Nova ekonomija objavila je dokument kojim tadašnji ministar građevinarstva Goran Vesić preuzima kontrolu nad železničkim projektima finansiranim evropskim sredstvima.
Instrukcija, doneta 29. aprila 2024. godine, nalaže da sve odluke u vezi sa realizacijom projekata moraju biti prethodno potvrđene od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odnosno ministra lično. Ova odluka odnosi se na sve faze realizacije železničkih projekata, uključujući pripremu projektno-tehničke dokumentacije, tenderske postupke, izbor izvođača i nadzor, kao i ispunjenje ciljeva do završetka radova.
Bivša v.d. direktorka „Infrastrukture železnice Srbije“, Jelena Tanasković, pozvala se na ovu instrukciju pred tužiocem tvrdeći da nije imala ovlašćenja da donosi odluke u vezi sa projektima, uključujući i radove na železničkoj stanici Novi Sad. Prema njenim rečima, Vesić je preuzeo kontrolu nad svim projektima na osnovu navodnog dogovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.
Ipak, stručnjaci navode da se instrukcija odnosi isključivo na projekte finansirane evropskim sredstvima, dok je pruga Novi Sad – Subotica – Kelebija finansirana uglavnom iz kineskog kredita. Advokat Jovan Rajić smatra da, formalno gledano, instrukcija ne pokriva ovaj projekat, ali postoji mogućnost da ju je Vesić koristio kako bi formalizovao usmene dogovore. Nemanja Nenadić iz organizacije Transparentnost Srbija ističe da, iako je moguće da je Vesić želeo da Tanaskovićeva traži njegovu saglasnost za sve odluke, za to nije postojao pravni osnov.
Nakon urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici Novi Sad, tužilaštvo je podiglo optužnicu protiv 13 osoba, uključujući Vesića i Tanaskovićevu. Optužnica čeka potvrdu suda, dok se odbrana Tanaskovićeve oslanja na tvrdnju da nije imala ovlašćenja da donosi odluke o projektima.
S druge strane, advokat Rajić ukazuje da deo instrukcije o „usaglašavanju“ sa Ministarstvom nije sporan, ali da deo o „potvrđivanju“ može ukazivati na prekoračenje ovlašćenja ministra Vesića. On ističe da su formulacije poput „otklanjanja prepreka“ često korišćene u međunarodnim ugovorima Srbije, a u praksi su značile ubrzavanje procedura u korist investitora, ponekad na štetu javnog interesa i po cenu kršenja zakona.
Kompletan dokument i detalje ovog slučaja možete pročitati na sajtu Nova Ekonomija.
