Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije tokom sedmodnevne međunarodne akcije pojačane kontrole saobraćaja, sprovedene od 16. do 22. septembra 2026. godine, otkrili su 40.579 prekoračenja brzine. Posebno zabrinjava podatak da su čak 8.482 prekršaja otkrivena i sankcionisana u zonama škola, dok je još 4.371 prekoračenje brzine zabeleženo u zonama pešačkih prelaza u kojima je sprovođena pojačana kontrola radi zaštite pešaka.
Podaci koje je saopštilo Ministarstvo unutrašnjih poslova otvaraju pitanje bezbednosti saobraćaja u Srbiji, ali i efikasnosti postojećih metoda kontrole. Ako se tokom samo jedne sedmice otkrije više od 40.000 prekoračenja brzine, koliko se sličnih prekršaja dogodi u periodima kada nema pojačanih policijskih akcija?
Hiljade prekršaja na mestima gde su deca i pešaci najugroženiji
Akcija pojačane kontrole brzine sprovedena je u 34 države članice ROADPOL-a, evropske mreže saobraćajnih policija.
Prema podacima MUP-a, saobraćajna policija u Srbiji tokom sedam dana zabeležila je sledeće rezultate:
| Vrsta prekršaja | Broj prekršaja |
|---|---|
| Prekoračenje dozvoljene brzine | 40.579 |
| Prekoračenje brzine u zonama škola | 8.482 |
| Prekoračenje brzine u zonama pešačkih prelaza | 4.371 |
| Ostali saobraćajni prekršaji | 12.302 |
Prekršaji u zonama škola i pešačkih prelaza predstavljaju deo ukupnog broja otkrivenih prekoračenja brzine, a ne dodatne prekršaje koje treba sabirati sa tim brojem.
Posebnu pažnju zaslužuje podatak o 8.482 prekoračenja brzine u zonama škola. Reč je o saobraćajnim površinama na kojima su ograničenja brzine uvedena radi povećanja bezbednosti dece, među kojima su i najmlađi učesnici u saobraćaju, čije ponašanje vozači moraju da predvide i prilagode mu način vožnje.
Uprkos tome, tokom samo sedam dana policija je upravo na tim mestima sankcionisala hiljade vozača zbog prekoračenja dozvoljene brzine.
Ovakvi rezultati otvaraju pitanje koliko se propisi poštuju u svakodnevnom saobraćaju i da li su postojeće mere dovoljne da vozači smanje brzinu i onda kada u blizini nema policijske patrole ili radara.
Na Paliluli vozio 216 kilometara na čas
Tokom akcije saobraćajna policija isključila je iz saobraćaja više vozača zbog drastičnog kršenja saobraćajnih propisa.
Među njima je i dvadesetsedmogodišnjak koji je na Paliluli upravljao vozilom brzinom od 216 kilometara na čas, na delu puta gde je dozvoljena brzina 80 kilometara na čas.
To znači da se kretao čak 136 kilometara na čas brže od dozvoljenog.
Ovaj slučaj pokazuje razmere pojedinih prekoračenja brzine koja je policija otkrila tokom kontrole, ali se pitanje bezbednosti saobraćaja ne završava na ekstremnim primerima.
Mnogo širi problem predstavljaju svakodnevna prekoračenja brzine, nepoštovanje saobraćajne signalizacije i nebezbedno ponašanje vozača na mestima na kojima se vozila i pešaci neposredno susreću.
Da li su povremene pojačane kontrole dovoljne?
Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava da neprilagođena brzina i dalje predstavlja najveći problem za bezbednost saobraćaja u Srbiji, navodeći da je gotovo polovina saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima posledica neprilagođene brzine.
Istovremeno, rezultati poslednje policijske akcije nameću pitanje da li postojeći model kontrole, koji uključuje povremene akcije pojačanog nadzora i naknadno sankcionisanje prekršaja, dovoljno doprinosi promeni ponašanja učesnika u saobraćaju.
Otkrivanje velikog broja prekršaja pokazuje obim rada saobraćajne policije tokom akcije, ali samo po sebi ne govori koliko su kontrole doprinele dugoročnom smanjenju brzine, broja saobraćajnih nezgoda ili stradanja na putevima.
Za takav zaključak potrebno je uporediti podatke iz dužeg vremenskog perioda, broj kontrolisanih vozila, učestalost prekršaja i promene u broju saobraćajnih nezgoda, naročito na lokacijama na kojima se pojačane kontrole redovno sprovode.
Ključno pitanje nije samo koliko je vozača kažnjeno tokom jedne sedmice, već koliko je njih promenilo ponašanje i koliko je potencijalnih saobraćajnih nezgoda sprečeno.
Prevencija mora da bude deo svakodnevnog saobraćaja
Broj otkrivenih prekršaja, posebno u zonama škola i pešačkih prelaza, ukazuje na potrebu da se pažnja javnosti ne zadržava isključivo na rezultatima policijskih kontrola.
Važno je otvoriti i pitanje preventivnih mera: kontinuiranog nadzora na kritičnim lokacijama, unapređenja saobraćajne infrastrukture, bolje vidljivosti pešačkih prelaza, fizičkih mera za smirivanje saobraćaja tamo gde su opravdane, kao i kontinuiranog obrazovanja vozača i drugih učesnika u saobraćaju.
Posebno je važno utvrditi da li se na lokacijama na kojima se prekršaji ponavljaju preduzimaju dodatne mere i da li nadležne institucije prate njihove rezultate.
Saobraćajna policija bi, pored objavljivanja broja otkrivenih prekršaja, mogla da predstavi i podatke o tome kako se nakon pojačanih kontrola menjaju ponašanje vozača i bezbednost na putevima.
Takvi podaci omogućili bi javnosti da sagleda ne samo koliko je prekršaja otkriveno već i kakav je stvarni preventivni efekat sprovedenih aktivnosti.
Bezbednost saobraćaja ne meri se samo brojem napisanih kazni. Dugoročni cilj mora da bude smanjenje broja prekršaja, saobraćajnih nezgoda i stradalih, posebno među najugroženijim učesnicima u saobraćaju.
Rezultati sedmodnevne akcije zato otvaraju pitanje koje se ne odnosi samo na vozače koji su prekoračili brzinu, već i na nadležne institucije: koje dodatne mere mogu da spreče da se sličan broj prekršaja ponovo zabeleži tokom naredne kontrole?
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
