Manje je od mesec dana od godišnjice pada nadstrešnice na novosadskoj Železničkoj stanici. Kako se 1. novembar približava to su sve intenzivniji spinovi vlasti, kako bi se skrenula pažnja s tog datuma i protesta koji su studenti zakazali u Novom Sadu. Tako je došla i priča o navodno umešanosti Miše Bačulova u ovaj događaj, koji je u javnost plasirao predsednik Aleksandar Vučić.Kako to komentarišete?
– Sasvim je očekivano da će vlast učiniti sve da 1. novembar što kasnije uđe u istoriju kao datum od kog je počeo njihov pad. Priroda tog datuma još uvek se doživljava isključivo tragično zbog žrtava na koje je sećanje još uvek jako sveže i bolno. S druge strane, istorija će ga sigurno zabeležiti kao dan kada je rušenjem jednog građevinskog objekta započelo rušenje predstave jednog autokratskog režima koji je godinama izgrađivan na propagandi putem okupiranih medija i institucija. Skoro je nemoguće zaustaviti taj sud i sudbinu vlasti, i oni svesni toga, čine sve da to uspore. To su jako podmukli ljudi, bez donje granice postupanja u etičkom smislu, i nije nikakvo iznenađenje zloupotreba i zlonamerna interpretacija inače sasvim benignih i sporednih informacija o tom događaju. Ono što treba jako da zabrine je činjenica da oni na taj način svesno žrtvuju ljude o kojima govore, izbacujući ih kao glinene golubove pred nišane raznih ekstremista, ali i autentičnih budala koje im mogu nauditi verujući da tako čine dobro delo svojoj zemlji.
Nedavno je Vučić tokom vožnje vozom do Subotice rekao i da mu je žao što nisu s njim Vesić,Momirović i Dimoski, ljudi protiv kojih se vodi postupak u vezi ove tragedije. Da li mislite da je sve ovo zajedno pokušaj njihovog „pomilovanja“ u javnosti?
Šta očekujete od protesta u Novom Sadu, 1. novembra?
– Po svemu sudeći biće to obnavljanje duha koji je kulminirao ovog proleća zajedništvom i društvenom dominacijom. Biće dokaz da je društvo većinski opredeljeno protiv vlasti i da je nemoguće zamisliti povratak na period od pre tog zločina. Očekujem da će biti mirno, zbog prirode događaja koji će biti obeležen, ali da će sve vreme biti i na ivici sukoba zbog istanjenog strpljenja svih ljudi koji već godinu dana borave na ulici, ili u pritvorima. Nažalost, očekujem i mnogo priča o razočaranjima, raznim, jer mnogi iščekuju taj datum koji će obeležiti kao kraj vladavine ovog zla. To je naravno moguće, ali nije logično samom datumu pridavati bilo kakav zadatak, ako ga prethodno nismo sami sebi dali i podelili obaveze i odgovornosti. Studentski pokret čini mnogo da to uskoro učini, ali još uvek to nemamo, plan za taj zamišljeni dan i jedan nakon njega.
Na poslednjoj sednici republičkog parlamenta usvajani su neki predlozi i izmene zakona koje su vrlo sporne, pre svega one koje se odnose na legalizaciju i EXPO. Deo javnosti smatra da opozicija nije trebalo da prisustvuje ovoj sednici. Šta vi mislite?
– Dnevni red jesenjeg zasedanja Skupštine je etalon oholosti kojom odiše svaki potez poslednjih nekoliko godina! Slobodna interpretacija tog sadržaja bi bila „možda ste vi gnevni, i možda ste čak i većina, ali još uvek mi vladamo!“ Oni se upravo i ponašaju kao da su organizatori političko-ekonomske bahanalije, koja se u svetu još naziva i kriminal, i da će se bahato ponašati sve dok traje ta žurka, a posle te žurke i posle njih, može i svet da se raspadne, baš ih briga.
Kako inače komentarišete predloge da opozicija treba da bojkotuje rad republičkog, ali i svakog lokalnog parlamenta dok vlast ne raspiše izbore?
– Bojkotovanje skupštinskih sednica bi bilo kao da se komšija iseli sa sprata na kome se dešavaju odvratne i bučne bahanalije i da to proglasi sopstvenom pobedom nad bahatošću. Redovno, pak,učestvovanje na sednicama, prigovori i sarkastični nastupi na njima bilo bi kao da usred te žurke komšija dođe, naruči sokić i gleda razularenu ekipu koja ruši zgradu. Mi, u stvari, moramo na tim odvratnim žurkama da se ponašamo kao komšija kad nema komunalne policije, da činimo sve da sprečimo, da beležimo i govorimo svima ko je šta polomio i kakve droge koristi. Nema univerzalnog saveta, negde je radikalno neprepuštanje govornice, negde denunciranje ljudi i tvoraca najgoreg sadržaja u dokumentima koji se nađu proceduri.
U slučaju raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora, smatrate li da je za rušenje režima bolji recept tzv. referendumske atmosfere „studentska lista – Vučić“ ili da i opozicija u jednoj ili višekolona učestvuje na njima?
– Lako je sabirati glasove, ali jako teško raspoloženja. Ovo prvo uglavnom budu realni brojevi, ali nikad ne znate kakve emocije nose ljudi prema onome u šta veruju ili ne. Lično mislim da bi referendumska atmosfera bila snažnija i dozvolila kampanju bez suvišnih zamerki i čuvanja jedni drugih, ali to bi podrazumevalo jako odgovorno i vrlo skromno ponašanje svih u njoj. Pre svega stranaka i partija koje ionako nisu baš u dobrom položaju na političkom tržištu. Morali bi, pre svega, da razmišljaju par godina unapred, a to je uvek prednost mladih koji će ovog puta biti oko studentske liste. Nije lako.
Kraljevo je grad u kojem i opozicija i građani pružaju ogroman otpor režimu. Slična je situacija iValjevu, Užicu, Kosjeriću, Zaječaru… Može li i hoće li promena krenuti iz unutrašnjosti?
