Promena vlasti sama po sebi nije dovoljna ukoliko se ne promeni način na koji funkcionišu institucije. O tome, ali i o obrazovanju, borbi protiv korupcije, slobodi medija i odgovornosti ljudi koji žele da predstavljaju građane, razgovarala sam sa Vesnom Seničić, profesorkom srpskog jezika i književnosti u Kraljevačkoj gimnaziji i kandidatkinjom na Studentskoj listi, na kojoj se nalazi na 94. mestu.
Studenti su predstavili svoj plan u 11 tačaka, koji obuhvata reforme u različitim oblastima društva. Želela sam da od Vesne čujem šta te promene konkretno podrazumevaju, ko bi trebalo da ih sprovede i koliko je realno očekivati da se problemi koji su se godinama nagomilavali reše kroz institucije.
Razgovarale smo i o njenoj odluci da prihvati kandidaturu, o tome zašto su studenti na svoju listu uvrstili profesore i stručnjake iz različitih oblasti, ali i o odgovornosti koju takva odluka nosi.
Obrazovanje ne mogu da promene samo novi udžbenici
Razgovor smo započele obrazovanjem. Kao profesorka koja svakodnevno radi sa mladima, Vesna iz prve ruke poznaje probleme sa kojima se suočavaju učenici i nastavnici.
Pitala sam je šta bi prvo promenila u našem obrazovnom sistemu, kako bi trebalo da izgleda savremena nastava i koliko su škole danas spremne da decu pripreme za život u svetu interneta, društvenih mreža i veštačke inteligencije.
Vesna smatra da je obrazovni sistem godinama urušavan, ali da u školama i dalje postoje nastavnici koji imaju znanje, sposobnost i volju da sprovedu neophodne promene.
„Mi imamo i mlade i moderne ljude koji savršeno raspolažu znanjima i umenjima koje mogu i umeju da primene“, rekla je.
Posebno je naglasila da se od nastavnika ne može očekivati da kod učenika razvijaju kritičko mišljenje ukoliko sami rade u atmosferi straha, nesigurnosti i pritisaka.
Dotakle smo se i preobimnog gradiva, velikog broja časova i nedostatka slobodnog vremena za decu. Vesna je ukazala na to da učenici danas imaju i po osam časova, da nastava počinje veoma rano i da im, uz sve školske obaveze, ostaje premalo vremena za odrastanje i razvijanje sopstvenih interesovanja.
Kada je reč o besplatnim udžbenicima, koji su predviđeni Studentskim planom, smatra da ekonomski model treba da osmisle stručnjaci koji se time bave. Isti princip, kaže, trebalo bi primenjivati i na ostale promene u obrazovanju.
Za Vesnu je važno da se odluke donose na osnovu znanja i stručnosti, a ne improvizacijom.
Zašto su profesori i stručnjaci na Studentskoj listi?
Jedno od pitanja koje se često postavlja jeste zašto na Studentskoj listi nisu samo studenti, već i profesori, stručnjaci i ljudi različitih generacija.
Vesna smatra da su studenti pokazali da razumeju koliko je važno uključiti ljude koji imaju iskustvo i znanje iz različitih oblasti.
„Želimo da rade ljudi koji znaju svoj posao“, poručila je.
Ispričala mi je i kako je izgledao njen susret sa drugim kandidatima Studentske liste. Govorila je o ljudima koje je upoznala, njihovim biografijama, stručnosti i spremnosti da preuzmu odgovornost.
Osvrnule smo se i na komentare o godinama kandidata. Vesna smatra da su godine i iskustvo ljudi koji su se našli na listi njihova prednost, a ne nedostatak.
Posebno mi je bilo važno da razgovaramo o odgovornosti koju kandidati preuzimaju. Pitala sam je šta bi trebalo da se dogodi ukoliko neko od njih, nakon eventualnog dolaska na vlast, ne bude radio ono što je obećao građanima.
Vesna je istakla da ni kandidati Studentske liste ne bi smeli da budu izuzeti od odgovornosti i da građani moraju imati mogućnost da smene svakoga ko ne radi u njihovom interesu.
„To je ono što je suština, da vlast u normalnoj zemlji, u normalnoj demokratiji bude smenjiva“, naglasila je.
Šta bi trebalo prvo promeniti?
Studentski plan obuhvata 11 tačaka, ali sam želela da čujem šta bi, prema Vesninom mišljenju, trebalo da bude prvi konkretan potez ukoliko dođe do promene vlasti.
Odgovor je bio jasan:
„Tužilaštvo, tužilaštvo, tužilaštvo.“
Vesna smatra da su borba protiv korupcije, provera ugovora i samostalnost tužilaštva među prvim koracima koje bi trebalo preduzeti.
Razgovarale smo i o formiranju specijalne tužilačke policije, predviđene Studentskim planom, kao i o pitanju ko bi kontrolisao njen rad.
Vesna nije želela da ulazi u pravne i organizacione detalje, ističući da kao filolog ne treba da daje odgovore za koje nema odgovarajuću stručnost.
„Ja upravo ne želim da odgovaram na pitanja za koja bih improvizovala. Mi želimo da nema više improvizacije“, rekla je.
Govorile smo i o tome koliko je korupcija postala prisutna u svakodnevnom životu i koliko su se ljudi navikli na ideju da se određene stvari lakše završavaju ukoliko nekome nešto poklone ili plate.
Vesna smatra da je neophodno menjati takav način razmišljanja, ali je istovremeno ukazala na brojne zaposlene u zdravstvu i prosveti koji, uprkos problemima, odgovorno obavljaju svoj posao.
Sloboda medija podrazumeva i kritiku onih koje podržavamo
Poseban deo razgovora posvetile smo medijima i pitanju kako Vesna vidi slobodu novinarstva u praksi.
Za nju sloboda medija podrazumeva mogućnost da novinari kritički izveštavaju o svakoj vlasti, uključujući i onu koju su prethodno podržavali.
Govoreći o ulozi novinara, rekla je da bi joj se ono što Radio Sloboda bude objavljivao možda moglo ne dopasti već posle izbora, ali da je upravo u tome smisao slobodnog novinarstva.
Prema njenom mišljenju, građani moraju imati pristup proverenim informacijama, različitim stavovima i analizama koje im omogućavaju da sami donose zaključke.
Osvrnule smo se i na rad Radio-televizije Srbije. Vesna je iznela kritike na račun uređivačke politike javnog servisa i načina na koji izveštava o aktuelnim društvenim i političkim događajima.
Razgovarale smo o tome kako bi trebalo da izgleda javni servis koji se finansira novcem građana, ali i kako bi publika reagovala na eventualne promene u njegovom informativnom programu.
Vesna smatra da je neophodno obezbediti uslove u kojima će mediji moći da rade slobodno i profesionalno, bez obzira na to ko se nalazi na vlasti.
Mladima nisu potrebna samo obećanja, već posao, stan i sigurnost
Dotakle smo se i pitanja budućnosti mladih u Srbiji, dostupnosti stanovanja, zapošljavanja i razloga zbog kojih mnogi razmišljaju o odlasku iz zemlje.
Vesna smatra da rešenja treba da osmisle stručnjaci iz odgovarajućih oblasti, ali je posebno ukazala na jednu činjenicu koju često zaboravljamo kada govorimo o studentskom pokretu.
„Molim vas, imajmo u vidu da nisu samo studenti omladina ove Srbije.“
Podsetila je da su i mladi koji nisu nastavili školovanje na fakultetima deo generacije kojoj su potrebni posao, stan, sigurnost i mogućnost da svoju budućnost grade u Srbiji.
Razgovarale smo i o njenoj odluci da prihvati kandidaturu. Vesna kaže da je profesionalno i porodično ostvarena i da ulazak u politički život za nju nije pitanje lične ambicije.
„Meni ovo nije ambicija, meni je ovo odgovornost“, rekla je.
Ispričala mi je i koliko joj znači podrška nekadašnjih učenika koji joj se javljaju nakon što su saznali da se nalazi na Studentskoj listi. Upravo ta podrška, kaže, dodatno je podseća na odgovornost koju je preuzela.
„Sloboda je dvosmerna ulica“
Na kraju razgovora postavila sam Vesni pitanje koje mi je bilo posebno važno: Šta za nju lično znači sloboda?
Odgovorila je da sloboda znači mogućnost da čovek bude ono što želi, da ostvaruje svoje potencijale i živi u skladu sa svojim potrebama, ali bez ugrožavanja drugih ljudi.
„Sloboda je dvosmerna ulica. Moji zahtevi, moje životne potrebe, ne smeju da ugroze nikoga.“
Kako kaže, upravo tako slobodu objašnjava i svojim učenicima.
Sa Vesnom sam razgovarala i o predstojećim izborima, iskustvu studentskih blokada, organizaciji Studentske liste i očekivanjima od perioda koji sledi.
Celokupan razgovor sa Vesnom Seničić pogledajte u snimku emisije koji se nalazi u okviru ove objave.
Ivana Bošković, Radio Sloboda
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
