Vanredne parlamentarne izbore u Srbiji, održane 25. oktobra, obeležili su visoka izlaznost i snažna konkurencija između dva glavna izborna takmaca, ali i duboka politička polarizacija, pritisci, zloupotreba državnih resursa i izražena neravnoteža u medijskom izveštavanju, navodi se u preliminarnom izveštaju Međunarodne misije za posmatranje izbora.
Misiju su činili predstavnici Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Parlamentarne skupštine OEBS-a, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta.
Prema oceni posmatrača, jednakost mogućnosti u izbornoj kampanji bila je ozbiljno narušena zbog prednosti vladajuće stranke, korišćenja državnih resursa, zastrašivanja i pritisaka na birače, kandidate i civilno društvo, kao i ometanja aktivnosti tokom kampanje.
Zloupotreba državnih resursa i pritisci
ODIHR navodi da je kampanju obeležilo stapanje državnih i stranačkih aktivnosti, kao i znatna prednost funkcionerske kampanje.
U izveštaju se, između ostalog, navodi da je Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje neposredno pre i tokom kampanje podelio do 1,9 miliona pisama koja je potpisao tadašnji predsednik Aleksandar Vučić, dok su informacije o jednokratnim isplatama penzija bile povezane sa porukama iz kampanje.
Posmatrači navode i da su rebalansom budžeta bile predviđene jednokratne novčane pomoći za penzionere, borce, porodice sa decom i druge punoletne građane, uz procenjeni ukupni trošak od skoro milijardu evra.
Prema ODIHR-u, trenutak objavljivanja i način predstavljanja ovih mera izazvali su zabrinutost zbog njihove moguće upotrebe za sticanje izborne prednosti.
Misija je takođe primila brojne, kako ih opisuje, verodostojne navode o pritiscima na zaposlene u javnom sektoru da podrže vladajuću stranku. U gotovo svim područjima u kojima su radili dugoročni posmatrači prijavljivani su navodi da zaposleni moraju da prisustvuju skupovima ili dežuraju na stranačkim štandovima, uz moguće posledice po radni status.
Prijavljeni su i navodi o kupovini glasova, posebno među ekonomski ugroženim građanima i pripadnicima nacionalnih manjina.
ODIHR: Policija nije postupala ujednačeno
Kampanju su, prema izveštaju, pratili sukobi pristalica dve glavne liste, incidenti nasilja, ometanje aktivnosti Studentske liste i slučajevi zastrašivanja.
ODIHR navodi da je reakcija policije u pojedinim situacijama bila neujednačena.
Dugoročni posmatrači zabeležili su pokušaje ometanja aktivnosti Studentske liste u 12 od ukupno 15 područja posmatranja. U jednom slučaju, kako se navodi, organizator iz redova SNS-a potvrdio je posmatračima da je reč o namernoj strategiji.
Predstavnici studentskog pokreta takođe su prijavljivali uznemiravanje i nadzor od strane policije i drugih državnih institucija, što su opisivali kao pokušaj opstrukcije kampanje.
RTS i nacionalne televizije favorizovali Vučićevu listu
Poseban deo izveštaja posvećen je medijima. ODIHR ocenjuje da su politički i ekonomski pritisci ugrozili uređivačku nezavisnost, dok su pretnje, napadi, uznemiravanje i pravni i finansijski pritisci na novinare doprineli autocenzuri i ograničili kritičko izveštavanje.
Praćenje medija pokazalo je, prema ODIHR-u, izraženu neravnotežu u zastupljenosti izbornih lista.
RTS1 je listi „Ujedinjena Srbija“ dodelio 13 odsto politički relevantnog izveštavanja u vestima, Studentskoj listi devet odsto, listi „Faktor stabilnosti“ pet odsto, dok su ostali učesnici dobijali po najviše četiri odsto.
ODIHR navodi da je Studentska lista bila jedini učesnik koji je na RTS-u bio izložen negativnom izveštavanju.
Privatne televizije sa nacionalnom pokrivenošću Pink, Prva, Happy i B92 listi „Ujedinjena Srbija“ posvetile su između 46 i 60 odsto politički relevantnog izveštavanja, pretežno u pozitivnom tonu. Studentska lista dobijala je između 13 i 28 odsto vremena, uglavnom u negativnom tonu.
TV Informer je, prema ODIHR-u, bio posebno neprijateljski nastrojen prema Studentskoj listi, dok su N1 i Nova S listi „Ujedinjena Srbija“ posvetile 40, odnosno 35 odsto političkog izveštavanja, od čega je oko tri četvrtine bilo negativnog tona.
ODIHR zaključuje da većina praćenih emitera biračima nije pružila dovoljno uravnotežene i nepristrasne informacije za donošenje utemeljene odluke.
Botovi, dezinformacije i AI sadržaj
Onlajn kampanja bila je intenzivna i snažno polarizovana, uz uvredljivu i zapaljivu retoriku, pretnje, sajber incidente i pokušaje kompromitovanja naloga.
Organizacije za proveru činjenica registrovale su dezinformacije i sadržaj generisan veštačkom inteligencijom koji je širen preko lažnih naloga, a zatim prenošen i u medijima sa nacionalnom pokrivenošću.
ODIHR navodi i da su koordinisani botovski napadi bili usmereni na brojne naloge na društvenim mrežama, dok je koordinisana neautentična aktivnost pojačavala poruke vladajuće stranke u komentarima na Facebooku i mreži X.
Fondacija SHARE je, kako se navodi u izveštaju, dokumentovala više od 62 takva incidenta tokom posmatranog perioda.
Izborni dan pozitivno ocenjen na većini biračkih mesta
Uprkos problemima tokom kampanje, samo glasanje je na velikoj većini posmatranih biračkih mesta ocenjeno pozitivno.
Posmatrači su pozitivno ocenili glasanje na 96 odsto od 1.485 biračkih mesta koja su posetili. Izlaznost je, prema podacima navedenim u izveštaju, bila oko 69 odsto.
Ipak, zabeleženi su i ozbiljni problemi. Na sedam odsto posmatranih biračkih mesta registrovano je grupno ili porodično glasanje, na četiri odsto fotografisanje glasačkih listića, dok su znaci pritiska ili zastrašivanja ispred biračkih mesta primećeni u dva odsto slučajeva.
ODIHR navodi i da tajnost glasanja nije uvek bila obezbeđena, kao i da je 61 odsto posmatranih biračkih mesta bilo nepristupačno za samostalno glasanje osoba sa telesnim invaliditetom.
Tokom izbornog dana prijavljeno je i više slučajeva fizičkog nasilja nad članovima biračkih odbora, domaćim posmatračima i novinarima.
Problemi sa biračkim spiskom ostali nerešeni
Na izborima je bilo upisano 6.451.292 birača, uključujući 102.147 građana registrovanih za glasanje u inostranstvu.
ODIHR navodi da je dugogodišnje nepoverenje u tačnost i integritet Jedinstvenog biračkog spiska ostalo prisutno, uz navode o fiktivnim upisima, preminulim biračima, netačnim adresama i velikom broju birača prijavljenih na pojedinim adresama.
Prema izveštaju, nadležni organi nisu pružili dovoljno jasna javna objašnjenja za prijavljene nepravilnosti niti su razjasnili da li se utvrđeni nedostaci sistematski otklanjaju.
Komisija za reviziju biračkog spiska nije, prema ODIHR-u, imala pravovremen i dovoljno sveobuhvatan pristup podacima potrebnim za potpunu proveru spiska pre izbora.
Konačni izveštaj za oko osam nedelja
Preliminarni nalazi predstavljaju zajedničku procenu ODIHR-a, Parlamentarne skupštine OEBS-a, Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i Evropskog parlamenta.
Na izborni dan bilo je angažovano 388 međunarodnih posmatrača iz 39 zemalja. Glasanje je praćeno na 1.485 biračkih mesta, brojanje na 133, a obrada rezultata u 113 lokalnih izbornih komisija.
ODIHR će konačni izveštaj, sa preporukama za unapređenje izbornog procesa, objaviti nakon završetka svih faza izbora.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
