Protesti su počeli kao reakcija na odbijanje vlasti da prizna pobedu opozicione koalicije „Zajedno“ na lokalnim izborima održanim 17. novembra 1996. godine. Građani, među kojima su studenti prednjačili, izašli su na ulice kako bi izrazili nezadovoljstvo izbornom krađom i zatražili pravdu i poštovanje izborne volje.
Jedan od ključnih trenutaka protesta bio je „Kordon protiv kordona“ – situacija u kojoj su studenti formirali živi lanac naspram policijskog kordona. Tokom tih 100 sati neprekidnog stajanja, uz hladnoću i pritiske vlasti, studenti su pokazali neverovatnu odlučnost i istrajnost. Sa pištaljkama, trubama i vatrometom, privukli su pažnju javnosti i dodatno motivisali građane da im se pridruže.
Osim stajanja u Kolarčevoj ulici, protesti su bili obeleženi brojnim kreativnim i simboličnim akcijama, poput „šetnji ćutanja“, performansa i satiričnih komentara na tadašnju političku situaciju. Njihov miran, ali odlučan pristup naišao je na široku podršku, uključujući i građane različitih uzrasta i profesija.
Protesti iz 1996/1997. godine doneli su rezultate – izborni rezultati su priznati, a opozicija je preuzela vlast u nekoliko gradova, uključujući Beograd, gde je Zoran Đinđić postao gradonačelnik. Ipak, iako su izbori priznati, ovaj period ostavio je dubok trag u političkom životu Srbije, otvarajući put kasnijim promenama i demokratskim procesima.
Danas, gotovo tri decenije kasnije, ovi protesti ostaju simbol građanskog otpora, hrabrosti i borbe za slobodu. Sećanje na njih podseća nas na značaj istrajnosti, solidarnosti i nenasilne borbe za pravdu.
