U najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije, posebno je naglašeno da je došlo do nazadovanja u oblasti slobode izražavanja. Kako se navodi, medijsko okruženje se pogoršalo, a slučajevi pretnji, pritisaka i tužbi protiv novinara sve su učestaliji.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) ističe da izveštaj potvrđuje ono na šta organizacije civilnog društva godinama ukazuju – da su zakoni na papiru jedno, a praksa sasvim drugo. NUNS upozorava na rastuću nekažnjivost napadača na novinare, zloupotrebe u sistemu sufinansiranja medijskih sadržaja i nedostatak institucionalne zaštite novinara.
Evropska komisija ukazuje i na neujednačenu primenu medijskih zakona iz 2023. godine, problematičan rad REM-a, kao i politički i ekonomski uticaj na uređivačke politike.
Kako navodi NUNS u saopštenju, objavljenom danas, izveštaj Evropske komisije potvrđuje i porast slučajeva pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima, uz napomenu da vlasti takve incidente ne osuđuju dosledno. Posebno su ugrožene novinarke i lokalni reporteri, dok je nekolicini stranih novinara odbijen ulazak u Srbiju uoči protesta.
Zbog značaja teme i širine nalaza, Radio Sloboda u nastavku prenosi saopštenje Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) u celosti.
SAOPŠTENJE NEZAVISNOG UDRUŽENJA NOVINARA SRBIJE (NUNS)
Nazadovanje slobode izražavanja: Zakoni na papiru, nekažnjivost, netransparentno sufinansiranje medija – sve na šta organizacije civilnog društva godinama ukazuju
U izveštaju o proširenju za sve države kandidate Evropska komisija je, u delu koji se odnosi na Srbiju, konstatovala nazadovanje u oblasti slobode izražavanja. Kako se navodi u izveštaju, okruženje za novinare i redakcije pogoršalo se, SLAPP tužbe sve više sputavaju istraživačke medije, a medijski zakoni iz 2023. sprovode se neujednačeno. Posebno je problematičan rad REM-a, uz trajne sumnje u njegovu faktičku nezavisnost i činjenicu da novi Savet nije izabran do zakonskog roka, 4. novembra 2024. Komisija upozorava i na politički i ekonomski uticaj na uređivačke politike, kao i na zastrašujući efekat ponavljanih izjava visokih zvaničnika o radu novinara.
Godinama unazad, novinarska i medijska udruženja, kao i druge nevladine organizacije, ukazuju na pomenute probleme.
Zastrašivanje i napadi na novinare
U najnovijem izveštaju Evropske komisije o Srbiji navodi se da su porasli slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima, uz napomenu da vlasti takve incidente ne osuđuju dosledno. Posebno su ugrožene novinarke i lokalni reporteri, dok je nekolicini stranih novinara uoči protesta odbijen ulazak u zemlju. Izveštaj beleži i objavljivanje ličnih podataka novinara, fizičke napade, ponekad i u prisustvu policije koja nije reagovala, ali i upotrebu policijske sile, onemogućavanje izveštavanja i kratkotrajna zadržavanja. Istovremeno, tužilaštva su u posmatranom periodu došla tek do jedne osuđujuće presude i jednog oportuniteta, a u tri slučaja ubistava novinara, od kojih je jedan zastareo, nema napretka.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) tokom 2025. beleži nagli porast napada na novinare, uz neujednačen i spor institucionalni odgovor. Takva praksa, uz učestalo targetiranje novinara od strane funkcionera, produbljuje krizu slobode medija i preti javnom pravu na informisanje, ukazuje NUNS.
Prema podacima koje je prikupio NUNS, nagli skok nasilja nad novinarima zabeležen je naročito tokom protesta. Od marta do sredine oktobra evidentiran je 51 slučaj postupanja policije prema novinarima (napadi, arbitrarna zadržavanja, neosnovana legitimisanja) i 18 slučajeva u kojima policija nije reagovala na napade na adekvatan način.
Do kraja oktobra 2025. NUNS je registrovao ukupno 299 napada i pritisaka, gotovo duplo više nego tokom cele 2024. (168). Novinari na terenu, posebno mladi frilenseri, fotoreporteri i snimatelji, najizloženiji su riziku.
NUNS je analizirao i odluke tužilaštava o odbačaju krivičnih prijava u slučajevima napada i pretnji novinarima, obuhvativši period 2022–2024. Analiza je pokazala da tužilaštva često okončavaju predmete „službenom beleškom“ (bez prava na prigovor), umesto rešenjem o odbačaju (sa pravom na prigovor), što uskraćuje prava oštećenih i produbljuje nepoverenje u institucije.
Dodatni problem je, kako je zabeležila Slavko Ćuruvija fondacija, targetiranje novinara od strane državnih funkcionera (137 slučajeva u avgustu, 141 u septembru i u oktobru 136), što pojačava rizike i podstiče atmosferu nekažnjivosti.
Kako bi se ostvario napredak u ovoj oblasti, Evropska komisija poručuje da Srbija treba da obezbedi „jaču zaštitu i bezbednost novinara, tako što će visoki zvaničnici prestati sa verbalnim napadima na novinare koji uključuju zastrašivanje, stigmatizaciju i delegitimizaciju i brzo postupati po svakoj pretnji ili slučaju fizičkog i verbalnog nasilja i, po potrebi, javno ih osuditi, istražiti ili procesuirati.“
NUNS u gotovo svakom saopštenju, poziva visoke funkcionere da ne targetiraju novinare i ne vrše pritiske na medije. NUNS uvek poziva nadležne institucije da reaguju u skladu sa zakonom i zaštite novinare, policiju da im obezbedi fizičku bezbednost i ne napada novinare koji izveštavaju sa događaja od javnog značaja, a tužilaštvo i sud da brže reaguju i osude nasilnike. Umesto toga, imamo nekažnjavanje koje podstiče dalje napade.
SLAPP kao mehanizam pritiska na nezavisne medije
Evropska komsija dalje konstatuje da „slučajevi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) sve više ometaju rad istraživačkih medija“.
Novinarske i medijske organizacije u Srbiji su više puta ukazivale na to da se nezavisni mediji i novinari u Srbiji sve češće suočavaju sa tužbama zbog „povrede ugleda i časti“ jer su objavili neku informaciju koju su „moćnici“ hteli da sakriju od javnosti. U poslednje vreme podnose se i privatne krivične tužbe u kojima se traže zatvorske kazne za novinare i zabrana obavljanja novinarskog posla (KRIK, Nova), ali i krivične prijave za dela koja se gone po službenoj dužnosti (Radar).
Evropski parlament krajem februara prošle godine usvojio Anti-SLAPP direktivu, na inicijativu Evropske komisije, koja sadrži ključne preporuke za rano odbacivanje neosnovanih tužbi protiv novinara i aktivista. Ova direktiva je postala prvi obavezujući pravni instrument sudovima u borbi protiv strateških tužbi u Evropi. Ipak, ona nije obavezujuća i za kandidate za članstvo u EU. Međutim, kako Evropska komisija preporučuje da se Srbija uskladi sa evropskim zakonodavstvom, racionalno je očekivati primenu ovog dokumenta, što bi značajno uticalo na poboljšanje u oblasti slobode izražavanja.
Špijunski softver i forenzika na telefonima novinara: alarm bez odgovora nadležnih
Izveštaj Komisije beleži još i porast pritužbi na upotrebu špijunskog softvera i forenzičkih alata na mobilnim telefonima branitelja ljudskih prava i novinara. Kako piše u izveštaju, jedan predmet koji obuhvata najmanje sedam osoba nalazi se u predistražnoj fazi bez vidljivog napretka.
NUNS je zabeležio nekoliko slučajeva ubacivanja, kao i pokušaja ubacivanja, špijunskog softvera na telefone novinara, među kojima su Slaviša Milanov i Ljubomir Stefanović. U vezi sa ta dva slučaja, NUNS je još u decembru prošle godine podneo krivičnu prijavu, koja je potom dopunjena u maju ove godine. Uprkos tome, do danas nema vidljivog napretka u postupcima, niti informacija o tome da su nadležni organi preduzeli konkretne istražne radnje. Sa druge strane MUP i BIA negiraju nalaze o špijuniranju. Ovi slučajevi izazivaju ozbiljnu zabrinutost zbog nivoa zaštite privatnosti i bezbednosti novinara, njihovih izvora, kao i zbog nedostatka efikasne reakcije institucija.
Medijski zakoni
Medijski zakoni iz 2023. godine takođe su neujednačeno sprovođeni, navodi Evropska komisija. Posebno je pomenut REM, uz konstataciju da „nije u potpunosti vršio svoj mandat, a ozbiljne sumnje u njegovu faktičku nezavisnost i dalje postoje.“ Istaknuto je da Srbija godinu dana nema Savet REM-a i da je postupak izbora nedavno napredovao uz međunarodno posredovanje.
U izveštaju se navodi i da su povećane bojazni o uređivačkoj autonomiji, ograničenom pluralizmu i pristrasnom izveštavanju u korist vlasti, kada je u pitanju rad javnog servisa.
Evropska komisija, dalje, u izveštaju poručuje da je potrebno sprovođenje novih medijskih zakona „na način koji poštuje i slovo i duh zakona, uključujući nezavisnost medijskog regulatora“.
Poslanici Skupštine Srbije, u junu ove godine, usvojili su set medijskih zakona u koji spadaju Zakon o elektronskim medijima (ZEM), Zakon o javnim medijskim servisima (ZJMS) i Zakon o javnom informisanju i medijima (ZJJIM). Tim povodom reagovale su medijske i novinarske organizacije izrazivši duboku zabrinutost zbog načina na koji je sproveden proces izmena i dopuna tri ključna medijska zakona. „Proces koji je trajao više od godinu i po dana doveden je do kraja u atmosferi netransparentnosti i neprihvatljivo ubrzanoj proceduri, bez organizovanja javne rasprave i uz ograničeno učešće stručne javnosti“, navedeno je u saopštenju.
Kriterijumi koji su predloženi za sprovođenje medijskih javnih nabavki, a koji se odnose na ostvarivanje javnog interesa i poštovanje profesionalnih standarda, nisu usvojeni, te je ova oblast ostala podložna zloupotrebama, ukazale su organizacije.
Takođe, kako navode, izmene ZEM nisu rešile višegodišnji problem u vezi sa izveštavanjem tokom izbornih kampanja. Prikriveno političko oglašavanje, funkcionerske kampanje i manipulativni politički marketing ostali su izvan regulatornog okvira.
„U delu koji se odnosi na javne medijske servise i dalje su prisutne duboke sistemske slabosti. Upravni odbor i dalje nema odlučujuću ulogu u imenovanju uredničkog kadra, funkcija Poverenika za prava gledalaca i slušalaca ostaje marginalizovana, a nova pravila o budžetskom finansiranju ostavljaju prostor za političke zloupotrebe“, stoji u saopštenju organizacija.
Prema ZEM, koji je usvojen 2023. godine, novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM) trebalo je da bude formiran do 4. novembra 2024. godine, međutim, sa čitavim procesom se kasnilo. Prvi konkurs za izbor članova Saveta REM-a propao je zbog pokušaja vlasti da manipuliše procesom. Drugi konkurs raspisan je nakon što su studenti blokirali ulaz u zgradu Radio-televizije Srbije. Iako je i ovog puta bilo više pokušaja da se zanemare zakonski kriterijumi za izbor članova Saveta REM-a, uz posredovanje međunarodnih aktera do sada se stiglo do predstavljanja 18 kandidata u Narodnoj skupštini.
Nevladine organizacije podnele su krivičnu prijavu protiv sekretarke Odbora za kulturu i informisanje Dane Gak, zbog osnovane sumnje da je zloupotrebom službenog položaja uticala na ishod postupka za izbor novih članova Saveta REM-a, kao i protiv predsednice istog odbora Nevene Đurić zbog opstrukcije primene izmenjenog ZEM i neobjavljivanja konkursa.
Sufinansiranje medija i transparentnost vlasništva
Evropska komisija pozvala je Srbiju da „obezbedi transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, kao i potpunu transparentnost vlasništva nad medijima i oglašavanja.“
Kako se navodi u izveštaju, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija uspostavilo je jedinstveni informacioni sistem za javno sufinansiranje; ipak, u mnogim opštinama su sredstva smanjena i dodeljivana netransparentno (naručivanje ‘informativnih usluga’, oglašavanje). Pojedini mediji koji krše Kodeks i dalje dobijaju novac. Navodi se i da registar ne otkriva krajnje vlasnike medija.
Novinarkse i medijske organizacije ukazale su Ministarstvu na propuste u vezi sa platformom Jedisntvenog informacionog sistema, međutim, odgovor nikada nije stigao, tako da nije poznato da li se radi na uklanjaju nedostataka.
Nepravilnosti koje su zabeležile u vezi sa raspodelom sredstava na konkursima za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskog sadržaja predstavljaju veliki problem – od manipulisanja u izboru članova komisija za ocenu projekata, preko nagrađivanja prorežimskih medija do dodele sredstava medijima koji nisu upisani i Registar medija, što je u suprotnosti sa ZJIM (Radio Kikinda, Niš TV).
Otkazi zbog stavova i politički uticaji: EK traži usklađivanje sa EMFA
Komisija primećuje da su zabeležena i otpušanja novinara zbog javno iznesenih ličnih stavova, a pominju se i procurili razgovori između direktora privatne Junajted grupe i Telekoma Srbija (Sten Miler i Vladimr Lučić) izazvali su zabrinutost zbog političkih pritisaka na medije kritične prema vlastima. Takođe, navodi se i da novinari rade u otežanim uslovima, često bez adekvatnih ugovora i uz nestabilno finansiranje. U februaru 2025. više medijskih udruženja suspendovalo je učešće u vladinim radnim grupama i Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara.
Evropska komisija je pozvala Srbiju i da izmeni zakone radi usklađivanja sa Evropskim aktom o slobodi medija (EMFA) i povezanim evropskim standardima, što je u skladu sa usvojenom medijskom strategijom. Ovim aktom uspostavlja se novi skup pravila za zaštitu pluralizma i nezavisnosti medija, što bi trebalo da spreči politički i ekonomski uticaj na uređivačke politike medija.
Izvor: Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS)
