Kvalitet vazduha u Kraljevu tokom 2024.
Prema Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu, koji je objavila Agencija za zaštitu životne sredine, Kraljevo je prošle godine imalo ozbiljan problem sa česticama u vazduhu. Merenja na lokalnoj stanici u Kraljevu pokazuju da je godišnji prosek PM10 (grubih čestica prašine) iznosio 42 µg/m³, čime je prekoračena propisana granica od 40 µg/m³. Još alarmantniji je podatak da je dnevna granična vrednost PM10 (50 µg/m³) prelažena u 93 navrata tokom godine. To praktično znači da je četvrtina dana u godini vazduh u Kraljevu bio prekomerno zagađen česticama – gotovo tri puta više od dozvoljenih 35 dana prekoračenja godišnje.
Najkritičniji periodi bili su tokom zimskih meseci, kada se beleži pojačano aerozagađenje usled sezone grejanja. Najviša dnevna koncentracija PM10 u Kraljevu dostigla je čak 190 µg/m³, što je gotovo četiri puta iznad bezbednog praga. Takve epizode ekstremnog zagađenja vazduha verovatno su se desile u hladnim zimskim jutarnjim časovima, kada kombinacija individualnih ložišta i nepovoljnih meteoroloških uslova (magla, temperaturna inverzija) dovodi do nakupljanja smoga nad gradom. Za poređenje, najviša dnevna vrednost PM10 u Srbiji 2024. izmerena je u Valjevu (296 µg/m³), ali ni kraljevačkih 190 µg/m³ ne zaostaje mnogo za ovim neslavnim rekordom.
Osim čvrstih čestica PM10, Kraljevo je imalo problema i sa finim česticama PM2.5 (još sitnija prašina opasna po zdravlje). Prosečna godišnja koncentracija PM2.5 u Kraljevu iznosila je 30 µg/m³, čime je značajno nadmašen važeći standard. Do 2023. godine limit za godišnji PM2.5 bio je 25 µg/m³, a od 2024. se primenjuje i stroži indikativni kriterijum od 20 µg/m³ (tzv. drugi stadijum). Kraljevo je prema izveštaju prekoračilo i taj blaži prag od 25 µg/m³ i svrstalo se među gradove sa najvišim nivoom PM2.5 u Srbiji: “Prekoračena je dozvoljena vrednost [PM2.5] u Valjevu (33 µg/m³), Kosjeriću (31 µg/m³), Kraljevu i Užicu (30 µg/m³)…”, navodi se u dokumentu Agencije.
Pozitivna strana je da Kraljevo, prema merenjima, nije imalo ozbiljnijih prekoračenja kod drugih zagađujućih materija. Koncentracije sumpor-dioksida (SO₂), ugljen-monoksida (CO), pa i azot-dioksida (NO₂) uglavnom su ostale ispod propisanih granica tokom 2024. godine. Tako je, recimo, prosečan SO₂ u Kraljevu bio svega 7 µg/m³, bez ijednog dana ili sata prekoračenja dozvoljenih nivoa. Glavni problem, dakle, ostaju suspendovane čestice PM10 i PM2.5, koje su i inače označene kao dominantni zagađivači vazduha u celoj Srbiji te godine. Zbog tih parametara Kraljevo je svrstano u III kategoriju kvaliteta vazduha, što znači da je vazduh bio prekomerno zagađen. Kako se navodi u izveštaju Agencije: „…gradovi Novi Pazar, Valjevo, Kraljevo i Kruševac su svrstani u treću kategoriju kvaliteta vazduha zbog prekomernog zagađenja suspendovanim česticama PM10 i PM2.5.“. Drugim rečima, Kraljevo je ispunilo kriterijume za najlošiju kategoriju kvaliteta vazduha u 2024. godini usled prekomerne koncentracije lebdećih čestica.
Poređenje sa ostalim gradovima
Kraljevo se, nažalost, pridružilo klubu najzagađenijih gradova u Srbiji tokom 2024. godine. Po broju dana prekoračenja PM10, Kraljevo (93 dana) nadmašuju tek nekoliko sredina – pre svega Valjevo, koje je na svojim mernim stanicama zabeležilo preko 100 dana sa prekomernim dnevnim vrednostima PM10. Valjevo je ujedno imalo i najviši godišnji prosek PM10 (54–56 µg/m³ na dve lokacije), što ga čini neslavnim rekorderom zagađenja. Slični problemi muče i Užice, koje je kao i Kraljevo imalo preko 90 dana prekomerno zagađenog vazduha (godišnji prosek PM10 oko 46 µg/m³).
Od većih gradova, Niš je tokom 2024. zabeležio oko 70 dana sa prekoračenim dnevnim limitom za PM10, dok je Pančevo imalo približno 60 takvih dana. Oba grada se takođe svrstavaju u treću kategoriju kvaliteta vazduha zbog čestica. Glavni grad Beograd očekivano beleži visok nivo zagađenja na pojedinim lokacijama – na primer, naselje Leštane imalo je 50 dana prekoračenja PM10. Beograd je, međutim, specifičan po tome što se, pored čestica, suočio i sa prekomernim nivoima azot-dioksida (NO₂) u vazduhu zbog intenzivnog saobraćaja. U izveštaju stoji da je vazduh u aglomeraciji Beograd svrstan u III kategoriju „usled prekoračenja graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM10 i PM2.5 i granične vrednosti NO₂“. Drugim rečima, Beograd je jedina sredina gde je i gasovito zagađenje (NO₂) doprinelo lošoj kategorizaciji vazduha, dok je u većini ostalih gradova presudan bio PM10.
Pored Kraljeva, u trećoj kategoriji kvaliteta vazduha za 2024. našli su se još i Novi Pazar, Kruševac i Valjevo (zbog kombinacije PM10/PM2.5 čestica), kao i aglomeracije Niš, Smederevo, Kosjerić, Užice, Novi Sad i Pančevo. Još čitav niz gradova širom Srbije imao je prekomerno zagađenje PM10 makar u jednom delu grada – među njima Paraćin (Popovac), Zaječar, Loznica, Šabac, Subotica, Čačak, Kragujevac, Požarevac (Kostolac), Pirot, Beočin, Sombor i Zrenjanin, gde je uzrok lošeg vazduha bio višak PM10 čestica u odnosu na dozvoljene granice. U takvom kontekstu, Kraljevo se na mapi zagađenja Srbije ističe kao jedno od žarišta zagađenog vazduha, ali svakako ne kao usamljeni slučaj.
Važno je napomenuti i da su ukupno gledano rezultati za 2024. godinu blago bolji nego prethodne godine. Agencija izveštava da se broj mesta sa prekoračenjima smanjio za oko 12% u odnosu na 2023. Ipak, ova poboljšanja uglavnom zaobilaze gradove sa najgorim kvalitetom vazduha – Valjevo, Kraljevo, Užice i dr. i dalje imaju vrlo visoke koncentracije čestica uprkos blagom padu zagađenja na nacionalnom nivou.
Uzroci zagađenja i ranija upozorenja
Problem zagađenog vazduha u Kraljevu nije se pojavio preko noći – reč je o fenomenu na koji se upozorava već godinama, naročito tokom zimskih sezona. Iako Kraljevo nije snažan industrijski centar i nema mega-termolektrane u blizini, u samom gradu i okolini postoji više hiljada individualnih ložišta (domaćinstva koja se greju na ugalj ili drva) i nekoliko manjih kotlarnica na fosilna goriva. Upravo ti izvori doprinose najvećem delu zagađenja česticama. Nacionalni inventar emisija pokazuje da gotovo 66% svih emisija PM10 i čak 83% PM2.5 u Srbiji potiče iz sektora “ostalo stacionarno sagorevanje” – individualnih ložišta i manjih kotlarnica. Drugim rečima, domaće furune i kotlovi na čvrsta goriva najveći su krivci za praškasto zagađenje vazduha, znatno više nego saobraćaj ili velika industrija.
U Kraljevu se tokom hladnih meseci veliki broj domaćinstava greje na drva i ugalj, što noću i ujutru rezultira gustim dimom i čađi u vazduhu. Situaciju pogoršava geografski položaj – grad se nalazi u kotlini kroz koju protiče Ibar, pa pri tihom vremenu dolazi do zadržavanja zagađenog vazduha u nižim slojevima atmosfere. Lokalna udruženja i zdravstveni stručnjaci godinama upozoravaju na posledice: tokom epizoda smoga, Kraljevčani udišu vazduh koji može štetno uticati na disajne organe, povećati rizik od bronhitisa, astme i kardiovaskularnih problema. Na ove opasnosti ukazivali su i raniji izveštaji – još 2020. i 2021. godine beleženi su slični nivoi PM čestica tokom zime, što je Kraljevo stavljalo visoko na listu zagađenih sredina u Srbiji.
Gradske vlasti i republički organi su najavili mere za ublažavanje ovog problema, ali rezultati za sada izostaju. Kraljevo nema centralizovanu toplanu na gas ili biomasu koja bi zamenila individualna ložišta, pa se veći deo stanovništva i dalje greje na tradicionalne načine. Takođe, saobraćaj u gradu – iako ne kao u Beogradu – doprinosi zagađenju, posebno dizel vozila i teretni saobraćaj koji prolazi kroz centar. Kombinacija svih ovih faktora održava kvalitet vazduha lošim.
Prema izveštaju Agencije, suspendovane čestice PM10 ostaju “dominantna zagađujuća materija” u Srbiji već godinama. Smanjenje zagađenja u gradovima poput Kraljeva zahtevaće ubrzanu gasifikaciju i prelazak na čistije izvore grejanja, striktniju kontrolu industrijskih i komunalnih emisija, kao i podizanje svesti građana. Za sada, na osnovu podataka za 2024, Kraljevo ostaje jedan od gradova sa najlošijim vazduhom u zemlji – što potvrđuju i suve brojke iz državnog monitoringa i svakodnevno iskustvo građana koji zime provode pod smogom.
Kašnjenje izveštaja i posledice
Godišnji izveštaji o kvalitetu vazduha u Srbiji redovno se objavljuju sa velikim zakašnjenjem. Agencija za zaštitu životne sredine izveštaj za 2024. godinu objavila je tek početkom 2026, oko osam meseci nakon isteka zakonskog roka (31. maja 2025). Slična situacija dešavala se i ranije – na primer, izveštaj za 2023. godinu kasnio je približno pola godine.
Ovako veliko kašnjenje ima ozbiljne posledice. Najpre, onemogućena je pravovremena reakcija nadležnih organa na uočeno prekomerno zagađenje, a poverenje građana u institucije opada kada se ključni podaci objavljuju sa tolikim odlaganjem. Dugoročno gledano, takvo odlaganje otežava i planiranje mera za poboljšanje kvaliteta vazduha – ilustrativno, čak osam gradova sa prekomerno zagađenim vazduhom još nema usvojen Plan kvaliteta vazduha niti kratkoročni akcioni plan. Primera radi, Kraljevo (jedan od gradova sa prekomerno zagađenim vazduhom u 2024. godini) imalo je 93 dana prekoračenja dozvoljenih vrednosti zagađenja, a građani o tome zvanično saznaju tek sada, godinu i po dana kasnije. Jednostavno rečeno, ovako značajan dokument mora biti dostupan najkasnije u prvoj polovini naredne godine kako bi imao smisla.
Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2024. godinu.
