Danas se navršava godišnjica ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, koji je ubijen 12. marta 2003. godine u atentatu ispred zgrade Vlade Srbije u Beogradu. Tim povodom biće održano više komemorativnih događaja u znak sećanja na prvog demokratski izabranog premijera Srbije posle više decenija.
Predstavnici Demokratske stranke položiće vence na grob Zorana Đinđića u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu u 10.30 časova.
U Nišu će koalicija „Niš, moj grad“ organizovati okupljanje na Trgu kralja Milana u 11.30 časova. Nakon toga planirana je povorka koja će se uputiti ka Sabornoj crkvi, gde će u 12 časova biti održan pomen ubijenom premijeru.
U Beogradu će u 17 časova Fondacija za unapređenje demokratije „Ljuba Davidović“ organizovati tribinu pod nazivom „Govor koji se nije dogodio“ u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Atentat koji je promenio političku scenu Srbije
Zoran Đinđić ubijen je snajperskim hicem 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Srbije. Neposredno nakon atentata proglašeno je vanredno stanje u zemlji.
Kao izvršioci ubistva odmah su osumnjičeni pripadnici takozvanog Zemunskog kriminalnog klana, zajedno sa delom pripadnika tadašnje Jedinice za specijalne operacije (JSO) Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.
Tokom vanrednog stanja sprovedena je policijska akcija „Sablja“, u kojoj je uhapšeno više od 11.000 osoba. Među privedenima su bili pripadnici kriminalnih grupa, ali i pojedini političari, vojni oficiri i nosioci pravosudnih funkcija.
Optužnica protiv 44 osobe za učešće u organizovanju atentata podignuta je u avgustu 2003. godine, dok je suđenje počelo 22. decembra iste godine u Okružnom sudu u Beogradu.
Presuda je izrečena 23. maja 2007. godine, kada su optuženi osuđeni na ukupno 378 godina zatvora.
Na po 40 godina zatvora osuđeni su bivši komandant JSO Milorad Ulemek Legija i njegov zamenik Zvezdan Jovanović, koji je označen kao neposredni izvršilac ubistva.
Uprkos dugom sudskom procesu, politička pozadina ubistva Zorana Đinđića nikada nije u potpunosti rasvetljena.
Život i politički put Zorana Đinđića
Zoran Đinđić rođen je 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine, a doktorirao 1979. na Univerzitetu u Konstancu kod nemačkog filozofa Jirgena Habermasa.
Autor je više knjiga i filozofskih radova, među kojima su „Subjektivnost i nasilje“ i „Jugoslavija kao nedovršena država“.
Bio je jedan od osnivača Demokratske stranke, u kojoj je 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a 1994. postao je predsednik stranke.
Posle građanskih protesta koalicije „Zajedno“ 1996/97, izabran je za gradonačelnika Beograda i tako postao prvi nekomunistički gradonačelnik glavnog grada nakon Drugog svetskog rata.
Nakon političkih promena 2000. godine i pobede Demokratske opozicije Srbije na parlamentarnim izborima, 25. januara 2001. godine izabran je za predsednika Vlade Srbije.
Njegov mandat obeležile su ekonomske reforme, otvaranje Srbije prema međunarodnoj zajednici, borba protiv organizovanog kriminala i izručenje bivšeg predsednika Slobodana Miloševića Haškom tribunalu.
Nasleđe i poruke koje se pamte
Ubistvo Zorana Đinđića smatra se jednim od najtragičnijih događaja u novijoj istoriji Srbije, sa političkim i društvenim posledicama koje se osećaju i danas.
Đinđić je ostao upamćen po modernizatorskim idejama i porukama o odgovornosti i promenama u društvu.
„Ako želite da Srbija krene napred, svako od vas mora da uradi malo više.“
Govorio je i:
„Gledajte u budućnost i tamo ćemo se sastati vi i ja.“
Samo tri nedelje pre atentata, nakon pokušaja ubistva kod hale Limes u februaru 2003. godine, upozorio je na opasnosti sa kojima se suočava država:
„Ako neko misli da će zaustaviti sprovođenje zakona i reforme time što će mene ukloniti, onda se grdno vara, jer ja nisam sistem.“
Danas njegovo ime nose brojne ulice, trgovi i institucije širom Srbije. Njegovo političko i intelektualno nasleđe čuvaju Fondacija dr Zoran Đinđić, kao i Virtuelni muzej posvećen njegovom radu i idejama.
