Vera Marinković iz sela Bzovik, nadomak Rudna, spasila je napušteno lane Mašana u šumama Radočela, nakon što ga je pronašla iscrpljenog u paprati dok je brala pečurke. Kako kaže, nije mogla da ga ostavi samog u šumi, jer je taj kraj pun divljih životinja, a tako malo lane bez majke teško bi preživelo.
Vera je tog dana krenula u pečurke, jer je kraj oko Radočela poznat po bogatim šumama i pečurkama. U jednom trenutku čula je lavež pasa. Psi su kružili oko gomile paprati, ali nisu smeli da priđu. Kada je prišla, na prvi pogled joj se učinilo da vidi samo gomilu lišća. Tek kada se približila, ugledala je malo lane koje nije davalo znake života.
„Prišla sam polako, dotakla ga i u prvi mah nisam osetila ništa. Posle sam jedva osetila da mu srce kuca. Tu više nije bilo razmišljanja — nisam mogla da ga ostavim“, kaže Vera.
Mašan dobio sigurno mesto u štali
Vera je pogledala oko sebe, nadajući se da će možda videti srnu, ali majke nije bilo u blizini. Po izgledu laneta zaključila je da je već duže vreme bilo samo. Umotala ga je u džemper koji je ponela sa sobom i odnela kući. U štali, gde porodica drži krave, obezbedila mu je suv, topao i siguran prostor.
Prvi dani nisu bili laki. Lane je bilo slabo, a hranjenje je išlo teško. Ipak, malo po malo, Mašan je počeo da prihvata mleko.
Danas već pije celu flašicu i vidno se oporavlja. Vera očekuje da će za nekoliko dana početi da jede i seno.
Miljenik porodice
Mašan je brzo postao miljenik domaćinstva. Posebno su ga zavolele Verine tri unuke, koje svakodnevno prate kako napreduje.
„Deca su mu odmah dala ime Mašan. Sad svi gledamo da ojača, da jede i da stane na noge kako treba“, kaže Vera.
Ona planira da ga čuva dok ne bude dovoljno jak i dok porodica ne proceni da može sam da se snađe u prirodi. Za sada je najvažnije da je Mašan na sigurnom, daleko od vukova, medveda i drugih predatora koji bi za tako malo i nemoćno lane predstavljali ozbiljnu opasnost.
Na planini se dobro zna koliko je priroda lepa, ali i surova. Ljudi koji tu žive naučili su da je poštuju, da joj pripadaju i da pomognu kada mogu. Zato je priča o Veri i Mašanu i priča o toj tihoj vezi između čoveka, životinje i planine.
