Kako Moravski koridor menja Kraljevo i centralnu Srbiju, koliko košta njegova izgradnja, kada će biti završen i na koji način vlast koristi ovaj projekat za političke poene.
Autoput Pojate–Preljina, poznat kao Moravski koridor, jedan je od najambicioznijih infrastrukturnih projekata u savremenoj Srbiji. Namenjen povezivanju centralnih delova zemlje sa ključnim saobraćajnim pravcima, ovaj projekat donosi značajne ekonomske koristi, ali otvara i brojna pitanja o transparentnosti, troškovima i političkoj upotrebi infrastrukture.
📍 Planiranje i početak izgradnje
Ideja o izgradnji auto-puta kroz dolinu Zapadne Morave postojala je godinama, ali je konkretizovana 2019. godine, kada je Vlada Srbije usvojila poseban zakon kojim je kao strateški partner izabran američko-turski konzorcijum Bechtel-Enka, bez sprovođenja standardnog tendera, kako piše Balkan Insight.
Radovi su svečano počeli 15. decembra 2019. godine kod Kruševca, uz prisustvo najviših državnih zvaničnika, prema pisanju N1.
🛣️ Trasa i karakteristike autoputa
Moravski koridor povezuje dva ključna koridora – Koridor 10 (Beograd–Niš) i Miloš Veliki (Preljina–Beograd), sa ukupnom dužinom od oko 112 kilometara. Trasa prolazi kroz Pojate, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo, i završava kod Preljine, navodi Nova Ekonomija.
Ovaj autoput projektovan je kao „digitalni koridor“, sa optičkom infrastrukturom duž cele trase i pametnim sistemima za upravljanje saobraćajem.
🏗️ Izvođači i finansiranje
Glavni izvođač radova je Bechtel-Enka, koji je ranije bio angažovan na sličnim projektima u regionu, uključujući izgradnju autoputa na Kosovu (Reuters).
Finansiranje je obezbeđeno kroz međunarodne kredite, uključujući zajmove od JP Morgan banke i evropskog bankarskog konzorcijuma, ukupne vrednosti preko 1,2 milijarde evra, prema podacima N1.
💰 Troškovi projekta
Početna procena vrednosti bila je oko 800 miliona evra, ali su zbog dodatnih radova, regulacije vodotoka i rasta cena građevinskog materijala troškovi porasli na preko 1,2 milijarde evra, odnosno više od 10 miliona evra po kilometru, piše Nova Ekonomija.
Za poređenje, autoput Priština–Skoplje koštao je oko 10,7 miliona evra po kilometru, dok je planinska deonica autoputa u Crnoj Gori čak 20 miliona evra po kilometru (Balkan Insight).
⚡ Kontroverze i izazovi
Izbor izvođača bez otvorenog tendera izazvao je sumnje u korupciju.
Kašnjenje radova: Planirani završetak do kraja 2023. godine više puta je pomeran. Prema poslednjim informacijama, završetak se očekuje krajem 2025. godine (RTV).
Eksproprijacija zemljišta: Problemi sa lokalnim stanovništvom, pravne bitke i blokade gradilišta kod Čačka i Trstenika (N1).
🎯 Politička upotreba projekta
Kako piše Balkan Insight, vlast koristi otvaranje pojedinačnih deonica Moravskog koridora za političku promociju, naročito pred izbore ili u trenucima kada je potrebno skrenuti pažnju sa aktuelnih afera.
Kratke deonice se svečano otvaraju i predstavljaju kao dokaz ekonomskog i infrastrukturnog napretka, dok se završetak celokupnog projekta i dalje prolongira.
🌟 Benefiti za Kraljevo i okolinu
Za grad Kraljevo i širu regiju, Moravski koridor donosi:
🚗 Bržu povezanost sa Beogradom i Nišom,
⏳ Smanjenje vremena putovanja za preko 30%,
🏭 Privlačenje investitora u industrijske zone,
🏖️ Razvoj turizma (Vrnjačka Banja, manastiri, Goč, Kopaonik),
📈 Rast tržišta nekretnina i vrednosti zemljišta,
✈️ Veću iskorišćenost Aerodroma Morava kod Lađevaca.
Dugoročno gledano, očekuje se privredni razvoj, rast zaposlenosti i smanjenje migracije stanovništva.
📹 Preporuka Radio Slobode
Za sve koji žele da prate najnovije informacije o napretku radova na Moravskom koridoru, Radio Sloboda preporučuje YouTube kanal Glisok (posetite kanal ovde).
Kanal Glisok ažurno prati sve faze izgradnje, pružajući redovne i kvalitetne video izveštaje direktno sa terena.
Stručnjak, Aerodrom Morava nije „kod Ladjevaca“ već je u Ladjevcima Kod Kraljeva.