Danas je 11. mart 2025., tačno pet godina od trenutka kada je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) zvanično proglasila pandemiju COVID-19. Svet kakav smo tada poznavali promenio se u svim aspektima – od zdravstvenog sistema, ekonomije i društvenih odnosa, do politike i geopolitičkih sukoba. Kako danas izgledaju posledice pandemije? Da li smo nešto naučili? I da li smo spremni za novu pandemiju?

Zdravstveni sistem: Jesmo li sada otporniji na pandemije?

Jedna od glavnih lekcija pandemije COVID-19 bila je potreba za jačanjem zdravstvenih sistema širom sveta. Bolnice su bile preplavljene pacijentima, zdravstveni radnici iscrpljeni, a mnoge države potpuno nespremne.

Danas, pet godina kasnije, većina država je investirala u bolju spremnost za pandemije:

• Napredak u istraživanju vakcina: mRNA tehnologija sada se koristi za vakcine protiv gripa, HIV-a i raka.
• Jačanje bolničkih kapaciteta: Mnoge zemlje zadržale su „COVID bolnice“ kao rezerve za buduće krize.
• Bolji monitoring virusa: Genetsko sekvenciranje omogućava brže otkrivanje novih varijanti virusa.

Međutim, problemi ostaju. U siromašnijim zemljama, zdravstvo je i dalje nedovoljno finansirano, a pandemija je pokazala globalnu nejednakost – dok su bogate zemlje vakcinisale stanovništvo brzo, druge su ostale bez pristupa imunizaciji.

Ekonomija: Kako se svet oporavio od pandemijskog šoka?

Pandemija je izazvala najveću ekonomsku krizu od Drugog svetskog rata. Danas, globalna ekonomija se stabilizovala, ali su neki sektori trajno promenjeni:

• Rad od kuće postao je standard: Mnoge firme prešle su na hibridni model rada.
• Turizam se oporavio, ali drugačije: Ljudi sada biraju fleksibilne aranžmane, a poslovna putovanja su drastično smanjena.
• Inflacija i ekonomska neizvesnost: Državne pomoći tokom pandemije dovele su do rasta inflacije širom sveta.

U Srbiji, ekonomija je brzo povratila rast, ali su dugoročne posledice pandemije vidljive kroz smanjenje broja malih preduzeća i rast siromaštva.

Politički haos u Srbiji tokom pandemije: Od smešnog virusa do suza na televiziji

Pandemija COVID-19 u Srbiji bila je i zdravstvena i politička kriza, sa nizom kontradiktornih izjava i odluka koje su izazvale zbunjenost, proteste i sumnje u zvanične podatke.

Vučićeve izjave i politička manipulacija pandemijom

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, igrao je ključnu ulogu u upravljanju krizom – često dramatičnim nastupima na televiziji. Međutim, njegove izjave bile su često kontradiktorne i manipulativne:

• Februar 2020: „Ne brinite, ovo je najsmešniji virus u istoriji. Slobodno idite u šoping u Milano.”
  – Dr Branimir Nestorović na konferenciji za štampu sa Vučićem i Anom Brnabić.
• Mart 2020: „Groblja će nam biti mala ako se ne budete pridržavali mera! Ovaj virus je paklen, borimo se protiv nevidljivog neprijatelja!“
  – Vučić, kada je Srbija proglasila vanredno stanje.
• Maj 2020: „Pobedili smo koronu! Idemo na izbore!“
  – Vučić, pred parlamentarne izbore u junu, kada su mere naglo ukinute.
• Jul 2020: „Moramo ponovo uvesti policijski čas!**
  – Posle eksplozije slučajeva nakon izbora, što je dovelo do masovnih protesta u Beogradu.

Njegovo ponašanje osciliralo je od potcenjivanja pandemije, preko dramatičnih apela, do hvalisanja nabavkom vakcina, čime je pandemiju koristio i za ličnu političku promociju.

Kon, Nestorović i Darija Kisić – Stručnjaci ili politički igrači?

Tokom pandemije, tri ključne medicinske ličnosti u Srbiji igrale su različite uloge u komunikaciji sa građanima:

• Dr Predrag Kon (epidemiolog) – Bio je glavni glas Kriznog štaba, ali je često bio u sukobu sa političkim odlukama. Kada je posle izbora u junu 2020. broj slučajeva eksplodirao, priznao je:
  „Napravili smo greške. Brojke nisu bile realne.“
  Time je potvrdio sumnje da su zvanični podaci prikrivani pred izbore.

• Dr Branimir Nestorović (pulmolog) – Postao je najkontroverzniji član Kriznog štaba zbog senzacionalističkih izjava:
  „Korona je najsmešniji virus! Žene, idite u Milano u šoping!“
  Kasnije je napustio Krizni štab i postao poznat po antivakserskim stavovima, tvrdeći da „Srbi imaju jak imunitet i ne treba im vakcina.“

• Dr Darija Kisić (epidemiološkinja) – Bila je jedno od „lica pandemije“, ali je kasnije prešla u politiku i postala ministarka. Njena uloga u Kriznom štabu viđena je kao „politički usklađena“, jer nikada nije kritikovala vlast.

Kontroverze i afere tokom pandemije u Srbiji

Pandemiju su pratile brojne afere koje su poljuljale poverenje građana u zvanične podatke i mere:

• Manipulacija podacima o umrlima:
  Istraživački portal BIRN otkrio je da je stvaran broj preminulih bio više nego duplo veći od zvaničnih podataka.
• Tajne nabavke respiratora:
  Vlada je tvrdila da su kupljeni hiljade respiratora, ali ugovori su ostali tajna, a deo uređaja nikada nije stigao.
• Politički motivisana vakcinacija:
  Srbija se hvalila „najbržom vakcinacijom“, ali su vlasti više koristile vakcine za političku promociju nego za efikasnu imunizaciju stanovništva.

Društvene posledice: Kako se promenio način života?

Pandemija je ostavila trajne posledice na društvo:

• Ljudi su oprezniji prema zdravlju: Nošenje maski postalo je normalno u prepunim prostorima.
• Mentalno zdravlje u fokusu: Depresija i anksioznost porasli su zbog dugotrajne izolacije i neizvesnosti.
• Teorije zavere i dezinformacije: Pandemija je dovela do eksplozije antivakserskih pokreta i lažnih vesti.

U Srbiji, pandemija je produbila podele u društvu, između onih koji su podržavali mere i vakcinaciju i onih koji su smatrali da je pandemija „izmišljena“.

Svet je sada tehnički bolje pripremljen, ali je pandemija COVID-19 pokazala da uspeh ne zavisi samo od medicine, već i od povjerenja, saradnje i političke odgovornosti.

U Srbiji, pet godina kasnije, pandemija je ostavila dublje tragove u društvenom i političkom životu, a mnogi skandali ostali su bez odgovora.

Hoćemo li sledeću pandemiju dočekati spremniji? Ili ćemo ponovo gledati političke drame i nesuvisle odluke? To je pitanje koje ostaje otvoreno.