Koalicija prEUgovor predstavila je u četvrtak, 21. maja, svoj polugodišnji „Alarm“ izveštaj, u kom se ističe da je Srbija skliznula iz stagnacije u otvoreno nazadovanje usled, između ostalog, usvajanja niza spornih zakona, politizacije policije i srozavanja dostignutih standarda zaštite, posebno ranjivih društvenih grupa.
Nalazi izveštaja su poražavajući, dok sagovornici na panelu održanom u Evropskoj kući u Beogradu, ističu da više nije reč samo o upornom odbijanju vlasti da sprovede prioritetne reformske mere, već i o poništavanju svega onoga što je, iako nesavršeno, slavljeno kao uspeh.
Svojevrsno ogledalo tih prilika jesu takozvani Mrdićevi zakoni, niz pravosudnih propisa usvojenih zaobilaženjem utvrđenih procedura. „Kako je bilo moguće da se neki važni zakoni usvoje, a da pre toga nisu prošli nikakvu javnu raspravu, niti je za njih bilo pribavljeno mišljenje relevantnih državnih institucija, upitao je Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija. Prema njegovim rečima, na delu je „otvoren pokušaj da se evropske integracije zloupotrebe, da bi se isključila javnost i konsultacije iz procesa pripreme brojnih propisa koji čak i nisu nužno direktno vezani za evropske integracije“.
Primer koji ilustruje iste obrasce navela je Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, govoreći o radu na Porodičnom zakonu. Radna grupa se sastala samo jedanput, a već za 15 dana Vlada je usvojila nacrt. „Članovi Radne grupe dobili su informaciju da nije bilo vremena da se razmotri čak ni taj nacrt, što znači da je nacrt već postojao, da je on stajao u nekoj fioci i da je cela ta procedura opet nekakva kvazi procedura.“
Miloš Jovanović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ocenio je da treći Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima ne donosi suštinsku promenu, već da će u suštini zacementirati politizaciju policije. Kao simptom disfunkcionalnosti, Jovanović je izdvojio podatak da nijedan od policajaca koji je učestvovao u brutalnosti nad građanima u Valjevu još uvek nije identifikovan, i ocenio da se „policijska brutalnost ne kažnjava i ne utvrđuje se odgovornost tih policajaca, nego se brutalnost na neki način ohrabruje i podstiče“. Za to vreme, kriza upravljanja ogleda se u podatku da je iz Specijalne antiterorističke jedinice otišlo 40 pripadnika, još 20 je najavilo odlazak, dok je iz Žandarmerije 120 policajaca podnelo zahtev za penzionisanje ili prekomandu, naveo je Jovanović.
Izmene izbornih zakona donele su mešovite rezultate, odnosno, prema rečima Nemanje Nenadića, „dobili smo neke stvari koje su korisne, neke stvari koje nisu od velikog značaja, i neke koje su direktno štetne“. Kao konkretnu štetnu izmenu, Nenadić je ukazao na mogućnost formiranja lažnih manjinskih grupa građana za izlazak na izbore, sa ciljem ostvarenja privilegije nižeg praga za izborni cenzus. Posebno problematična su i ograničenja troškova za izborne kampanje. Transparentnost Srbija predložila je da ovaj limit bude 2,5 miliona evra, pozivajući se na zakonodavstvo uporedivih zemalja poput Češke, Slovačke, Bugarske i Hrvatske, dok je vladin predlog čak šest do sedam miliona evra. Sada već imamo situaciju da „stranka na vlasti po zvanično prijavljenim troškovima, a koji su znatno manji od stvarnih, troši više nego sve druge stranke zajedno“, kazao je Nenadić.
Govoreći o potencijalnim efektima zakonskih izmena u oblasti kojom se bavi Autonomni ženski centar, Tanja Ignjatović je upozorila da zvanična statistika femicida skriva zabrinjavajuće trendove. „U polovini slučajeva ubijenih žena, prethodno je bilo prijavljeno nasilje institucijama ili su učinioci bili već osuđeni za nasilje u porodici“, istakla je Ignjatović. Ona je opisala konkretne slučajeve propusta institucija – od učinilaca kojima se određuje izdržavanje kazne zatvora u kućnim uslovima, do slučaja odobravanja viđanja deteta bez procene bezbednosnih rizika nakon čega je otac ubio i ženu i dete. Kada je reč o širem stanju ljudskih prava, Ignjatović je ukazala na normalizaciju govora mržnje: „Mi smo zapravo preplavljeni govorom mržnje. Sad je Beograd doslovno išaran govorom mržnje, više nema prostora koji nije obeležen.“
Srbija nije dobila novu tranšu iz Reformske agende, za razliku od pojedinih susednih zemalja. Ministar finansija Siniša Mali je taj novac opisao kao „budžetski neutralan“, što je Nenadić ocenio kao pogrešnu sliku stvarnosti. „Kada se pogleda šta je sve to što se naša vlast obavezala da će da uradi, da bi dobila pojedine tranše iz Reformske agende, i ako pogledamo s druge strane šta je stvarno urađeno – možda bi trebalo da dobije 100 miliona maksimalno, a ne milijardu i po.“
Kao posebno indikativan propust, Nenadić je izdvojio neobjavljivanje ugovora zaključenih po međudržavnim sporazumima iako je to preuzeta obaveza. „Vlast se ponaša kao da im do tog novca zaista nije stalo“, zaključio je Nenadić.
