U 58 godina postojanja BITEF je izdržao sve što je moglo da ga slomi – ratove, sankcije, bombardovanje, ekonomske krize i političke promene.
Ali, izgleda da nije uspeo da preživi ovo što danas zovemo „normalnim vremenima“.
Ove godine, po svemu sudeći, BITEF-a neće biti.
I upravo zato sam u KUPEK 408 razgovarao sa Ksenijom Đurović, producentkinjom BITEF-a, i Minjom Bogavac, dramaturškinjom koja je uz ovaj festival rasla.
Pokušali smo da razumemo kako je moguće da festival koji je uvek bio sinonim za umetničku hrabrost — nestane bez objašnjenja.
Da li je to samo pitanje budžeta, ili je reč o mnogo dubljoj krizi – krizi smisla, kulture i društva koje umetnost više ne prepoznaje kao vrednost?
Ksenija Đurović otvoreno govori o tome šta znači raditi u kulturi kad se finansije koriste kao oružje, dok Minja Bogavac podseća na to da je „BITEF bio i ostao dokaz da umetnost može da bude najjača politička opcija“.
Kroz ovaj razgovor, zapravo govorimo o mnogo širem pitanju – šta ostaje od društva kad mu se oduzme umetnost?
