sigurno – ovaj slučaj je pokazao da ni duhovni centri poput Studenice nisu imuni na nesuglasice, medijske ratove i unutrašnje sukobe, koji sve češće izlaze izvan zidova manastira i postaju tema široke javne debate.

Dopuna: Nakon objavljivanja ovog teksta, na portalu StudenicaInfo došlo je do izmene – članak koji je prvobitno bio nepotpisan, sada je potpisan imenom Željka Đurovića, osnivača i urednika sajta. Da li će ovo doprineti rasvetljavanju suštine problema ili će otvoriti novu fazu polemike između manastirske bratije i crkvenih vlasti, ostaje da se vidi.

Informativna redakcija Radija Sloboda nastaviće da prati dalji razvoj događaja i izveštava javnost o svim relevantnim informacijama.