Glumac i stendap komičar Aleksandar Perišić u petak, 25. septembra, od 20.30 časova nastupiće u kafe-baru Plac u Ribnici, gde će kraljevačkoj publici predstaviti svoj novi stendap program „Stariji zlobnik“. Juče sam sa Aleksandrom u studiju Radija Sloboda razgovarala o povratku u rodni kraj, novoj predstavi, inspiraciji koju pronalazi u svakodnevnom životu i izazovima nastupanja pred ljudima koji ga dobro poznaju.
Perišić, koji je iz Adrana, poslednji put je pred kraljevačkom publikom nastupao pre najmanje dve godine. Ovoga puta vraća se sa novim materijalom, a kako kaže, nastup u rodnom kraju nosi posebnu odgovornost.
„I radujem se i plašim se. Ima ta jedna stara izreka: Nikad pevac u svom dvorištu. Ovde nastupaš za ljude kojima ne možeš da prodaš svaki fazon. Znaju te, znaju čiji si sin, ko ti je kum, ko ti je brat. Pred ljudima koji te malo bolje poznaju ne možeš da budeš toliki folirant. Moraš da ideš malo više u iskreno.“
Na moje pitanje da li to znači da mora iskreno da se folira, Aleksandar je odgovorio:
„Moram iskreno da se foliram. Moram da idem iz onih malo autobiografskih priča, za koje će ljudi da kažu: Okej, ovo ima smisla, ovo jeste.“
„Stariji zlobnik“ – kada kriza srednjih godina postane komedija
Njegova nova predstava nosi naziv „Stariji zlobnik“, a inspiraciju za naslov pronašao je u nekadašnjem vojnom činu starijeg vodnika prve klase. Međutim, umesto vodnika, na scenu izlazi zlobnik, spreman da kroz humor progovori o godinama, životnom iskustvu i potrebi da konačno kaže sve ono što mu je dugo bilo na umu.
Početna ideja za predstavu nastala je tokom jednog porodičnog razgovora.
„Sve je krenulo od razgovora između mene i strica. Dokačili smo se dnevnih aktuelnosti i on me pita šta ja mislim. Ja krenem da pričam šta mislim, a on mi kaže: Ma ti si klinac, nemaš ti pojma. Ja u jednom trenutku kažem: Imam 42 godine! Pa kada se prestaje u ovoj zemlji biti klinac?“
Iz tog razgovora rodila se ideja da se pozabavi sopstvenim godinama, autoritetom koji dolazi sa životnim iskustvom i potrebom ljudi da drugima objašnjavaju kako bi trebalo da žive.
Posebno ga zabavlja pomisao da je konačno dovoljno odrastao da na porodičnim slavljima, negde između sarme i pečenja, održi govor i prisutnima iznese svoje stavove o najrazličitijim temama.
„Mislim da sam se kvalifikovao da dajem na značaju, jer nisam u životu radio dovoljno, pa ću sad pred ovih trideset ljudi da dam neki svoj stav koji će na kraju da ode u etar i tu će da tavori ceo život bez ikakvog značaja.“
Upravo je ta kriza srednjih godina bila polazna osnova za novi program, u kojem će se, kako najavljuje, naći i poneka škakljiva tema, ali provučena kroz komični filter.
Od porodičnih razgovora do nastupa na sceni
Tokom razgovora zanimalo me je i kako nastaje jedna stendap predstava. Da li Aleksandar unapred piše sve što će izgovoriti ili se najveći deo programa rađa kroz improvizaciju i komunikaciju sa publikom?
Njegov proces rada počinje zapisivanjem svakodnevnih situacija, razgovora i ideja koje bi mogle da postanu dobre fore.
„Prvo ispišeš sve što ti je na duši. Onda gledaš u koje grupe možeš to da rasporediš. Imaš sedam fora kada si pričao sa bratom, nešto se desilo sa ćaletom, kevom… Okej, njih ćemo sve da grupišemo u jedan deo koji se zove porodica. Onda imaš deo o muško-ženskim odnosima. Napraviš nekoliko segmenata i onda gledaš kako praviš arhitekturu samog teksta, sa čim ćeš da počneš i sa čim završavaš.“
Improvizacija je, naravno, sastavni deo nastupa, ali Perišić naglašava da se ona ne može unapred isplanirati.
„Nekad se desi da se na samoj sceni rodi neka nova fora. Nekad te fore ostanu, zapamtim šta sam rekao i prenesem ih dalje. Ali mnogo zavisi od datih okolnosti u tom trenutku.“
Publika, njena energija i reakcije mogu da usmere nastup u potpuno neočekivanom pravcu. Ipak, smatra da improvizacija ne bi trebalo da preuzme čitavu predstavu, niti da komunikacija sa jednim gledaocem postane važnija od programa koji je pripremio za sve prisutne.
„Nije svima potrebno moje mišljenje o svemu“
Jedna od tema našeg razgovora bila je i profesionalna deformacija koju, kako Aleksandar priznaje, sve češće primećuje kod sebe. Kada si navikao da budeš u centru pažnje na sceni, ponekad je teško prepoznati trenutak kada bi trebalo da prepustiš reč drugima.
„Navikao sam da imam centar pažnje na sebi nekih sat i po vremena u toku večeri. I onda uhvatim sebe da zapravo držim neku predstavu koja čak nije ni predstava, nego čisto skrećem pažnju na sebe.“
Kaže da je počeo da preispituje sopstvenu potrebu da u društvu iznosi mišljenje o svakoj temi, naročito kada se razgovor pretvori u njegovo dugotrajno objašnjavanje.
„Gledam da manje bude više. Kažem ja i dalje šta mislim, ali gledam da to sada ne bude: E, slušaj, da ti ja objasnim, i da onda imam pola sata nekog izlaganja.“
Upravo takve situacije, kada čovek postane svestan sopstvenih navika i mana, za njega predstavljaju inspiraciju za komediju.
Otkrio mi je i da već razmišlja o sledećoj predstavi, za koju ima radni naslov „Sociološ“. Ideja je, kaže, već tu, ali tekst tek treba napisati.
Improvizacija sa kolegama i povratak u rodni kraj
Pored samostalnih nastupa, Aleksandar nastupa i sa kolegama Nešom Bridžisom, Ivanom Tomićem i Nikolom Silićem u programu zasnovanom na improvizaciji.
Njih četvorica izvode različite komične igre inspirisane poznatim improvizacionim formatima, koje su prilagodili domaćoj publici. Program obično traje između sat i dvadeset minuta i sat i po vremena, a izveden je u više gradova Srbije, kao i u Ljubljani i Beču.
Perišić kaže da planiraju da ovaj format predstave i kraljevačkoj publici.
Ipak, u petak će na sceni biti sam, a sva pažnja, ali i eventualne kritike, biće usmerene isključivo na njega.
Kada sam ga podsetila da je Kraljevo njegov grad i da će ovde nastupati pred svojima, odmah me je ispravio da je, zapravo, iz Adrana.
„Suštinski, meni je u Adranima mesto prebivališta, ali prosto ne možeš kad si iz Adrana da ne odrasteš malo i u Kraljevu. Ja računam da mogu da položim šapu i na jedno i na drugo mesto.“
Na kraju, kada sam ga pitala šta publika može da očekuje od predstave „Stariji zlobnik“, obećao je smeh, uz nekoliko tema koje će možda nekoga navesti i na razmišljanje.
„Biće par škakljivih tema, ali gledam da ih provučem kroz jedan komični filter, tako da će biti smeha. Ideja je da bude smeha, a onda oni neka vide kako im se sviđa.“
Gde i kada možete pogledati „Starijeg zlobnika“?
Stendap predstava Aleksandra Perišića „Stariji zlobnik“ biće izvedena u petak, 25. septembra, od 20.30 časova, u kafe-baru Plac u Ribnici, u Kraljevu.
- Datum: Petak, 25. septembar 2026.
- Vreme: 20.30 časova
- Mesto: Kafe-bar Plac, Ribnica, Kraljevo
- Cena ulaznice: 1.000 dinara
- Prodaja ulaznica: Onlajn preko Kartomanije i u kafe-baru Plac.
Ulaznice će moći da se kupe i na ulazu, ukoliko ih bude u prodaji, ali Aleksandar poziva publiku da ih obezbedi ranije, kako bi organizatori i izvođač znali koliko posetilaca mogu da očekuju.
Naš razgovor završili smo uz muziku koju je Aleksandar sam odabrao – Doli Parton. A u petak se ponovo vidimo u Ribnici, gde će Perišić, kako sam kaže, pred svojima morati iskreno da se folira.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
