Piše: Azhar Kalamujić (CIN) | 20.5.2026.
Blagosloveni pod okriljem svetaca i anđela sa fresaka u kripti Hrama Svetog Save u Beogradu, srpski episkopi birali su novog patrijarha, ne sluteći da se u tu podzemnu dvoranu ušunjao i nečastivi i da zaviruje u njihove glasačke listiće.
Zamaskirane na skrivenim mestima u kripti, usmerene prema stolovima za kojima su sedeli episkopi, tajne kamere snimale su izborni Sabor Srpske pravoslavne crkve (SPC), održan 18. februara 2021. godine. Kamere je naručio bivši funkcioner službi državne bezbednosti, blizak pripadnicima balkanskog podzemlja.
Snimanje Sabora bilo je izričito zabranjeno. Učesnici su dobili pisanu garanciju Svetog arhijerejskog Sinoda, svojevrsne crkvene vlade kojom predsedava patrijarh, da će tokom glasanja imati duhovni mir i privatnost.
Episkopi su ipak snimani, a video-materijal je sat nakon izbora Porfirija Perića za novog patrijarha SPC dostavljen Ljubanu Ećimu, nekadašnjem zameniku načelnika Centra državne bezbednosti Republike Srpske u Banjaluci.
Ovaj bivši policajac prijatelj je Luke Bojovića, vođe narko-klana iz Srbije koji se 2022. vratio u zemlju nakon deset godina zatvora u Španiji zbog trgovine drogom. Obojica su bili bliski saradnici Željka Ražnatovića Arkana, ubijenog komandanta srpskih paravojnih jedinica i višestruko osuđivanog zbog kriminala u evropskim zemljama.
Ećim je u Srbiji osuđen na godinu i po dana zatvora zbog falsifikovanja pasoša i posedovanja nelegalnog oružja. Tvrdio je da je reč o pištolju koji mu je poklonio Arkan. Prema optužnici, u posetu porodici u Bosni i Hercegovini (BiH) dolazio je pod lažnim imenima — Milan Njegovan ili Momčilo Joksimović.
Ovaj osuđenik je rukovodio operacijom postavljanja skrivenih kamera, pokazuju njegove prepiske putem aplikacije Sky sa čovekom koji se predstavljao kao vlasnik „Sion Company“, beogradske firme za video-nadzor i obezbeđenje.
Prema Registru privrednih društava Srbije, vlasnik i direktor ove kompanije je Ivan Savić.
Ećim je u prepisci koristio Sky kod EGQOLR, a njegov sagovornik kod 50NEN1. Ećimov kod identifikovala je policija i dostavila ga Tužilaštvu BiH u okviru istrage protiv službenika Obaveštajno-bezbednosne agencije BiH (OSA) Siniše Rakite. On je bio osumnjičen za odavanje poverljivih informacija Ećimu i kriminalnim grupama u Srbiji i BiH.
Vlasnik „Sion Company“ i Ećim komunicirali su pisanim i glasovnim porukama, razmenjivali fotografije iz Hrama Svetog Save, kao i fotografije mesta na kojima su se nalazili i različitih uređaja za tajno snimanje.
Iz njihovog razgovora saznaje se da su im pojedini crkveni velikodostojnici i funkcioneri povezani sa vlastima u Srbiji, navodno, pomagali da dobiju poslove u Hramu, što im je omogućilo pristup mestima pogodnim za snimanje.
Ugovori o poslovima u Beogradu između Patrijaršije SPC i ove kompanije, do kojih su došli novinari Centra za istraživačko novinarstvo (CIN), potvrđuju navode iz prepiske.
Sky je aplikacija za mobilne telefone koja je služila za tajnu, kriptovanu komunikaciju. Najčešće su je koristili pripadnici kriminalnih organizacija, ali i svi oni koji su strahovali da bi njihovi poslovi mogli biti otkriveni. Sky je 2021. dešifrovala Evropska policijska agencija Europol, ali je praćenje komunikacija nastavljeno.
Grobnica patrijarha i zbornica episkopa
Crkvene vlasti su i pre zvanične odluke o mestu održavanja Sabora bile rešene da se izbor patrijarha prvi put održi u kripti, podzemnoj prostoriji koja je istovremeno i crkva u Hramu Svetog Save na beogradskom Vračaru, kao i mesto upokojenja prethodnog patrijarha.
Međutim, pojedinim episkopima se ove najave nisu dopale. Pet dana pre sednice, na adresu Svetog arhijerejskog Sinoda, crkvene vlade koju čine episkopi koji biraju patrijarha, stiglo je pismo četvorice uticajnih članova Crkve: episkopa žičkog Justina, braničevskog Ignjatija, budimljansko-nikšićkog Joanikija i raško-prizrenskog Teodosija.
U pismu navode da su zabrinuti zbog informacije da bi Sabor za izbor patrijarha mogao biti premešten iz zgrade Patrijaršije, u kojoj je decenijama održavan. Upozorili su da je kripta pokrivena kamerama i da nema uslove za privatnost.
Nakon što je pismo dospelo u javnost, pojedini sveštenici i teolozi su u medijima i na društvenim mrežama ismevali primedbu četvorice episkopa, navodeći da kamere ne mogu biti smetnja da izbor protekne u tajnosti. Govorili su da one nemaju potrebnu rezoluciju da snime tekst na glasačkim listićima, kao i da će ionako biti isključene i prekrivene.
Sinod je na zasedanju 10. februara 2021. godine odlučio da će Sabor biti održan osam dana kasnije u kripti Hrama, zbog lakšeg poštovanja epidemioloških mera zaštite od koronavirusa. Prostor je bio veći, pa su učesnici Sabora lakše mogli da održavaju bezbednu udaljenost.
Crkveni velikodostojnici se do tada, uglavnom, nisu pridržavali ovih mera tokom molitvi i drugih verskih skupova, uprkos velikom riziku od brzog širenja zaraze.
Da bi umirio nezadovoljne, Sinod je nakon sednice poslao obaveštenje da je vikarni episkop i starešina Hrama Svetog Save, vladika Stefan Šarić, zadužen da se postara da sve interne kamere u kripti budu isključene i prekrivene.
Patrijarha Srpske pravoslavne crkve biraju episkopi na Svetom arhijerejskom saboru. U radu su učestvovala 43 episkopa, a njih tridesetak imalo je pravo da bude izabrano za patrijarha, jer su najmanje pet godina rukovodili eparhijama, administrativnim jedinicama Crkve.
U prvom krugu svaki episkop upisuje tri imena na papir, a potom izborna komisija prebrojava glasove i izdvaja trojicu sa najvećim brojem glasova.
U kripti Hrama Svetog Save 18. februara 2021. godine izbor je pao na mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija, episkopa bačkog Irineja i episkopa banjalučkog Jefrema. Njihova imena kasnije su stavljena u tri koverte, a one u Jevanđelje — deo Novog zaveta i Biblije koji opisuje život i učenje Isusa Hrista.
Potom monah, kojeg je prethodno izabrao Sabor SPC, izvlači jednu kovertu i tako bira patrijarha. Ovaj takozvani „apostolski način“ izbora Crkva je uvela krajem šezdesetih godina kako bi se smanjila mogućnost uticaja komunističkih vlasti na izbor patrijarha.
Kamera vidi kroz mrežicu zvučnika
Međutim, pre nego što je crkvena vlada obećala gašenje kamera, u kripti su počele pripreme za postavljanje paralelnog, prikrivenog sistema za snimanje. Dan nakon protestnog pisma četvorice episkopa, Ljuban Ećim i vlasnik „Sion Company“ razgovarali su putem aplikacije Sky o ugradnji tajnih kamera.
Razmišljali su da ih postave u mikrofone na stolovima episkopa, ali se ideja pokazala lošom jer bi, složili su se, svako pomeranje mikrofona dovodilo do promene fokusa kamera.
„Jako je blizu i svako pomeranje će biti remećenje fokusa na ono što treba“, primetio je vlasnik kompanije.
Razmišljali su i o tome da kamere ugrade u lampe koje bi postavili na stolove, ali je vlasnik „Sion Company“ nakon obilaska kripte smislio bolje rešenje.
Ećimu je poslao fotografiju postojećeg razglasa uz poruku:
„Ovo je zvučnik koji se nalazi skoro na svim stubovima. Možemo u njega da spakujemo sve.“
Ećim se složio, ali ga je interesovalo: „Da li možemo zaviriti u svaki kutak“, na šta je dobio novu fotografiju sa prikazom grafičkog tlocrta kripte, sa ucrtanih četrdesetak stolova za episkope.
„Imamo stubove iznad svih stolova. Samo treba dodati zvučnike da budu na svim stranama“, precizirao je vlasnik „Sion Company“.
Iz njihovog razgovora moglo se zaključiti da je u kriptu trebalo da bude postavljen tajni sistem kamera koji bi kontrolisali putem Wi-Fi veze. Sistem je trebalo da bude odvojen od postojećeg, dok bi kamere imale sopstvene memorijske kartice.
Novinari CIN-a utvrdili su da se zvučnici sa fotografije iz Sky prepiske još uvek nalaze u kripti.
Tri dana kasnije vlasnik firme obaveštava bivšeg bezbednjaka o mogućem rešenju — postavljanju neupadljivih i funkcionalnih kamera u zvučnike:
„Našli smo kameru koja može da vidi kroz mrežu. Nema rupe na mreži. Ne vidi se ništa, a slika top.“
Oko podneva na dan Sabora, dok je glasanje još trajalo, Ećim je preko Skya zatražio od vlasnika „Sion Company“ informaciju o snimku. On mu je odgovorio da će preuzeti snimak i lično mu ga dostaviti.
„Trebaće nam kopija“, napisao je Ećim.
„Daću ti ja eksterni HDD, pa možemo da ga kopiramo koliko hoćeš“, odgovorio je vlasnik kompanije.
Sat vremena nakon proglašenja novog patrijarha sreli su se u jednom beogradskom restoranu kako bi razmenili snimak sa Sabora.
Novinari CIN-a kontaktirali su više osoba, među kojima je bio i njegov nekadašnji advokat, pokušavajući da dođu do Ljubana Ećima, ali u tome nisu uspeli. On nije bio na lokacijama u Beogradu na kojima je, prema sudskim dokumentima, prijavljen, a nije odgovorio ni na poruke koje su mu novinari ostavili u banjalučkom kafiću koji vodi njegov sin.
Može i bez Sinoda
Uporedo sa rešavanjem tehničkih problema u vezi sa tajnim snimanjem, dvojica sagovornika dogovarala su i detalje oko ponude i ugovora sa SPC za poslove video-nadzora i isporuke zvučnika i kamera za konferencijski sistem.
Prema dokumentaciji do koje su došli novinari CIN-a, „Sion Company“ je u junu 2020. godine dobila posao montaže kompletnog video-nadzora u Hramu Svetog Save, ali ugovor nije predviđao upravljanje ovim sistemom niti monitoring nad njim.
Izbor patrijarha se bližio, pa je ovaj problem rešavan uoči samog Sabora, u februaru 2021. Međutim, Crkvi je za potrebe najvećeg skupa bila potrebna još jedna nabavka — elektronski sistem za konferencije. Ovakav sistem obično podrazumeva mrežu spikerfona, kamera i ekrana koji učesnicima omogućavaju nesmetano praćenje događaja.
Ećim je putem Skya sugerisao da njihova ponuda treba da bude najjeftinija, kao i da tadašnjem starešini Hrama i predsedavajućem Komisije za izbor ponuđača, vladiki Stefanu Šariću, treba reći da izaberu najpovoljniju. Vlasnik „Sion Company“ ga je obavestio da je, prema dogovoru, predao ponudu u Parohijski dom za vladiku Stefana i da je unutar fascikle „napisao par stvari“ koje mu je Ećim rekao.
Istog dana „Sion Company“ je pozvana da pošalje ugovor na imejl Patrijaršije, a Ećim je poručio vlasniku kompanije da „pozove Škrinjara“ i donese fakture i ugovor.
Dragan Škrinjar bio je član Komisije za izbor ponuđača pri Odboru za završetak Hrama Svetog Save, a u crkvenim dokumentima iz 2019. godine potpisivao se kao predstavnik Predsedništva Republike Srbije. U odborima i komisijama za izgradnju Hrama učestvovali su predstavnici vlasti, jer je Vlada donirala milionske sume za njegov završetak.
Škrinjar se nije javljao na pozive novinara, a Stefan Šarić, danas starešina Podvorja SPC u Moskvi, zvaničnog predstavništva Crkve pri Ruskoj pravoslavnoj crkvi, odbio je da govori za CIN.
Brzo se krenulo u realizaciju posla. Vlasnik „Sion Company“ požalio se Ećimu da ugovor nije prošao uobičajenu proceduru odobravanja u Sinodu, pa se čudio što bi dokumente u ime Crkve trebalo da potpiše službenik u Patrijaršiji Dejan Simeunović. „Ma to je smešno, Dejan nema nikakvu funkciju ovde“, napisao je Ećimu.
„Šta tebe briga ko potpisuje kad dobiješ novac“, odgovorio mu je on. „Boli te uvo da li ima funkciju.“
Simeunović je za CIN negirao da je imao kontakte u vezi sa dodelom ovog posla.
Ugovor je ozakonio budući patrijarh. Uoči Sabora, „Sion Company“ i tadašnji episkop Porfirije Perić, kao predstavnik Hrama, sklapaju ugovor za monitoring i održavanje sistema video-nadzora, uz mesečnu naknadu od 13.260 evra.
Upravo ovaj iznos ranije je dogovoren u prepisci između Ećima i vlasnika beogradske kompanije koja je dobila posao. Ugovor je zaključen na deset godina, što će firmi „Sion Company“ omogućiti prihod od 1,59 miliona evra do 2031. godine.
Dejan kaže može, a Mira neće da plati
Iako njegova isporuka nije bila ugovorena, elektronski konferencijski sistem bio je instaliran u kripti, a učesnici Sabora imali su priliku da ga koriste, pokazuju fotografije i video-prilozi uoči skupa.
Iz prepiske se moglo saznati da Sinod nije odobrio ove poslove, zbog čega je vlasnik „Sion Company“ bio u dilemi. Međutim, Ećim ga je uveravao da to neće biti problem, jer je „Dejan“, ili samo „D“, kako su ga oslovljavali u komunikaciji, odobrio takav posao.
Ovaj Dejan, čini se, bio je daleko uticajniji od imenjaka Simeunovića, a takav status u Patrijaršiji uživa Dejan Nakić, bliski saradnik bivšeg i aktuelnog patrijarha.
Novinarima je rekao samo da se ne bavi tim stvarima i da su one u nadležnosti vladika. O drugome nije želeo da govori.
Stvari su morale biti ozakonjene, pa je ugovor o isporuci i ugradnji sistema zaključen 11. marta 2021. godine, dvadesetak dana nakon izbora novog patrijarha. Ponovo ga je potpisao Porfirije, ali sada kao prvi čovek SPC. Sistem je Crkvu koštao 18 miliona dinara, odnosno 150.000 evra, navedeno je u ugovoru koji poseduje CIN.
Pokazalo se da u Patrijaršiji nisu svi bili istomišljenici o načinu vođenja poslova, pa je vlasnik „Sion Company“ danima pokušavao da naplati novac za urađeni posao.
„Brate, neće Mira da potpiše one dve fakture. Neće Mira da plati zato što nema poseban ugovor za svaku od njih“, žalio se početkom marta Ećimu u glasovnoj poruci preko Skya. „Držala mi je predavanje pola sata za to i na kraju neće da plati dok Sinod ne odobri.“
Saznavši da je reč o „Miri iz finansija“, Ećim ga je uveravao da će sve biti plaćeno.
Nakon ovih poslova, vrata Patrijaršije bila su otvorena za nastavak saradnje. Do kraja 2021. „Sion Company“ je sklopila još četiri posla sa Crkvom: nabavku sistema za simultano prevođenje i sistema naprednije digitalne radio-veze, a dva puta je nabavljana dodatna oprema za video-nadzor.
Ukupna vrednost ugovora bila je oko 236.000 evra, a u ime Crkve potpisivali su ih patrijarh Porfirije i vladika Stefan Šarić.
Ivan Savić je u razgovoru sa novinarima CIN-a potvrdio da je vlasnik i direktor kompanije i da posluje sa Crkvom.
Sa njim smo razgovarali u krugu kompanije u okolini Beograda. Odbio je snimanje razgovora, ali je rekao da ne zna ko je Ljuban Ećim i da nema nikakve veze sa tajnim kamerama.
U kripti Hrama nalazi se osam kamera koje su postavljene mnogo pre nego što je on dobio prvi posao u junu 2020. godine, objasnio je, i koje njegova firma po nalogu Crkve gasi dva dana pre svake sednice Sabora.
Rekao je da je gotovo siguran da u zvučnicima na zidovima kripte nema kamera, ali da će ih možda ipak otvoriti kako bi proverio saznanja novinara CIN-a. O rezultatima ih neće obavestiti, zaključio je.
Novinari CIN-a nešto više od pola sata razgovarali su sa Savićem. Nakon što su naknadno preslušali tri glasovne poruke koje je vlasnik „Sion Company“ poslao Ećimu putem Skya, stekli su utisak da glas i dikcija osobe sa audio-poruka neodoljivo podsećaju na glas i dikciju Savića.
CIN je pokušao da razgovara sa patrijarhom Porfirijem uoči njegovog gostovanja na Pravnom fakultetu u Banjaluci u martu 2026. godine. Na molbu je ljubazno prišao novinarima, ali organizatori nisu dopustili razgovor. CIN je potom pisanim putem uputio pitanja poglavaru SPC, Sinodu i Službi za odnose s javnošću SPC o spornim poslovima uoči i tokom izbornog Sabora 2021, ali odgovori nisu stigli.
Novinari su pokušali da razgovaraju i sa pojedinim crkvenim velikodostojnicima, poput mitropolita crnogorsko-primorskog Joanikija i mitropolita nemačkog Grigorija. Niko od njih nije želeo da govori.
Blagoje Pantelić, teolog i urednik portala Teologija.net, i Vukašin Milićević, bivši paroh Hrama Svetog Save u Beogradu, godinama govore i pišu o vezama Crkve, političkog režima predsednika Srbije Aleksandra Vučića i srpskog podzemlja.
U januaru 2026. godine obojica su kažnjeni najstrožom kaznom zbog javnih istupa u kojima su kritikovali rad crkvenog vrha i njegov odnos prema vlastima: Crkveni sud Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke kaznio ih je trajnim isključenjem iz verske zajednice.
Njih dvojica nisu bili upoznati sa Sky porukama, ali ih saznanja CIN-a nisu začudila. Milićević kaže da je, prema informacijama iz crkvenih krugova, tajno snimanje bilo usmereno na one koji su se kolebali oko kandidata. Tvrdi da je iz više izvora čuo da je izboru patrijarha prethodila kampanja u kojoj su odlučujuću ulogu imali neki članovi Vlade Srbije.
„Oni su obilazili sve one za koje su znali da na njih mogu da utiču, a to je verovatno dve trećine episkopa, i da su imali konkretne zahteve“, kaže Milićević.
On objašnjava da već godinama govori o tome da je organizovani kriminal problem koji je uzurpirao državu Srbiju i Crkvu.
„Dakle, to su sve pipci jedne te iste organizovane kriminalne grupe, a mafija tako funkcioniše. Ona ne funkcioniše na poverenju, nego tako što jedni druge ucenjuju, je l’ tako? Tako da to umnožavanje snimka verovatno ima za cilj istovremeno i da one koji su direktno bili uključeni u njegov nastanak i u čitav taj splet protivzakonitih delatnosti zapravo sačuva, da im to bude neka vrsta garancije za njihovu buduću bezbednost, za to da neće biti gonjeni i sve tome slično“, kaže Milićević.
Pantelić smatra da bi Crkva, nakon informacija o snimanju, morala odmah da formira komisiju kako bi se utvrdilo šta se zapravo dogodilo: ko je to radio, zašto je radio i da li su skrivene kamere i dalje u kripti.
„Za mene je strašno, sablažnjujuće, da se izbor poglavara SPC pojavljuje u Sky prepiskama, a da to nije samo neko kafansko čavrljanje dvojice ljudi koji koriste Sky telefone pa, kao, ej, znaš šta je bilo, nego su ljudi koji su organizovali akciju, koja je deo tog procesa. To je skandal po sebi“, smatra Pantelić.
Na dan izbornog Sabora Ećim je preko Skya razgovarao i sa prijateljima iz Bosne i Hercegovine. Jedan od njih, iz Banjaluke, poslao mu je kratku poruku: „Porfirije“.
Na to mu se Ećim pohvalio: „On je bio naš prvi pik. (…) Znali smo pre dva dana.“
Tužilaštvo Bosne i Hercegovine je u decembru 2019. godine podiglo optužnicu protiv Ljubana Ećima zbog zločina protiv čovečnosti i ratnog zločina protiv civilnog stanovništva u Kotor Varoši. Mesec dana kasnije Sud BiH je odbio optužnicu. Tokom saslušanja Ećim je izjavio da se o optužbama može izjasniti tek nakon što ga Republika Srpska, odnosno Bosna i Hercegovina, oslobode obaveze čuvanja državne i službene tajne. Sud je smatrao da procedura nije ispoštovana i da Ećim nije dao iskaz.
Tužilaštvo još nije imalo priliku da ispravi ovu grešku jer srpske vlasti tvrde da više ne uspevaju da pronađu Ećima na poznatim adresama.
Ovaj bivši bezbednjak osumnjičen je da je, kao zamenik i de facto komandant Specijalne jedinice policije Centra službi bezbednosti Banjaluka, učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu protiv civilnog stanovništva na području Kotor Varoši od početka juna 1992. do sredine 1994. godine.
U optužnici je opisano da je u akcijama vojske i policije ubijeno više desetina civila, više stotina ih je prisilno iseljeno, zatvarano i mučeno, a imovina, kulturni spomenici i verski objekti, uključujući 15 džamija i osam crkava, pljačkani su i uništavani. Među žrtvama su bile žene, deca i verski službenici.
Ećim je državljanin Bosne i Hercegovine i Srbije i za njim je na snazi međunarodna poternica.
