Evropski parlament usvojio je u sredu, 8. jula 2026. godine, Rezoluciju o Srbiji, kojom se upozorava da napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji ne zavisi samo od usvajanja reformi, već od njihovog potpunog i merljivog sprovođenja. Za rezoluciju je glasalo 468 poslanika, 116 je bilo protiv, dok je 79 bilo uzdržano, prenosi Nova.rs.
Kako se navodi, Vlada Srbije i dalje ističe da je članstvo u Evropskoj uniji strateški cilj zemlje, ali poslanici Evropskog parlamenta ocenjuju da se takvo opredeljenje često ne vidi u konkretnim postupcima vlasti.
U izveštaju se ukazuje na stalni jaz između usklađivanja zakonodavstva Srbije sa pravilima Evropske unije i stvarnog sprovođenja reformi, što, prema oceni Evropskog parlamenta, nastavlja da usporava evropski put zemlje.
Reforme kao uslov za napredak
Poslanici Evropskog parlamenta navode da pregovori o pristupanju Srbije Evropskoj uniji treba da napreduju tek kada bude postignut merljiv i održiv napredak u osnovnim oblastima.
Među ključnim oblastima navode se vladavina prava, slobodni i pošteni izbori, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, nezavisnost pravosuđa, sloboda medija, reforma javne uprave i bolje funkcionisanje demokratskih institucija.
Evropski parlament ističe i da put svake zemlje ka Evropskoj uniji mora biti procenjivan pojedinačno, na osnovu sopstvenih rezultata, bez povezivanja sa drugim državama ili tretiranja kao dela šireg paketa.
Finansijska podrška i odnosi sa Kosovom
U rezoluciji se navodi da Evropska komisija treba da uzme u obzir svako značajno povlačenje Srbije u tempu i intenzitetu reformi prilikom odlučivanja o finansijskoj podršci kroz instrumente pretpristupnog finansiranja.
Poslanici Evropskog parlamenta ukazuju i da je normalizacija odnosa sa Kosovom uslov za podršku u okviru Plana reformi i rasta.
Ovaj deo rezolucije predstavlja poruku da se finansijska podrška Evropske unije sve direktnije vezuje za konkretne političke, pravne i institucionalne rezultate.
Rusija, Kina i spoljna politika
Evropski parlament izrazio je zabrinutost zbog bliskih veza Srbije sa Rusijom i produbljivanja bezbednosne i odbrambene saradnje sa Kinom.
U dokumentu se naglašava da potpuno usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije ostaje uslov za pristupanje, uključujući i usklađivanje sa restriktivnim merama EU protiv Rusije.
Poslanici ocenjuju da takve veze otvaraju pitanje strateške orijentacije Srbije u trenutku kada država formalno nastavlja pregovore o članstvu u Evropskoj uniji.
Politička kriza i izbori
Evropski parlament ukazuje i na nizak nivo javne podrške članstvu Srbije u Evropskoj uniji, uz ocenu da je tome doprineo dugogodišnji anti-EU narativ koji šire mediji pod kontrolom vlasti, pojedini visoki zvaničnici i članovi vladajuće stranke.
U rezoluciji se izražava zabrinutost zbog produbljivanja političke krize u Srbiji, u kontekstu masovnih protesta koji traju od novembra 2024. godine.
Poslanici Evropskog parlamenta ocenjuju da je najbolji način za rešavanje krize održavanje istinski slobodnih i poštenih izbora.
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula ocenio je da je proces pristupanja Srbije Evropskoj uniji praktično zastao zbog demokratskog nazadovanja, oslabljene vladavine prava, izostanka ključnih reformi i neusaglašenosti sa spoljnom politikom EU.
