U studiju Radija Sloboda ugostila sam Nemanju Radičevića, prvog Kraljevčanina koji se profesionalno bavi WCMX-om, ekstremnim sportom za osobe koje koriste kolica. Ovaj sport kombinuje elemente BMX-a i skejta, a sportisti se spuštaju niz rampe, izvode trikove, skaču, odleću u vazduh, padaju — i ponovo ustaju.
Razgovor smo započeli njegovim putovanjem u Švajcarsku gde je trenirao i učestvovao na WCMX okupljanjima.
„Ja volim taj adrenalin. Volim da rizikujem. Znam da mogu da padnem, ali znam i da mogu da uspem“, rekao je Nemanja.
Ispričao je kako je izgledao prvi susret sa rampama i kako je shvatio da nije važan stepen invaliditeta, već volja i želja da pomeriš sebe.
Kao neko ko živi na relaciji Slovenija–Kraljevo, otvoreno je govorio o razlikama u svakodnevnom životu.
„U Sloveniji se osećam kao građanin. Ovde se osećam kao projekat — kao neko ko treba sam da rešava ono što društvo nije uredilo“, rekao je.
Osvrnuo se i na infrastrukturne prepreke koje ga prate od detinjstva: nepristupačne ulice, nepostojeće rampe, pogrešno postavljene ivičnjake. Sve to utiče ne samo na njegovo kretanje, već i na motivaciju dece koja odrastaju u istim uslovima.
„Deca gledaju da li grad poštuje njihove roditelje. Ako vide da se otac u kolicima muči svuda — i ona povlače isti zaključak“, rekao je Nemanja.
Govorio je o svom preseljenju u Sloveniju, gde radi i trenira, ali se vraća u Kraljevo zbog porodice i prijatelja.
„Jedan deo mene pripada Kraljevu. Ali drugi deo mene želi život u kom ne moram da dokazujem da postojim“, priznao je.
Dotakli smo se i njegovog plana da popularizuje WCMX u Srbiji, da motiviše decu sa invaliditetom i otvori im vrata sporta koji menja život.
„Želim da im pokažem da nisu ograničeni. Da mogu da lete — bukvalno“, kaže.
Na kraju emisije poručio je da invaliditet nije kraj, već druga vrsta početka:
„Barijere postoje samo ako pristaneš da stoje ispred tebe. Ako odlučiš da ih preskočiš — onda si već pobedio.“
