Zamislite Beograd 1924. godine. Nema televizije, nema interneta, nema telefona u svakom džepu. A onda se iz jedne zgrade u Knez Mihailovoj začuje nešto potpuno novo – ljudski glas i muzika koji putuju kroz vazduh.
Pre tačno 102 godine, 1. oktobra 1924, Radio Beograd počeo je redovno emitovanje programa. Studio se nalazio u zgradi Prve hrvatske štedionice u Knez Mihailovoj 42, dok je program emitovan preko radio-telegrafskog postrojenja u Rakovici.
Za mikrofonom i tehnikom bili su inženjeri Mihailo Simić i Dobrivoje Petrović – ljudi koji su u tim prvim danima radija istovremeno morali da budu i radio-tehničari i oni koji će program dovesti do slušalaca.
Sat vremena programa, tri puta nedeljno
Program tada, naravno, nije trajao čitav dan. Emitovan je utorkom, četvrtkom i subotom, od 18.45 do 19.45 časova.
Slušaoci su mogli da čuju koncerte, vesti, vremenske informacije, podatke o vodostaju, berzanske izveštaje, ali i reklame. Muzički deo programa pripremala je Beogradska opera, dok su vesti stizale i iz tadašnjih novinskih redakcija.
Radio Beograd počeo je da emituje istog dana kada i Radio Beč i bio je među prvim radio-stanicama u Evropi.
Prvi signal čuo se i pre 1. oktobra
Počecima redovnog programa prethodila su probna emitovanja. Prvi veliki probni koncert održan je 19. septembra 1924. godine, a zbog uspeha i velikog interesovanja ponovljen je 26. septembra.
Ljudi su i tada želeli da zavire u novu tehnologiju. Razlika je bila samo u tome što nisu mogli da kliknu „play“, već im je bio potreban radio-aparat – i dovoljno dobar signal.
Kada je radio počeo da prenosi događaj uživo
Radio je vrlo brzo pokazao jednu od svojih najvećih prednosti – mogućnost da događaj prenese u trenutku dok se dešava.
Radio Beograd je 7. aprila 1929. prvi put prenosio fudbalsku utakmicu. Bio je to duel BSK-a i Jugoslavije, a BSK je pobedio rezultatom 7:1. Prvi reporter bio je Rade Stoilović.
Sportski radio-prenosi kasnije će postati poseban deo kulture slušanja radija i nešto bez čega generacije ljubitelja sporta neće moći da zamisle utakmicu.
Od Rakovice do radija koji danas nosimo svuda
Za više od jednog veka promenilo se gotovo sve – tehnika, način proizvodnje programa, brzina kojom informacije stižu do publike, kao i uređaji preko kojih slušamo radio.
Radio je prešao put od velikih prijemnika u domovima, preko tranzistora i autoradija, do mobilnih telefona, aplikacija i internet-striminga.
Ali jedna stvar ostala je gotovo ista: neko sedne pred mikrofon, a sa druge strane neko sluša.
I možda je baš to najveća čarolija radija. Ne morate da ga gledate. Ne morate da sedite mirno ispred ekrana. Možete biti u kolima, na poslu, u šetnji ili kod kuće. Dovoljno je da čujete glas – i da sami napravite sliku.
Od prvog signala iz Rakovice do danas prošle su 102 godine. A radio, eto, još priča.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
