Kome ste prestali da se javljate od 2024. godine? Ko vam je prvi pao na pamet? Svako ima nekog člana porodice, kuma, rođaka, prijatelja, komšiju, kolegu ili poznanika sa kojim možda nije ni imao neku posebnu svađu, ali je jednostavno prestao da komunicira. Zbog politike. Nekada je to postepeno izbegavanje koje preraste u nejavljanje, a češće nagla, čista ekskomunikacija. Svako od vas ima neku svoju priču. Priča koja sledi je moja. Svidela vam se ili ne, ja ću vam je ispričati.
Baš te 2024. godine desio se veliki “društveni okidač”- tragedija u kojoj su zbog politike neki ljudi izgubili život. Bavili se vi politikom ili ne, ona će se svakako baviti vama, a neki su to iskusili na najgori mogući način. Nažalost, ljudi su najčešće pasivni i često ne reaguju kada muka zadesi druge. Ali kada nesreća pogodi lično vas ili vama bliske osobe, kada osetite da ste možda vi sledeći, počinjete da reagujete. Počinjete da postavljate pitanja. Tada tolerancija između ljudi postaje najtanja, pa čak i kohabitacija sa neistomišljenicima postaje nemoguća, a komunikacija mučna.
Moj dugogodišnji prijatelj nije video problem u politici koju zastupa njegova stranka. Nakon ovog “okidača”, normalno je da je naša komunikacija postala zategnuta, a naši susreti proređeni i mučni. U neku ruku, bilo mi je žao da ga trajno izgubim kao prijatelja, pa sam pokušavao da ga pitam i da shvatim zašto je tamo gde jeste. Sa druge strane, nisam mogao da ćutim. Zanimalo me, ima li argumente za to što radi, bilo kakav razlog ili opravdanje da bude tu gde je? Da li je u pitanju interes ili manjak integriteta? Hoće li mi dati bilo kakvo racionalno objašnjenje ili će iz rukava izvaditi prazni apologetizam? Jednostavno, tražio sam bilo šta kako bih našao trunku razumevanja za njegove postupke i mesto na kojem se našao — među ljudima u čije je društvo ušao.
U početki smo izbegavali “teške“ teme, ali prijatelji su valjda iskreni jedan prema drugome. Nemaju tajne niti zabranjena pitanja, nemaju cenzuru. Izbegavali smo onu glavnu temu, tragediju u kojoj su ljudi izgubili živote, pa se polemika povela oko druge, takođe važne teme, problema rudarskih kompanija u Srbiji. Jednostavno ne vidim nikakvo opravdanje za saradnju sa njima. Bilo koja politička opcija da je u pitanju, leva ili desna, takva saradnja jednostavno nije u nacionalnom interesu. Neprirodno je da se on, koji voli prirodu, biljni i životinjski svet (ili se bar tako javno predstavlja), nađe u ekipi koja sve to briše zarad sitnog, ličnog interesa i “đavola” poziva u svoju kuću. U ekipi koja zastupa interese stranih kompanija iznad interesa svoje zemlje odnosno naroda, porodice, sebe. Nigde, u razvijenim, civilizovanim zemljama se ni ne pomišlja na ovako nešto; u nekim su čak zabranili bilo kakav nastup takvim kompanijama.
Maksimalno sam se trudio da dam konkretne primere i ukažem na postupke koji su vodili do merljivih posledica, a da pritom jasno odvojim ličnost od postupaka. Ličnost ne čini ono što pričate da jeste i pravite se da radite, nije ličnost onakva kako se reklamirate. To je ono što zaista radite ili aktivno podržavate, a samim tim ono što zaista jeste. Ukratko, loši postupci čine lošu osobu, a loši postupci ostavljaju jasne posledice.
Sačekao sam odgovor, ali sam dobio sasvim suprotan od očekivanog. Bio je iracionalan, apstraktan i previše emocionalan, bez razloga. Najpre je usledio suptilan napad na moju ličnost: rečeno mi je da je to složena tema koju ja ne razumem, da je ni on ne razume i da nemamo kapaciteta da shvatimo prednosti rudarenja. Ipak, postoje pametniji od nas koje on sledi i koji to bolje znaju.
Ukazao sam na opravdane sumnje i očigledne posledice postupaka tih „pametnijih” ljudi, konkretno i u našem Kraljevu, ali ni to nije prihvatio. Umesto toga, usledio je novi, žustriji napad na moju ličnost. Odjednom sam ja postao problem jer navodno “mrzim”, postavljam nepotrebna pitanja i ne razumem da je život lep i da bi trebalo da se bavim drugim, svakodnevnim, malim, lepim stvarima i uživam u njima neopterećen realnošću. Za njega je to privilegija da radi na poslu gde može svaki čas uzimati pauzu za kafu i šetati u toku radnog vremena… Poslu koji je dobio preko stranke. Upravo je tu srž one nezainteresovanosti, neosetljivosti prema problemima i teškoćama drugih, koje će, ako ne pomognemo da se reše, ubrzo zakucati i na naša vrata. I na njegova…
Mišljenje većine je da ne postoji novac vredan žrtvovanja životne sredine. Protesti i opštenarodni bunt po tom i brojnim drugim pitanjima postoje još odranije, dakle mnogo pre 2024. godine. Napomenuo sam da manjina uporno gura sumnjivu agendu i pokušava da pregazi interes većine, posebno na izborima koji već jako dugo nisu ni fer ni korektni. Na to sam dobio odgovor da je to opravdano, da to nije prevara, već samo stvar “dobre organizacije”. Reče mi da izbore ne dobijaju oni koji imaju većinu, već oni koji se bolje organizuju…
Insistirao sam, još uvek kroz šalu, da dobijem racionalno objašnjenje, uz poštovanje ličnosti, ali i zdravog razuma, nekog minimuma etike i integriteta. Ali došli smo do nepremostive prepreke i suočio sam se sa nekim stvarima za koje mi godinama nije bilo jasno da su deo tog čoveka, odnosno većine ljudi kojima sada pripada. Neki apsolutni, sirovi i surovi makijavelizam od koga se ježim.
Možda sam to i znao, ali sam dugo odbijao da poverujem, a sada jednostavno to nisam mogao da prihvatim. Bar ne bez objašnjenja, kakvo god ono bilo, pošto okolnosti i muka znaju da nateraju slabije ljude da pokažu ono loše u sebi. Objašnjenje nisam dobio i prestali smo da komuniciramo. Ne znam da li ćemo ponovo pričati niti da li je to više bitno. Ne zbog mene, već zbog njega samog. On se pretvorio u nešto što nije bio. To ga grize i razjeda; vidi se na njemu. Problem komunikacije između nas, kao i u brojnim primerima nama sličnih ljudi širom Kraljeva i Srbije, rešen je na taj način.
Svi ostali problemi u gradu i zemlji su ostali i uvećali se.
Ko je kriv za to?
Svi su oni krivi za te probleme! Nije baš tako.
Svi problemi će prestati već 26. 10. Ni to nije baš tako.
Većina nas nije birala niti napravila probleme, probleme su napravili neki koji su na sumnjiv način izabrani.
Zato moramo naći one koji će ih rešiti.
Konkretne probleme rešavaju konkretni ljudi.
I za kraj, znajte da i najbolji među nama mogu biti dovedeni u okolnosti da počine loše stvari.
A oni najlošiji mogu jednom, konačno, uraditi nešto dobro.
Pruža se prilika za iskupljenje.
Niko NE SME nikoga da pita: „ZA KOGA ĆEŠ DA GLASAŠ? “
Ali smemo pitati jedni druge:
„DA LI I TEBI SMETA OVA „J####A RUPA NA PUTU “U KOJU SMO SE PRETVORILI? “
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
