Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije upozorilo je danas, utorak, 30. septembar 2025, građane da ne otvaraju SMS poruke u kojima se navodi da su počinili saobraćajni prekršaj, prekoračili brzinu ili da imaju nenaplaćene putarine. Prema navodima MUP-a, reč je o „phishing“ prevari kojom se građani dovode u zabludu kako bi im bile zloupotrebljene lične i finansijske informacije.
Građanima je upućen apel da ne otvaraju linkove iz ovakvih poruka, ne ostavljaju podatke o ličnosti i platnim karticama na sumnjivim internet stranicama, a ukoliko su to već učinili, da slučaj prijave policiji.
MUP je naveo da Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala uspešno prepoznaje i procesuira ovakve oblike prevara, te da su u prethodnom periodu, zahvaljujući brzoj reakciji i saradnji sa domaćim i međunarodnim institucijama, razbijene organizovane grupe koje su stajale iza sličnih kriminalnih aktivnosti.
Ministarstvo je podsetilo da se zvanična komunikacija o saobraćajnim prekršajima obavlja isključivo putem pošte i zvaničnih državnih servisa, a nikako SMS porukama sa nepoznatih brojeva ili putem sumnjivih internet linkova.
MUP je istakao da će nastaviti sa preduzimanjem svih mera u borbi protiv visokotehnološkog kriminala i još jednom apelovao na građane da budu oprezni i odgovorni pri korišćenju interneta i mobilnih servisa.
Šta je „phishing“ prevara?
„Phishing“ je najčešći oblik internet prevare kojim se napadači predstavljaju kao pouzdane institucije, kompanije ili državne službe, kako bi od građana izvukli poverljive podatke. Najčešće se šalju lažne SMS poruke, e-mailovi ili poruke preko društvenih mreža, u kojima se od korisnika traži da klikne na link ili da unese lične i finansijske podatke.
U praksi to izgleda tako da građanin dobije poruku da je potrebno da plati putarinu, kaznu za prekoračenje brzine ili neku drugu „obavezu“, uz link koji vodi na lažnu internet stranicu koja izgleda identično kao pravi portal banke, pošte ili državne institucije. Kada građanin unese svoje podatke (broj lične karte, PIN, broj platne kartice i slično), oni dospevaju direktno u ruke prevaranata.
Ove prevare se nazivaju „phishing“ jer napadač bukvalno „baca mamac“ (eng. to fish – pecati) nadajući se da će žrtva „zagrizti“ i uneti podatke.
Najčešći ciljevi su:
- Podaci o platnim karticama – broj kartice, datum isteka i sigurnosni kod (CVV).
- Podaci za prijavu na e-mail, bankovne i druge naloge – korisničko ime i lozinka.
- Lični podaci – JMBG, adresa, broj lične karte.
Opasnost ovakvih prevara je u tome što su često vrlo uverljivo dizajnirane, pa žrtva veruje da komunicira sa bankom, državnim organom ili poznatom kompanijom.
📌 Najbolja zaštita je:
- Ne otvarati linkove u sumnjivim porukama.
- Proveriti adresu sajta (phishing stranice često imaju čudne domene).
- Nikada ne unositi lične podatke na sajtove do kojih se dolazi preko SMS-a ili mejla.
- Za komunikaciju koristiti samo zvanične servise i aplikacije.
