Dušan Bojanić, nastavnik geografije koji predaje na srpskom i slovačkom jeziku u OŠ „Bratstvo“ u Aradcu, opština Zrenjanin, i OSŠ „9. maj“, krenuo je 2. marta peške iz Niša ka Čačku. Na ovaj poduhvat, odlučio se, kako kaže, najviše zbog dece, roditelja i svojih kolega prosvetnih radnika.

-Želim da pružim podršku roditeljima i kolegama, a sve u interesu dece, jer su deca najveće bogatstvo. Nemam svoju decu, ali sva deca kojoj predajem i koja me okružuju su moja velika porodica – izjavio je Bojanić za portal Radio Sloboda.

Nakon protesta u Nišu 1. marta, na koji je došao automobilom iz Zrenjanina, Dušan je odlučio da krene sam peške do Čačka, gde će 6. marta biti održan veliki protest prosvetnih radnika. Javnost u početku nije znala za njegov poduhvat.

-Iskreno, nisam ni želeo da opterećujem javnost. Smatram ovo svojim moralnim činom prema deci i studentima koji se ne eksponiraju, pa ne želim ni ja da se eksponiram. Ovo je moj protest protiv loših moralnih vrednosti koje se plasiraju i protiv ljudi koji nemaju trunke poštovanja ni prema deci, ni prema nama prosvetnim radnicima, a da ne govorim o roditeljima. Imao sam čast da danas u Kraljevu upoznam oca studentkinje Sonje Ponjavić i srce mi je zaigralo kada mi je pružio ruku. Nadam se da će imati snage da se izbori sa svim bolima koje su nepravedno nanesene njegovoj ćerki – rekao je Bojanić.

Tokom puta, podršku su mu pružale kolege, kao i građani. Danas su ga iz Kraljeva otpratili prosvetni radnici, a neki od njih pridružili su mu se u pešačenju ka Čačku. U Kraljevo su jutros stigle i kolege iz Čačka, kako bi zajedno nastavili put.

-Raduje me podrška kolega i građana Kraljeva. Narod se budi. Godinama smo živeli zatvorenih očiju, a poslednjih dvanaest godina one su nam bile i zalepljene. Društvena pošast koja nas je pritisnula uništila je moralne vrednosti i slobodnu volju, ali ne odustajemo. Moramo se izboriti za pravednije društvo – poručuje Bojanić.

Svoje putovanje doživljava kao hodočašće, a svaki susret s ljudima koje sreće na putu predstavlja mu dragoceno iskustvo. Ipak, jedan trenutak posebno će pamtiti.

-Nedaleko od Aleksinca, kod mesta Vukašinovac, zagrlio me je devedesetogodišnji deda. Bilo je to izuzetno emotivno. Kada vidim sreću i iskrenu podršku u ljudima na ulici, shvatim da sve ovo što radimo – i studenti, i mi prosvetni radnici – ima smisla – ispričao je Bojanić.

Večeras će, zajedno sa kolegama, stići u Čačak, gde će se sutra pridružiti protestu. Nakon toga, put ka Zrenjaninu nastaviće automobilom. Kako kaže, već se priprema za „generalni štrajk“ 7. marta, kada će podržati zrenjaninske gimnazijalce na protestu u Bečeju.

Na kraju razgovora, Dušan je posebno pozdravio sve roditelje, učenike i decu, a veliki naklon uputio bakama i dekama – tihim čuvarima budućnosti, koji se nesebično bore da njihovi unuci odrastaju u pravednijem i slobodnijem društvu.