Grupa građana Srpski liberali, koju predvodi pulmolog Dejan Žujović, učestvovaće na lokalnim izborima koji će biti održani 29. marta u deset gradova i opština u Srbiji.
Kako navodi portal Nova, lista ove grupe građana za sada je proglašena u pet lokalnih samouprava, dok postoje naznake da bi se njihovi kandidati mogli naći na izbornim listama u svih deset mesta u kojima će se glasati.
Lokalni izbori biće održani u Boru, Kuli, Aranđelovcu, Smederevskoj Palanci, Majdanpeku, Kladovu, Knjaževcu, Lučanima, Bajinoj Bašti i Sevojnu.
Proces predaje i proglašenja izbornih lista u većini ovih mesta pratio je niz sporova i proceduralnih problema. Izborne komisije su pojedine liste vraćale zbog formalnih nedostataka, dok su politički akteri međusobno optuživali jedni druge za opstrukcije u izbornom procesu. U pojedinim sredinama, kako se navodi, sporovi su se vodili i oko redosleda na glasačkom listiću, uz tvrdnje da vlast pokušava da obezbedi povoljniju poziciju na listi.
U takvom političkom okruženju lista Srpskih liberala proglašena je bez veće medijske pažnje, iako je, prema navodima ove organizacije, prikupljanje potpisa sprovedeno u više lokalnih sredina.
Žujović u razgovoru za Novu tvrdi da je celokupan proces prikupljanja potpisa sproveden u skladu sa zakonom, uz overe kod notara i dokumentaciju koja, kako kaže, uključuje i video i audio zapise.
„Sve liste su pošteno skupile potpise i overene su kod notara. Postoje video i audio zapisi i svako ko želi može da izvrši uvid u to“, rekao je Žujović.
Na pitanje kako je njegova organizacija uspela da prikupi ljude i infrastrukturu u tolikom broju lokalnih samouprava, on tvrdi da Srpski liberali politički deluju godinama, ali da su, kako kaže, često ignorisani u javnosti.
„Mi opozicioni stav gajimo ne od danas nego od devedesetih godina. I opozicioni i pozicioni mediji imaju ignorantski odnos prema nama. Tek kada se pojavimo na izborima, postajemo interesantni“, naveo je Žujović.
On je dodao da je cilj njihove političke platforme korenska promena političkog sistema, uključujući izmene izbornih zakona i reforme pravosuđa, zdravstva i drugih državnih institucija.
Žujović je objasnio i zašto Srpski liberali nisu ušli u predizborne koalicije sa studentskim pokretima ili opozicionim partijama.
„Mi smo bili otvoreni za razgovor, ali interesovanje sa njihove strane nije postojalo. Tek kada se pojavimo sa listama, onda dolaze razgovori“, rekao je.
Ova grupa građana našla se ranije i na meti kritika dela opozicione javnosti. Nakon lokalnih izbora u Beogradu, jedan odbornik njihove liste glasao je na način koji je omogućio formiranje većine u opštini Stari grad, što je pokrenulo tvrdnje da ova lista služi za „odvlačenje“ opozicionih glasova.
Žujović tvrdi da je taj odbornik isključen iz organizacije i da se radilo o individualnoj odluci.
„Taj čovek je odmah isključen iz organizacije. Ne možemo po zakonu da kontrolišemo kako će odbornik glasati“, naveo je on.
Ističe i da njegova organizacija nakon izbora neće praviti koalicije sa Srpskom naprednom strankom, već eventualno sa opozicionim grupacijama ili studentskim pokretima ukoliko se nađu u lokalnim parlamentima.
„Sigurno nećemo sarađivati sa SNS-om. Ako budemo u lokalnim parlamentima, razgovaraćemo sa opozicijom i studentima“, rekao je Žujović.
Ko je Dejan Žujović?
Dejan Žujović rođen je 1969. godine u Kraljevu.
Navodi da je Medicinski fakultet u Beogradu upisao 1990. godine, a diplomirao 1995. Specijalista je pulmologije.
U Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu radi od 2002. godine, gde obavlja funkciju načelnika Odeljenja za intervencije.
Nakon izbijanja pandemije koronavirusa u javnosti su bili zapaženi njegovi oštri stavovi na račun Kriznog štaba i kritika državne zdravstvene politike, čime je postao prepoznatljiv i van medicinske struke.
Lekari u politici: između autoriteta i političkih dilema
Ulazak lekara u politiku često se objašnjava poverenjem koje građani imaju prema medicinskoj profesiji. Ipak, zdravstveni sistem u Srbiji godinama se suočava sa ozbiljnim problemima – od nedostatka kadra i opreme do dugih lista čekanja i odlaska lekara u inostranstvo. Zbog toga se sve češće postavlja pitanje da li politički angažman lekara donosi promene ili je reč o novoj vrsti političkog marketinga.
Jedan od najkontroverznijih primera je pulmolog Branimir Nestorović. Tokom pandemije bio je deo Kriznog štaba i često nastupao u medijima bliskim vlasti. Javnost ga pamti po izjavi da je koronavirus „najsmešniji virus u istoriji čovečanstva“, što je izazvalo snažne reakcije stručne i šire javnosti.
Nakon pandemije Nestorović ulazi u politiku i postaje jedno od lica pokreta „Mi – glas iz naroda“, koji je na izborima osvojio značajan broj glasova i ušao u parlament. Ipak, deo opozicione javnosti i političkih analitičara i dalje dovodi u pitanje da li je ovaj pokret zaista opozicija ili politički projekat koji indirektno koristi vlasti.
Slična dilema prati i politički put neurohirurga Danice Grujičić. Ona je godinama bila deo državnog sistema i obavljala funkciju ministarke zdravlja u Vladi Srbije. Nakon izlaska iz vlade njen javni diskurs postao je znatno kritičniji prema vlastima, što je otvorilo pitanje – šta se zapravo promenilo u njenom političkom stavu.
U Nišu se poslednjih godina politički profilisao kardiohirurg Dragan Milić, čija je građanska lista na lokalnim izborima osvojila značajan broj glasova i postala važan politički faktor u tom gradu. Ipak, Milić se našao pod pritiskom sa različitih strana – vlast ga vidi kao opozicionog protivnika, dok deo opozicije sumnja u njegovu političku poziciju.
Zbog njegovog insistiranja na „srednjem putu“ i odbijanja da se jasno svrstava uz postojeće opozicione blokove, pojedini politički akteri i analitičari postavljaju pitanje da li je reč o autentičnoj građanskoj inicijativi ili o političkom projektu koji može imati drugačiju ulogu na lokalnoj sceni.
U takvom političkom okruženju ulazak Dejana Žujovića u politiku mnogi vide kao nastavak trenda u kojem lekari pokušavaju da profesionalni autoritet pretvore u politički kapital.
Koliko će taj trend doneti stvarne promene u politici – ali i u zdravstvenom sistemu koji i dalje ima ozbiljne probleme – ostaje pitanje na koje će odgovor dati tek naredni izbori.
