Ideja o sezonskom pomeranju sata potiče još iz 18. veka. Prvi je predložio Bendžamin Frenklin, smatrajući da bi se tako štedela sveća i energija. Međutim, sistematska primena uvedena je tek tokom Prvog svetskog rata (1916) – najpre u Nemačkoj i Austro-Ugarskoj, a ubrzo i u drugim evropskim zemljama, radi uštede uglja.
U Jugoslaviji je letnje računanje vremena prvi put uvedeno 1983. godine, a zatim privremeno ukidano i ponovo uvedeno 1987. Od tada se redovno primenjuje prema odluci Saveznog izvršnog veća, a kasnije i propisima Republike Srbije.
Evropska unija je 2001. godine uskladila praksu pomeranja sata u svim državama članicama, dok se Srbija usklađuje sa tim režimom kako bi zadržala sinhronizaciju s evropskim tržištima i transportnim sistemima.
Debata o ukidanju promene vremena
Evropska komisija je 2018. godine predložila ukidanje sezonskog pomeranja sata, nakon što se više od 80% građana EU izjasnilo protiv ove prakse tokom javnih konsultacija. Ipak, do konačne odluke nije došlo, jer zemlje članice nisu usaglasile da li žele trajno letnje ili zimsko računanje vremena.
Dok se čeka konačno rešenje, Evropa i dalje dva puta godišnje pomera kazaljke – poslednje nedelje u martu i poslednje nedelje u oktobru.
