Prema rečima profesora i dipl. ing. arhitekture Vladana Marinkovića, u to vreme na Arhitektonskom fakultetu nije se podučavalo projektovanje zdravstvenih objekata kao posebna oblast. Dimitrić je to znanje najpre stekao od svog profesora Milana Zlokovića, koji je bio autor čuvene bolnice u Tiršovoj ulici u Beogradu. Po Zlokovićevoj preporuci, Dimitrić odlazi u Hamburg, gde radi u renomiranom arhitektonskom birou specijalizovanom za projektovanje zdravstvenih ustanova, koji su vodili Konstantin Gučov i Godber Nisen. Iako je imao priliku da nastavi karijeru u Švajcarskoj, Dimitrić odlučuje da se vrati u Srbiju i započne rad na izgradnji bolnice u Kraljevu.
„Izuzetno je važno shvatiti koliko je bio značajan taj korak. Malo ljudi je tada, a i danas, svesno veličine doprinosa koji je Mihailo Dimitrić dao time što je prekinuo uspešnu karijeru u Hamburgu i odustao od ponude u Švajcarskoj, da bi posvetio svoj radni vek izgradnji Hirurškog bloka u Kraljevu“ istakao je Marinković za portal Radio Sloboda.
Izgradnja Hirurškog bloka počela je 1976. godine, a završena 1996. godine. U to vreme, objekat je bio jedan od najznačajnijih bolničkih kompleksa u bivšoj Jugoslaviji, a bolnice takvog tipa postojale su samo u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu, Zrenjaninu i Kraljevu.
„Moja želja kao predavača arhitekture je da predstavim autore objekata koji su prisutni u Kraljevu, kao i same objekte kroz ambijentalne vrednosti. Smatram da treba da budemo svesni da Kraljevo, iako mali grad, ima objekte od velikog kvaliteta i vrednosti. Trebalo bi više da ih negujemo i održavamo“ istakao je Marinković.
Dimitrićev doprinos izgradnji Hirurškog bloka nije samo arhitektonski podvig, već i primer nesebične posvećenosti i ljubavi prema rodnom kraju. Ovaj objekat ostaje kao trajno svedočanstvo njegove stručnosti i vizije, ali i simbol jednog vremena kada je Srbija, zahvaljujući pojedincima poput njega, bila spremna da gradi objekte od izuzetne važnosti za zdravstvo i društvo u celini.
