„Ono što se desilo u Kraljevu i Zaječaru bih definisao kao prećutno saučesništvo policije i huligana, gde policija samo izvršava osnovni nominalni zadatak da ne dozvoli da neko strada, ali sve ostalo je potpuno dozvoljeno – dozvoljeno je huliganima da vladaju trgovima i ulicama”, kaže za UNMUTED pravnik Bojan Lazić, ispred organizacija Da se zna! koja organizuje Prajd karavan.
Lazić naglašava da je policija nemo posmatrala vršenje krivičnih dela koja su morala biti sprečena.
„Kada smo došli u Kraljevo, policija jeste postavila kordone oko Trga srpskih ratnika gde smo bili, ali je ta ista policija dozvolila da nas gađaju kamenicama, upaljačem i jajima. Na snimku portala Kompas vidi se da kordon policije gleda kako se nekoliko huligana priprema i baca kamenje i jaja na nas. Dakle, postoji dokaz da policija gleda vršenje krivičnog dela, da gleda nasilje i da ne reaguje.”, tvrdi Lazić.
U trenutku kada su poletele kamenice, na terenu su je bilo i dvoje novinara – Nenad Simović sa portala LiKVidno i Jovana Ristić iz Glasa Šumadije – koji su uzimali izjavu od Bojana Lazića.
„Tokom razgovora Lazić nam je rekao da su prema njima već bacane kamenice i drugi predmeti. Nedugo zatim predmeti su počeli da padaju i u našoj neposrednoj blizini. Koleginica je u jednom trenutku povikala da lete kamenice, a potom su pored nas pala i jaja, čiji su delovi završili na našoj odeći i nogama. U tom trenutku smo prekinuli intervju i udaljili se sa tog mesta”, kaže Simović i dodaje da prethodno u čak dva navrata uopšte nije propušten na skup od strane policije, iako je imao novinarsku legitimaciju.
Jovana Ristić, koja je prva primetila kamenice, smatra da su teže posledice izbegnute pukom srećom.
„Zaista smo imali sreće da nismo povređeni, ja sam uspela da se uhvatim za uvo kada je krenula jedna kamenica i tako sam samo očešana, ali sam se svakako vrlo uzbudila. Potom smo jajima gađani i kolega i ja. Ono što je simptomatično jeste da policija nije uopšte reagovala i pravila se da sve to ne vidi. Kasnije me je jedan od policajaca koji me lično poznaje pitao – „Joko, jel hoćeš da te sprovedem? – Ne, nemam potrebe da me sprovedeš. To ne treba da bude ni po babu ni po stričevima. Tvoja je dužnost bila da sprovedeš sve učesnike i novinare.”, smatra Ristić i dodaje da sve što se dešavalo njoj ukazuje na to da se radi o orkestriranom događaju.
„Prosto je nelogično da se vrše tolike provere običnog stanovništva, ljudi koji ni malo ne ukazuju da imaju rizično ponašanje – poput majki sa malom decom ili starijih ljudi, dok sa druge strane apsolutno niko od nadležnih organa nije primetio kamenice koje su mogle da ugroze život što aktivista, što novinara.”, naglašava Ristić.
O odnosu medija prema Prajd karavanu Ristić kaže da je posebno indikativno to što su njih dvoje bili jedini novinari na lokaciji.
„Istakla bih to da se novinari plaše da prisustvuju takvim skupovima, plaše se da u maloj sredini ne izgube rejting. Od novinara smo bili samo nas dvoje, ostali su to pratili iz nekih kafića, stanova i slično, što takođe treba da govori o stanju svesti i u medijima”, zaključuje Ristić.
Simović dodaje da se novinari zbog svog izveštavanja često svrstavaju na „jednu ili drugu stranu”, iako je njihova jedina strana javni interes.
„Posebno je poražavajuće što se novinari neretko nađu između različitih strana. Jedni vas optužuju da radite za ove, drugi da radite za one, treći da vas je „napravila služba“. Takve etikete se veoma lako dele, naročito sa bezbedne udaljenosti. Mi smo juče odlučili da budemo tamo gde se događaj zaista odvijao – u prvom redu, sa mikrofonom ispred sagovornika – jer smatramo da se novinarstvo upravo tu radi”, naglašava.
U Zaječaru amin sa političkog vrha
Nakon napada kamenicama, skup u Kraljevu je prekinut, a Prajd karavan nastavio je put Zaječara. Tamo su trg na kojem je skup bio prijavljen već zauzele huliganske i navijačke grupe.
„Pre nego što smo mi došli u Zaječar huligani i navijači su već zauzeli ceo trg na kome je trebalo mi da budemo. Policija je dozvolila da zauzmu ceo trg, a onda smo mi skup održali malo pored trga, ispred zgrade suda. Policija je nas okružila i dozvolila huliganima da nam se skoro potpuno približe i da pred njihovim očima i ušima uzvikuju „ubi zakolji da peder ne postoji”, „ubi pedera”, „marš odavde” i slično.”, kaže Bojan Lazić.
Dopisnik ZOOMER-a i novinar Glasa Zaječara Đorđe Đorđević bio je na terenu, a napadi i uvrede ubrzo su se usmerili i prema novinarima.
„Karavan je protekao uz mnogo uvreda, dobacivanja i pretnji. Čuli su se povici poput „Ratko Mladić“, „Kosovo je Srbija“, „Ubi pedera“, a među okupljenima je bilo i dosta maloletne dece. U jednom trenutku i ja sam bio meta. Mene i moje kolege novinare su vređali, dobacivali nam, a meni je direktno prećeno fizičkim napadom.”, kaže Đorđević.
Za ovog mladog novinara nepoznanica je to zašto bi neko prozivao novinare samo zato što obavljaju svoj posao.
„Ne vidim razlog zbog kog smo prozivani moje kolege i ja. Naš posao je da snimamo i fotografišemo događaje – potpuno je nebitno da li je u pitanju Prajd, politički skup, koncert, manifestacija ili bilo koji drugi događaj. Mi smo novinari koji rade svoj posao!“, podvlači.
Njegov kolega Miljko Stojanović iz Glasa Zaječara kaže da je delovalo kao da policija, umesto da spreči provokacije i uvrede, u njima učestvuje.
„Meni je delovalo da su naslađivali time što mene i kolegu sve vreme provociraju. Sve vreme su bili u dogovoru sa tim nekim maloletnicima, koji su, ja ne znam, imali između 14 i 17 godina… Dozvoliti da onako deca skandiraju uvredljive stvari, kao „ubi pedera”, ili „Đole bu*aš” ili „Miljko pe*er”. Mogu otac da im budem po godinama, a tako nešto skandiraju. Pa se pitamo posle zašto imamo Ribnikar, zašto imamo maloletnu delikvenciju. Ja bih sad upitao te roditelje kako vaspitavaju svoju decu – da li da nekom viču takve stvari?”, kaže Stojanović i dodaje da „duboko veruje da je njih neko nagovorio da to rade”.
„Kasnije sam saznao da je u pitanju grupa navijača i sportista jednog lokalnog kluba. Ozbiljno sumnjam da neki ljudi stoje iza toga, da su ih namerno nahuškali da dođu i da je ovo u stvari bio jedan ping-pong policije i tih mladih ljudi, gde je trebalo navodno da predstave da LGBTIQ+ populacija može slobodno održati Prajd, dok je međutim, s druge strane, puna sloboda data tim mladim ljudima da ih vređaju i pozivaju na linč.”, dodaje Stojanović.
Pored toga, Stojanović smatra da je ovakav rasplet događaja u Zaječaru mogao biti očekivan, imajući u vidu način na koji se protiv Prajda govorilo prethodnih nedelja.
„Ja sam znao da će tako nešto da se dogodi, pošto su pripreme, odnosno targetiranje od strane funkcionera Srpske napredne stranke, krenuli mnogo ranije, još kad je pre jedno mesec dana najavljen dolazak Prajda u Zaječar. Dominirao je većnik za kulturu i potpredsednik Srpske napredne stranke Nele Nikolić koji je u svojim objavama na Fejsbuku, koje su se već pojavile i na N1, Nova S i Glasu Zaječara, bukvalno pozivao ljude da zatvore prozore i ne gledaju nakaze koje će da šetaju, poručivao da neće da šetaju… i to je danima ponavljao, dva ili tri puta na svom profilu. Možete zamisliti kad jedan većnik za kulturu i visoki funkcioner Srpske napredne stranke i jedno vreme predsednik mesne zajednice Veliki izvor, što je najveće selo u opštini Zaječar, tako nešto piše. Bilo mi je odmah jasno kako će to da izgleda.”, zaključuje Stojanović.
Na propuste u pripremi događaja ukazuje i Bojan Lazić, koji je pretnje i ugrožavanje bezbednosti učesnika karavana, kao i prethodni put, prijavio policiji. Tvrdi da reakcija ponovo nije bilo.
„Kao i u Vranju i Pirotu, nakon same najave da ćemo doći u Kraljevo i Zaječar u komentarima na objavama lokalnih portala i na našim društvenim mrežama dobili smo stotine komentara koji sadrže pretnje nasiljem i smrću, kako u privatnim porukama, tako i u javnim komentarima. To su bile poruke – da se nećemo živi vratiti, da će nas ubiti, „ubi, zakolji da peder ne postoji” i sve one ostale homofobične parole. Mi smo uoči Kraljeva i Zaječara podneli krivičnu prijavu, ali nikada mi se tužilaštvo nije javilo, da kaže da li su postupili po toj krivičnoj prijavi.”, naglašava Lazić i podvlači da nikada po njihovim krivičnim prijavama nije postupano.
„Mi smo upozoravali na scenario nasilja jer smo po tim komentarima videli da će se određene grupe okupiti. Kada smo telefonskim putem pregovarali sa policijom oko našeg dolaska, upozorili smo da se određene grupe pripremaju. Oni su rekli – dobro mi to sve znamo. I onda se desilo ono što se desilo.”, podvlači Lazić.
Najveći problem, kaže Lazić, jeste to što policija na isti način tretira mirni, prijavljeni skup i neprijavljene kontra-skupove na kojima se, prema njegovim tvrdnjama, vrše krivična dela.
„Mi smo dve nedelje unapred naše skupove prijavili, sve u skladu sa zakonom. Nikog nismo dirali, čuli se nismo apsolutno. Ali očigledno policija tretira i nas i njih jednako, u smislu da dozvoljava i njihov nezakoniti, kriminalni skup, na kome se čine krivična dela, pred njihovim očima.”, zaključuje Lazić.
Iako su oba karavana održana u uslovima u kojima je, kako tvrde organizatori i novinari, bezbednost učesnika bila ozbiljno ugrožena, Lazić kaže da od ovakvih skupova neće odustati. Cilj je, poručuju organizatori, da se pokaže da kvir ljudi postoje i van velikih gradova i da lokalna zajednica nije sama.
Naredni Prajd karavani biće održani u Šapcu i Loznici, a tačan datum biće objavljen naknadno.
Članak kompletno preuzet uz odobrenje sa Unmuted.rs
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
