Mesec dana požara, nebrojeni sati provedeni na terenu, saradnja sa profesionalnim vatrogascima, ali i rad sa decom, ekološki projekti, vodozahvati, pošumljavanje i muzika. Kada sam sa Dimitrijem Jovičićem, predsednikom Dobrovoljnog vatrogasnog društva Kraljevo, sela u studio Radio Slobode, bilo je jasno da priča o ovom društvu ne može da se svede samo na gašenje požara.
Sa Dimitrijem smo tokom velikih požara na području Kraljeva često razgovarali telefonom. Informacije sa terena stizale su gotovo svakodnevno, posebno sa Stolova, gde je borba sa vatrom trajala dugo i iscrpela ljude koji su u njoj učestvovali. Ovoga puta, konačno smo razgovarali u studiju, u znatno mirnijim okolnostima.
Posle mesec dana požara povratak u normalan ritam
Jovičić kaže da se utisci još sumiraju i da se analiziraju događaji iz prethodnog perioda. Posle toliko intenzivnog rada nije jednostavno vratiti se u uobičajeni ritam.
„I dalje sumiramo utiske, i dalje radimo i vršimo analize, odmaramo se i vraćamo u neki normalan način života.“
Posebno je ukazao na profesionalne vatrogasce koji su tokom požara provodili i po 24 sata na terenu. Dobrovoljci su, kako kaže, u tom smislu bili donekle pošteđeni, ali je i iza njih ostao izuzetno naporan period.
Dobra vest je da DVD Kraljevo trenutno raspolaže potrebnom opremom. Veliki deo pomoći stigao je zahvaljujući ljudima i donatorima koji su tokom požara odlučili da pomognu vatrogascima.
Zašto je 27. septembar važan za kraljevačke vatrogasce
Razgovarali smo dan nakon obeležavanja 27. septembra, datuma koji ima posebno mesto u istoriji kraljevačkog vatrogastva. Dobrovoljno vatrogasno društvo Kraljevo osnovano je 1933. godine, a 27. septembar čuva se kao sećanje na događaje iz Drugog svetskog rata.
Kako je Jovičić ispričao, kraljevački vatrogasci i članovi vatrogasnog orkestra su 27. septembra, tokom nemačke okupacije, svirajući tada popularne nemačke melodije i paradne marševe prošli kroz okupirano Kraljevo, a potom se priključili partizanskom odredu na Goču. Deo njih kasnije je poginuo tokom rata.
Sećanje na njih danas se čuva polaganjem venaca i obeležavanjem ovog datuma.
Najvažniji deo društva su mladi
Današnji DVD Kraljevo Vatrogasni dom deli sa profesionalnom vatrogasnom jedinicom, sa kojom, prema Jovičićevim rečima, ima izuzetnu saradnju. Za operativne članove organizuju se vežbe pod nadzorom profesionalnih vatrogasaca, ali predsednik društva posebno izdvaja rad sa mladima.
Omladinski klub trenutno okuplja oko 20 mladih, među kojima su i tinejdžeri uzrasta od 14 do 16 godina. Uključuju se u aktivnosti društva, humanitarne bazare, projekte i javne događaje.
„To je najbitnija stavka u celoj ovoj priči. Gledamo da ih aktiviramo što je više moguće i stvarno nam je na ponos i čast što imamo takvu mladu generaciju.“
Za Jovičića je posebno važno što mladi, u vremenu velikih društvenih podela, pronalaze prostor u kojem mogu da rade zajedno i budu korisni svojoj zajednici.
„Šumska čarolija“ i ekološki projekti
DVD Kraljevo godinama učestvuje i u projektima koji nisu neposredno vezani za gašenje požara. Sa partnerima rade na vodozahvatima, ekologiji i pošumljavanju, a ove godine od Grada Kraljeva dobili su sredstva za projekat „Šumska čarolija“.
Ideja je da učenici nauče osnove zaštite od požara, odgovornog ponašanja u prirodi i ekološke kulture. U radionicama su učestvovali učenici kraljevačkih osnovnih škola „Braća Vilotijević“ i „Vuk Karadžić“, a koristeći materijale pronađene u prirodi pravili su radove na temu šume.
Radovi su bili izloženi tokom obeležavanja Dana vatrogasaca, a potom su premešteni u Vatrogasni dom.
Pošumljavanje Stolova neće moći odmah
Jedna od tema koja se prirodno nametnula posle velikih požara jeste obnova opožarenih područja. DVD Kraljevo sarađuje sa Šumarskom školom i zainteresovan je da učestvuje u budućim akcijama pošumljavanja.
Jovičić, međutim, upozorava da se sadnji ne može pristupiti odmah. Prema informacijama kojima raspolažu u društvu, potrebno je da prođe određeni period kako bi se zemljište oporavilo i stvorili uslovi za ozbiljno pošumljavanje.
Govoreći o razmerama požara na širem području Stolova, Magliča, Ušća i Polumira, Jovičić je naveo da su procene koje su oni nezvanično pratili govorile o površini od oko 4.000 hektara zahvaćenoj požarom.
Tokom tog perioda nisu postojali samo veliki požari. Vatrogasci su istovremeno intervenisali i na drugim lokacijama, među kojima Jovičić pominje područja kod Magliča, Goča i Metikoša, kao i niz manjih lokalnih požara.
Kako se postaje dobrovoljni vatrogasac
Da bi neko postao dobrovoljni vatrogasac, najpre mora da bude član vatrogasnog društva. Kandidati za operativne članove moraju da budu punoletni, zdravstveno sposobni i da prođu odgovarajuću obuku.
Jovičić objašnjava da se obuka realizuje u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije MUP-a i profesionalnim vatrogascima, koji su instruktori i predavači. Obuka traje približno mesec dana, najčešće vikendom, a završava se ispitom koji uključuje i reagovanje u simuliranim kriznim situacijama.
Truba kao porodična i vatrogasna tradicija
Dimitrije Jovičić nije samo predsednik DVD Kraljevo. On je i kapelnik vatrogasnog orkestra, a muzika je u njegovoj porodici generacijama povezana sa ovim društvom.
Završio je osnovnu i srednju muzičku školu u Kraljevu i studirao na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Njegov deda bio je šef vatrogasnog orkestra, otac je takođe njegov član, a Dimitrije kaže da predstavlja četvrtu generaciju porodice povezanu sa orkestrom.
Orkestar danas nastupa na različitim manifestacijama i svečanostima, ali čuva i svoju ceremonijalnu ulogu. Tako je svirao i tokom vatrogasnog defilea kojim je obeležen 27. septembar.
Konji na Stolovima postali „razmaženi“
Tokom požara jedno od pitanja koje su nam građani najčešće postavljali odnosilo se na konje na Stolovima. Dok su vatrogasci danima boravili na planini, životinje su se navikle na njihovo prisustvo i hranu koju su im donosili.
Dimitrije kaže da su konji dobro i da su se u međuvremenu toliko navikli na ljude da im sada često sami prilaze.
„Vatrogasci su ih razmazili hranom. Sada, kad god vide ljude, trče ka njima.“
Posle razgovora o požarima, mladima, ekologiji, trubi i konjima na Stolovima, ostaje možda najvažniji utisak: dobrovoljno vatrogastvo nije samo intervencija kada se pojavi vatra. U Kraljevu je to tradicija koja traje od 1933. godine, ali i priča koja svoju budućnost pokušava da gradi kroz nove generacije.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
