Dobro veče, dragi slušalci. Ja sam Dragan Blagojević, danas bez Jovana, koji je zauzet, ali to nije razlog da u devetoj epizodi ne otvorimo nekoliko istorijskih fioka iz našeg Kraljeva.
Ove večeri vraćamo se u prošle vekove, među ljude koji su ostavili trag — ne samo kao znameniti Kraljevčani, već i kao znameniti Srbi, pa i svetski priznati stručnjaci, umetnici i naučnici.
Podsetio sam se Koste Cukića, čoveka rođenog u tadašnjem Karanovcu 1826. godine, tvorca srpskog dinara kao valute. Malo ko zna da je upravo jedan naš sugrađanin udario temelje nacionalnom novcu.
Spomenuo sam i Nadeždu Petrović, koja je svoje prve školske dane provela u Kraljevu, zatim pesnika Pavla Petronijevića, rođenog 1826. u Bukovici, čiji je život tragično prekinut u samo 22. godini.
Tu su i velike ličnosti poput Milenka Vesnića, državnika i diplomate, prvog Srbina sa doktoratom minhenskog univerziteta; zatim Vladislava Đorđevića, majora poginulog na Vlasini; prvog kraljevačkog fotografa Avrama Ćirića Erdoglije, školovanog u Pragu.
Pričao sam i o Dušanu Kneževiću, jednom od najobrazovanijih agronoma tadašnje Srbije; o Milivoju Crvčaninu, kompozitoru i profesorima crkvene muzike; o Dobrivoju Božiću, konstruktoru čuvene Božićeve kočnice koja se i danas koristi na železnicama sveta.
Nezaobilazan je i Vladislav Maržik, slikar koji je ostavio neprocenjive crteže starog Kraljeva, kao i Natalija Belimarković, prva školovana babica u gradu.
Pročitaj još
Zatim sam ispričao malu istorijsku dragocenost — priču o čoveku iz Kruševice, kiridžiji Miloradu Joksimoviću — Piliviki, koji je 1915. godine, tokom albanske golgote, dao krv tadašnjem prestolonasledniku Aleksandru Karađorđeviću, spasivši mu život.
Kada je kralj Aleksandar 1933. posetio Žiču, tražio je samo jednog čoveka — Piliviku. Zagrlio ga je, poljubio i javno zahvalio. Poklonio mu je i mali posed za gostionicu u Žiči, koja je kasnije nacionalizovana, ali zgrada i dalje postoji kao sećanje na njihovo prijateljstvo.
Pričali smo i o nekim „prvim stvarima u Kraljevu“ — o prvom avionu viđenom iznad grada 1915. godine, o prvoj bombi bačenoj na Kraljevo tokom tog preleta, o prvoj kolonijalnoj bakalnici Stojkovića (koja je donosila čokolade iz Beča i Pešte), o velikom parnom mlinu izgrađenom 1892. godine, i o zgradi trgovaca Ilića i Mihajlova, kasnije poznatoj kao zgrada Poljoprometa.
Posebno mesto u emisiji zauzela je i priča o porodici Papa Koča, grčkoj trgovačkoj porodici koja se naselila u Kraljevu 1905. godine. Oni su otvorili radnju sa slatkišima i uvozili delicije iz cele Evrope, ali i sami proizvodili bombone koje su se prodavale širom grada. Danas njihovi potomci i dalje žive u Kraljevu.
Za kraj sam ostavio jednu od mojih omiljenih anegdota — priču o Dragoslavu Šekularcu — Šekiju, legendarnom fudbaleru Crvene zvezde. Šeki je, naime, u Kraljevu ušao u opkladu da će otrčati do Mataruške Banje brže nego fiaker sa dva konja. I, verovali ili ne — uspeo je! Sve je to uradio zbog ljubavi — trčao je da izjavi ljubav Goci, budućoj supruzi. Kako kaže Petar Gračanac, koji je bio očevidac, Šeki je stigao pre kočije i jedva se oznojio. Ispričao sam i njegovu drugu opkladu, onu koja ga je koštala karijere — kada se za deset sekundi popeo na brdo u Niškoj Banji, zbog čega je bio kažnjen i poslat u vojsku u Bileću, što je označilo početak kraja karijere jednog od najvećih fudbalskih virtuoza.
Na samom kraju emisije najavio sam i program živog Sidža kluba u Toplice Milana 8:
- 🎸 petak — koncert najmlađih bendova škole Rock Planeta,
- 🎤 subota — Štaks (Gordan Štavljanin) sa pop i rok hitovima,
- ☕ nedelja — druženje, razgovor, nove ideje i novi broj Sidža časopisa na kioscima.
Vidimo se i sledećeg utorka, kada stižemo do jubilarnog Sidža kluba — epizode broj 10.
