U petak, 17. aprila 2026. godine, u emisiji „Talasi slobode“, razgovarala sam sa doktorkom Kristinom Grkajac o jednoj od najvažnijih, ali nedovoljno zastupljenih tema u javnosti – doniranju matičnih ćelija.
Kako sam istakla na početku emisije, oko 70 odsto pacijenata kojima je potrebna transplantacija matičnih ćelija nema odgovarajućeg davaoca u porodici, što znači da njihova šansa za život zavisi isključivo od dobrovoljnih davalaca.
Ko može biti davalac matičnih ćelija
„Sve zdrave osobe između 18 i 45 godina koje ne boluju od težih oboljenja srca, pluća, bubrega, malignih i autoimunih oboljenja mogu da budu davaoci matičnih ćelija“, naglasila je doktorka Grkajac.
Dodala je da je broj registrovanih davalaca u Srbiji i dalje nizak – oko 28.000 – što značajno otežava pronalaženje kompatibilnog davaoca za svakog pacijenta.
Kako izgleda procedura prijave
Jedan od ključnih problema jeste nedovoljna informisanost građana. Kako je doktorka objasnila, procedura je jednostavna i traje svega desetak minuta.
„Popunjava se upitnik i daje se mali uzorak krvi, kao za običnu analizu. To je cela procedura“, rekla je ona.
Da li je doniranje bolno i rizično
Strah je, prema njenim rečima, najčešći razlog zbog kojeg se ljudi ne odlučuju da se prijave.
„Ne postoji razlog za strah. Davanje matičnih ćelija iz periferne krvi je potpuno bezbedno, bez neželjenih posledica i bez bola“, istakla je doktorka.
Postoje dva načina doniranja:
- iz periferne krvi (češći i jednostavniji)
- iz koštane srži (u kratkotrajnoj anesteziji)
U oba slučaja, kako je naglašeno, matične ćelije se obnavljaju u organizmu davaoca u roku od nekoliko nedelja.
Za koje bolesti su matične ćelije ključne
Transplantacija matičnih ćelija koristi se u lečenju teških bolesti, među kojima su:
- akutne leukemije
- aplastična anemija
- urođeni poremećaji metabolizma
- imunodeficijencije
„Za mnoge pacijente to je jedina šansa za izlečenje“, naglasila je doktorka Grkajac.
Gde se građani mogu prijaviti
Građani Srbije mogu da se prijave u:
- Institutu za transfuziju krvi Srbije u Beogradu
- zavodima u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu
- službama transfuzije u drugim gradovima
- tokom akcija dobrovoljnog davanja krvi
U Kraljevu, prijava je moguća sredom u Crvenom krstu, kada dolaze ekipe iz Kragujevca.
Zaključak
Tokom razgovora zaključila sam da je najveći problem zapravo nedostatak svesti o značaju doniranja.
„Što je više ljudi u registru, veća je šansa da neko dobije život“, poručila je doktorka.
Emisija „Talasi slobode“ nastavlja da otvara teme koje mogu imati direktan uticaj na živote ljudi, sa ciljem da podstakne građane da se informišu i uključe.
