Konferenciju su otvorli generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara (NUNS) Srbije Tamara Filipović Stevanović, ambasador Australije u Srbiji Piter Trasvel i zamenica ambasadora Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva.
Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka NUNS-a, otvarajući konferenciju poručila je da bezbednost novinara i novinarki nije samo profesionalno, već i demokratsko pitanje. Ona je istakla da konferencija okuplja novinare, istraživače, eksperte, sindikate i partnere kako bi se razgovaralo o bezbednosti novinarki, uznemiravanju na radnom mestu, položaju žena u medijima, regionalnim indikatorima medijskih sloboda i razvoju rodno osetljivih protokola u redakcijama. Podsećajući da SafeJournalists mreža obeležava 10 godina postojanja, naglasila je da je mreža tokom prethodne decenije gradila mehanizme podrške, dokumentovala napade i zagovarala institucionalne promene, ali i upozorila da iza svake brojke stoji konkretno iskustvo novinara, novinarke ili redakcije.
Ambasador Australije u Srbiji Piter Trasvel rekao je da se novinarke na Zapadnom Balkanu suočavaju sa nesrazmernim rizicima, uključujući onlajn zlostavljanje, fizičko zastrašivanje, kampanje blaćenja, rodno zasnovano nasilje i SLAPP tužbe. On je istakao da su institucionalni odgovori na ove pretnje često nedovoljni, zbog čega je bezbednost novinarki važno pitanje ne samo za medijsku zajednicu, već i za demokratiju. „ Prava promena zahteva kolektivnu odgovornost. Ona zahteva da institucije reaguju i da društvo u celini prepozna vrednost novinarstva“, poručio je Trasvel.
Zamenica ambasadora Delegacije Evropske unije u Srbiji Plamena Halačeva upozorila je da se novinari širom sveta suočavaju sa sve širim spektrom pretnji, od fizičkih napada, uznemiravanja i zastrašivanja, do nadzora, SLAPP tužbi i zloupotrebe novih tehnologija. Posebno je ukazala na položaj novinarki, koje su izložene seksističkom, mizoginom i često seksualizovanom onlajn nasilju, dok se digitalne pretnje sve češće prelivaju u fizičku opasnost. „Odbrana slobode medija nije samo zaštita novinara, već zaštita same demokratije“, poručila je Halačeva.
Bezbednost novinarki je pitanje ukupnog medijskog okruženja
Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka NUNS-a, govoreći na prvom panelu, podsetila je da je SafeJournalists mreža nastavila da prati stanje bezbednosti novinarki nakon usvajanja Deklaracije o bezbednosti novinarki, pokrenute u septembru prošle godine. Kako je rekla, mreža se tada obavezala na „praćenje i monitoring stanja kada je u pitanju bezbednost novinarki, reagovanje na takvo ugrožavanje njihove bezbednosti i uslove rada uopšte“.
Filipović Stevanović je upozorila da se u većini zemalja ponavlja isti obrazac: zakonodavni okvir postoji, ali institucionalna praksa izostaje, dok redakcije često nisu bezbedno mesto za novinarke. „Žene ne prijavljuju incidente zbog nepoverenja u institucije, straha od dodatne viktimizacije i utiska da će posledice koje nastupe nakon prijave biti ili male ili nikakve“, navela je ona, ocenjujući da takvo stanje dodatno obeshrabruje novinarke da traže zaštitu.
Gotovo polovina slučajeva napada na novinarke u BiH sadrži rodne elemente
Istraživačica iz Bosne i Hercegovine (BH novinari) Mirna Stanković-Luković upozorila je da su uznemiravanje i napadi na novinarke, posebno u onlajn prostoru, dominantan obrazac pritiska, a da su ti napadi često izrazito rodno obojeni. Kako je navela, „najčešći oblik pritiska je uznemiravanje, prvenstveno onlajn“, dok napadi uključuju „seksualizovane uvrede, napade na izgled i privatni život i pokušaje da se diskredituje profesionalni rad“. Prema predstavljenim podacima, gotovo polovina zabeleženih slučajeva koji se odnose na novinarke sadrži eksplicitne rodne elemente, što pokazuje da su novinarke targetirane „ne samo zbog onoga o čemu izveštavaju, već i zbog toga ko su“.
Kao važan pomak izdvojila je pravne promene u Federaciji BiH, gde su 2025. godine onlajn uznemiravanje i psihološko nasilje prepoznati kao krivična dela, uz eksplicitno prepoznavanje digitalnih platformi kao sredstva izvršenja krivičnih dela. To je, kako je naglasila, posebno važno jer se „oko 70 odsto napada dešava onlajn“.
Ipak, kako je ocenila, pojedinačni pravni pomaci još nisu doveli do sistemske zaštite. Većina medijskih organizacija, prema njenim rečima, „nema interne bezbednosne protokole“ niti strukturisanu podršku, zbog čega su novinarke često prepuštene same sebi i oslonjene na civilno društvo i neformalne mreže podrške.
U Srbiji su novinarke bile mete fizičkih napada, uključujući i napade policije
Marija Babić, pravnica i istraživačica Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rekla je da su novinarke u Srbiji tokom prošle godine u velikom broju slučajeva bile mete fizičkih napada. Posebno zabrinjava, kako je istakla, to što su u pojedinim slučajevima napadači bili pripadnici policije. „NUNS je prošle godine zabeležio 77 slučajeva napada na novinare i novinarke od strane policije, nereagovanje u slučajevima kada su novinari napadnuti ili neosnovana privođenja. Od tog broja 26 je učinjeno prema novinarkama“, rekla je Babić.
Ona je ukazala i na problem neprijavljivanja pretnji, posebno među novinarkama koje rade u lokalnim sredinama. Kako je navela, pored nepoverenja u institucije, novinarke na lokalu često strahuju da će zbog prijavljivanja pretrpeti dodatne posledice u zajednici u kojoj žive i rade. Posebno je izdvojila činjenicu da je veći broj onlajn napada usmeren prema ženama nego prema muškarcima.
Babić se osvrnula i na pad u postupanju institucija kada su u pitanju napadi na novinarke. „Prošle godine, samo u jednom slučaju je bila osuđujuća presuda za napade na novinarke“, navela je Babić, dodajući da nekažnjivost ostaje jedan od ključnih problema.
U Crnoj Gori više od polovine zabeleženih napada odnosilo se na novinarke
Marijana Camović Veličković, istraživačica Sindikata medija Crne Gore, rekla je da su tokom 2025. godine novinarke dobijale preteće i uznemiravajuće poruke i javne komentare na privatnim profilima na društvenim mrežama i putem elektronske pošte, a četiri slučaja imala su rodno zasnovane elemente. Camović Veličković je posebno ukazala na dugotrajne slučajeve policijske zaštite. „Mi u Crnoj Gori imamo dva slučaja da novinarke imaju policijsku zaštitu i to traje godinama i ne rešava se uzrok na osnovu kojeg su one dobile tu zaštitu“, rekla je ona. Do marta 2025. godine, dodala je, i treća novinarka je imala policijsku zaštitu, ali je ona prestala ne zato što su prestali razlozi za zaštitu, već zato što policija nema dovoljno službenika za te potrebe.
Govoreći o reakciji države, Camović Veličković je navela da su policija i tužilaštvo pokretali postupke protiv napadača, a da su četiri slučaja do sada dobila sudski epilog kroz prvostepene presude pred sudom za prekršaje. Najviša izrečena kazna bila je devet meseci zatvora zbog ugrožavanja bezbednosti, u slučaju u kojem je novinarki rečeno: „Pazi da ti ne dobiješ metak“. Ipak, ona je upozorila da problemi ostaju nerešeni. „Pomak je u tome što se slučajevi rešavaju brže, ali problem je u tome što i dalje ima veliki broj slučajeva, a kod nerešenih slučajeva se ništa ne dešava“, ocenila je Camović Veličković.
Slučajevi pretnji novinarima na Kosovu počinju da se tretiraju kao prioritetni
Džemajl Redža rekao je da Udruženje novinara Kosova nastoji da pruži zaštitu svim novinarima i novinarkama, uz posebnu pažnju na bezbednost novinarki, koje su često izložene dodatnim oblicima pritisaka. Kako je naveo, pre dve godine formirana je mreža novinarki unutar udruženja, kako bi koleginice imale dodatni prostor za međusobnu podršku, razgovor i reagovanje na probleme sa kojima se suočavaju. Redža je naglasio da zaštita novinarki nije samo pitanje žena u profesiji, već da je to „zajednička borba za osnovna ljudska prava i zaštitu medijskih sloboda“, u kojoj važnu ulogu imaju i muškarci saveznici.
On je ukazao i na položaj novinara i novinarki iz različitih etničkih zajednica, posebno srpskih kolega sa severa Kosova, koji su, kako je rekao, i tokom 2025. godine bili izloženi pretnjama zbog svog izveštavanja. Kao pozitivan pomak naveo je novu strategiju, kojom se slučajevi koji se odnose na novinare počinju tretirati kao prioritetni. „Počinjemo da vidimo pozitivne znake u rešavanju ovih slučajeva“, rekao je Redža, izdvajajući primer postupka u kojem je muškarac koji je u sudnici pretio grupi novinara, među kojima je bila i jedna novinarka, osuđen u roku od 45 dana.
U Albaniji pritisci na novinarke sistemski, a ne samo fizički
Blerjana Bino, istraživačica iz Albanije, takođe je ocenila da napadi na novinarke u toj zemlji nisu usmereni samo na njihov profesionalni rad, već se često šire na privatni i porodični život, kao i na njihovu ulogu u društvu i javnoj debati. Kako je navela, rizik za novinarke u Albaniji najčešće nije direktno fizičko nasilje, već „sistemskog, strukturnog karaktera i duboko ugrađen u ekosistem funkcionisanja medija“. Prema njenim rečima, onlajn uznemiravanje, mizogini napadi, koordinisane kampanje blaćenja, seksualizovani jezik i pretnje koje uključuju i članove porodice imaju za cilj da zastraše novinarke, delegitimišu njihov rad i potisnu ih iz javnog prostora i novinarstva.
Bino je navela da je tokom 2025. godine zabeleženo 13 slučajeva direktno usmerenih na žene, sa ukupno 15 žrtava, ali je upozorila da istraživanja, fokus grupe i intervjui pokazuju da je stvarni broj slučajeva znatno veći, jer se mnogi napadi normalizuju i ne prijavljuju. Posebno je ukazala na to da se početkom 2026. godine uočava pomeranje ka strukturisanijim obrascima pritisaka u digitalnom, političkom i profesionalnom okruženju. Ti obrasci, kako je rekla, deluju zajedno sa političkim pritiscima, SLAPP tužbama, taktikama blaćenja i slabim institucionalnim odgovorima. „Onlajn i tradicionalni napadi su vidljiviji, ali oni deluju zajedno sa političkim pritiscima, SLAPP tužbama, taktikama blaćenja i slabim institucionalnim odgovorima“, istakla je Bino.
Novinarke se napadaju i kao novinarke i kao žene
Monika Kutri iz Hrvatskog novinarskog društva ocenila je da napadi na novinarke u Hrvatskoj gotovo uvek imaju i rodnu dimenziju. „Novinari su uvek napadnuti kao novinari, dok su novinarke uvek napadnute kao žene“, rekla je Kutri. Kako je objasnila, novinarke se ne napadaju samo zbog posla koji obavljaju, već se uz to gotovo uvek pojavljuju komentari o njihovom izgledu, godinama, deci ili privatnom životu.
Ona je navela da je u Hrvatskoj tokom prošle godine, zajedno sa pretnjama upućenim redakcijama, zabeleženo ukupno 30 pretnji i napada, ali je upozorila da taj broj ne pokazuje stvarne razmere problema. „Mislim da to nije ni trećina od onoga što se stvarno dešava, jer ljudi ne prijavljuju“, rekla je Kutri, dodajući da mnogi novinari i novinarke napade doživljavaju kao deo posla i prijavljuju ih tek kada pretnje postanu ozbiljne po život. Posebno je ukazala da je Hrvatsko novinarsko društvo prošle godine počelo više da obraća pažnju i na nasilje i pritiske unutar redakcija. „Shvatili smo da zapravo su novinarke jako često žrtve i unutar redakcija“, navela je ona.
Govoreći o procesuiranju slučajeva, Kutri je rekla da policija najčešće obavi svoj deo posla, ali da problemi nastaju na nivou tužilaštva i sudova. Prema njenim rečima, tužilaštvo često procenjuje da nema elemenata krivičnog dela, dok se sudski procesi odugovlače.
U Severnoj Makedoniji zakoni postoje, ali izostaju brza reakcija i koordinacija institucija
Milan Spirovski iz Udruženja novinara Makedonije iz Severne Makedonije upozorio je da je jedan od ključnih problema normalizacija napada i pretnji usmerenih na novinarke. I on je naveo da se pretnje na društvenim mrežama često ne prijavljuju, jer novinarke veruju da će „pretnja proći posle tri dana“. Prema nalazima za 2025. godinu, rodno zasnovano onlajn uznemiravanje, digitalno nasilje i koordinisani napadi sa rodno zasnovaonm retorikom predstavljaju najozbiljnije pretnje za novinarke u Severnoj Makedoniji.
On je istakao da ti napadi nisu izolovani incidenti, već „strukturni i uporni obrazac koji direktno utiče na sposobnost novinarki da rade slobodno i bezbedno“.
Spirovski je naglasio da problem nije u potpunom odsustvu zakona, već u njihovoj slaboj primeni i nedovoljnoj institucionalnoj koordinaciji. On je ukazao na spore, fragmentisane i reaktivne odgovore institucija, kao i na nizak nivo poverenja novinarki u sistem.
Indeks bezbednosti novinara: Srbija zabeležila najveći pad u regionu
Na konferenciji su predstavljeni i rezultati istraživanja „Indeks bezbednosti novinara i novinarki“ za 2025. godnu.
Najpre je u uvodu glavna istraživačica Snežana Trpevska sumirala rezultate istraživanja za sve zemlje Safejournalists mreže, a potom su istraživači govorili o specifičnostima.
Od svih zemalja Srbija je zabeležila najveći pad, a ujedno i najmanji rezultat. Manji pad su u odnosu na 2024. godnu zabeležile su Hrvatska, Crna Gora i Severna Makedonija, dok je isti indeks u ostao u Bosni i Hercgovini. Prema ovom istraživanju, u Albaniji i na Kosovu je malo bolja situacija u odnosu na 2024.
Pritisci u Albaniji sistemski, ali često nevidljivi u statistikama
Belrjana Bino objasnila je da Albanija u pojedinim indikatorima deluje bolje nego druge zemlje regiona zato što fizičko nasilje i nezakonita zadržavanja novinara nisu sistemski problem u toj zemlji. Ipak, upozorila je da to ne znači da novinari i medijski radnici rade u bezbednijem ili podsticajnijem okruženju. „Priroda pritiska je drugačija – on je implicitniji, indirektan, ali sistemskiji i u velikoj meri normalizovan tokom vremena kao nešto što dolazi uz profesiju“, rekla je Bino.
Prema njenim rečima, novinari u Albaniji suočavaju se sa dugotrajnim pritiscima kroz političko mešanje, ekonomsku zavisnost, uredničku kontrolu i sve izraženije tehnološki posredovano nasilje.
Govoreći o prikupljanju podataka, Bino je naglasila da institucije i dalje nemaju standardizovan sistem evidencije, zbog čega postoje razlike između podataka policije, tužilaštva i civilnog sektora.
Hrvatska: Policija evidentira slučajeve, tužilaštvo ostaje slaba karika
Monika Kutri je rekla da policija u Hrvatskoj evidentira sve slučajeve koji joj se prijave, ali da postupanje nije ujednačeno u celoj zemlji. Podsetila je da su protokoli koje su HND i Sindikat novinara Hrvatske potpisali sa policijom delom proistekli iz rada SafeJournalists mreže i ranijih istraživanja kojima su dokumentovani ključni problemi. „Imali smo dokumentovane podatke šta je naš problem i to je bila jedna od velikih prednosti“, rekla je Kutri, dodajući da je situacija na nacionalnom nivou dobra, ali da na lokalnom nivou i dalje ima mnogo problema.
Ona je ukazala i da HND od institucija dobija samo statističke podatke, bez objašnjenja na koje se konkretne slučajeve odnose, zbog čega ih je teško uporediti sa podacima iz njihove baze. Kao najveći problem izdvojila je postupanje tužilaštva, jer, kako je navela, efikasnost sistema opada kada slučaj dođe u tu fazu, posebno kod pretnji. „Postoji visoki prag za krivično delo pretnje i teško je dokazati stvarnu ugroženost novinara u tom slučaju“, rekla je Kutri, dodajući da tužilaštvo ne odgovara ni na istraživačke upite, već navodi da nema posebno odeljenje koje se bavi novinarima.
Crna Gora: Novi mehanizam zaštite počeo da funkcioniše, ali traži se institucionalizacija
Marijana Camović Veličković rekla je da je Vlada Crne Gore pred kraj prošle godine donela odluku o formiranju radne grupe za bezbednost novinara, u kojoj su predstavnici policije, Vrhovnog državnog tužilaštva, Sindikata medija, Generalnog sekretarijata Vlade, kao i advokat i psihološkinja. Mehanizam je zamišljen tako da se nakon napada kontaktira predsednik radne grupe, koji potom obaveštava policiju i tužilaštvo, dok se novinarima odmah obezbeđuje besplatna pravna i psihološka pomoć. „Od formiranja ovog mehanizma bilo je devet poziva, tako da je to počelo da funkcioniše“, rekla je Camović Veličković.
Ona je istakla da je cilj da radna grupa tokom ove godine pronađe način da se institucionalizuje, odnosno da postane stalno telo i budžetska jedinica u budžetu Crne Gore, umesto da zavisi od volje Vlade. Prema njenim rečima, za sada je reč o minimalnim sredstvima, a mehanizam se uglavnom oslanja na kapacitete Sindikata medija. „Osnovali smo i besplatnu SOS liniju za žrtve napada i voleli bismo da taj sistem bude institucionalizovan“, navela je Camović Veličković.
Kosovo: Razgovori sa isntitucijama doveli do konkretnih pomaka
Džemajl Redža rekao je da su na Kosovu prethodnih godina razgovori sa policijom, tužilaštvom i sudovima o zaštiti novinara uglavnom vođeni neformalno, ali da su takvi kontakti vremenom doveli do konkretnog pomaka – imenovanja osoba zaduženih za slučajeve napada na novinare u policiji i tužilaštvu. Kako je naveo, Udruženje novinara Kosova sada ima kontakt u tužilaštvu u Prištini kojem može direktno da se obrati, iako je taj mehanizam i dalje pretežno neformalan. „Želimo da stvari radimo brzo, da možemo da ih pozovemo, i oni su veoma responzivni“, rekao je Redža, dodajući da je važno što su predstavnici institucija počeli ozbiljnije da tretiraju slučajeve koji se odnose na novinare.
Kao veliki uspeh izdvojio je strategiju usvojenu u januaru, kojom je Tužilački savet Kosova prvi put u pisanom dokumentu predvideo prioritetno postupanje u predmetima koji se odnose na novinare.
Severna Makedonija: Kontakt tačke ubrzale reakciju, ali stari slučajevi ostaju nekažnjeni
Milan Spirovski rekao je da udruženje svakodnevno vrši pritisak na tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova kako bi se unapredile komunikacija i reakcija institucija u konkretnim slučajevima napada na novinare. Kako je naveo, u Severnoj Makedoniji postoji sistem kontakt tačaka u tužilaštvu i MUP-u, sa kojima su u redovnoj komunikaciji. „Pritisak našeg udruženja je doprineo da se ti slučajevi razreše u rekordnom periodu“, rekao je Spirovski, govoreći o dva ozbiljna fizička napada iz prošle godine u kojima su institucije postupale po službenoj dužnosti.
Ipak, Spirovski je upozorio da je glavni problem nekažnjivost u starijim slučajevima. Prema njegovim rečima, od 2014. godine do danas zabeleženo je 35 slučajeva, od kojih je samo oko 15 odsto dobilo sudski epilog. „To je veoma malo“, ocenio je on. Dodao je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova, na inicijativu udruženja, u januaru 2026. najavilo formiranje Nacionalnog komiteta za bezbednost novinara i medijskih radnika, dok je sa Vladom formirana i radna grupa za anti-SLAPP direktivu, imajući u vidu trend porasta takvih tužbi.
BiH: Prvi koraci ka procesuiranju onlajn nasilja
Maja Radević iz Bosne i Hercegovine (BH novinari) rekla je da su izmene Krivičnog zakonika prošle godine prvi put omogućile krivično procesuiranje nasilja putem digitalnih tehnologija, odnosno onlajn nasilja, kroz odredbe koje se odnose na psihičko nasilje. Kako je objasnila, kažnjava se svako zlostavljanje kojim se narušava psihički integritet druge osobe, a zaprećene kazne su od šest meseci do pet godina zatvora. „U Republici Srpskoj još uvek ne postoji jedinstven zakon kojim bi se procesuiralo onlajn nasilje“, navela je Radević, dodajući da se takvi slučajevi tamo procesuiraju na osnovu drugih zakonskih odredbi.
Govoreći o prvom slučaju rešenom na osnovu novog člana zakona, Radević je istakla da je počinilac uhapšen ne zbog eksplicitnih pretnji novinarkama, već zbog višemesečnog javnog degradiranja, brutalnih uvreda i psovki na društvenim mrežama, koje su njegovi pratioci dalje širili, stvarajući viralni efekat i dodatne uvredljive komentare. Ona je upozorila da je slučaj u delu javnosti i pojedinim medijima pogrešno predstavljen kao ograničavanje slobode govora ili uvođenje verbalnog delikta. „Ceo ovaj slučaj puno govori o tome koliko smo kao društvo nespremni da se izborimo sa onlajn nasiljem, ili smo nesvesni posledica koje to nasilje može izazvati“, rekla je Radević, dodajući da novinarke ne prijavljuju skoro polovinu takvih slučajeva jer ih doživljavaju kao očekivanu posledicu svog posla.
Đurić: Mehanizmi nisu garancija bez nezavisnih institucija
Rade Đurić iz NUNS-a ocenio je da u Srbiji sistem zaštite novinara u praksi nikada nije zaista funkcionisao, iako je na papiru delovao dobro. Kako je naveo, problem nije samo u postojanju propisa, već u njihovoj primeni, tumačenju pretnji i napada, kao i u nedostatku senzibiliteta kod policije i tužilaštva. „Situacija je na papiru jako dobro uređena, a onda se sve raspadne i shvatite da imamo takvu pravnu prazninu u tumačenju šta jeste pretnja, a šta je napad“, rekao je Đurić, upozoravajući da su prethodnih godina odbačene stotine krivičnih prijava.
On je istakao da postojanje mehanizama samo po sebi nije garancija zaštite, posebno u okolnostima političkog pritiska, selektivne primene propisa i sve češćih slučajeva privođenja novinara. Prema njegovim rečima, broj zabeleženih slučajeva nije konačan jer mnogi incidenti nisu prijavljeni ili NUNS nije imao uvid u njih, dok bi stvaran broj mogao biti znatno veći. „Postojanje bilo kakvog mehanizma nije apsolutno nikakav garant“, rekao je Đurić, naglašavajući da su potrebni potpuno odvajanje uticaja jedne grane vlasti na drugu, ozbiljna edukacija tužilaca i policije, kao i razumevanje uloge novinara i posledica koje pretnje i napadi ostavljaju.
Više žena u medijima, ali ne i više ravnopravnosti
Na SafeJournalists konferenciji predstavljena su dva istraživanja o položaju žena u medijima: istraživanje o položaju novinarki i medijskih radnica u Srbiji i regionu, koje je predstavila profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov, i rezultati Globalnog projekta monitoringa medija o zastupljenosti žena i muškaraca u vestima u Srbiji, koje je predstavila profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji Snježana Milivojević. Oba istraživanja pokazuju da veća prisutnost žena u medijima nije dovela do stvarne ravnopravnosti.
Istraživanje koje je predstavila profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Smiljana Milinkov pokazuje da veća zastupljenost žena u medijima nije dovela do stvarne jednakosti u redakcijama. Žene su prisutnije u profesiji, ali i dalje nemaju jednak uticaj na uređivačke odluke, napredovanje i uslove rada. Nalazi ukazuju da nasilje, diskriminacija i radna nesigurnost nisu izolovani incidenti, već deo šireg sistema u kojem se seksizam i uznemiravanje često normalizuju kroz „šale“, komentare o izgledu, isključivanje žena iz važnih tema i obeshrabrivanje onih koje pokušaju da prijave nasilje. Posebno su ranjive žene na početku karijere, frilenserke i medijske radnice sa nesigurnim ugovorima.
Kada je reč o Srbiji, istraživanje pokazuje da, iako žene čine značajan deo zaposlenih u redakcijama, njihov položaj, zarade i uticaj na uređivačku politiku ostaju nepovoljniji u odnosu na muškarce. Novinarke su izložene pretnjama, fizičkim napadima, onlajn nasilju, seksističkim komentarima i seksualnom uznemiravanju, pri čemu se deo uznemiravanja dešava i unutar samih redakcija, od kolega ili nadređenih. Napadi i uznemiravanje se najčešće ne prijavljuju zbog nepoverenja u institucije i interne procedure, straha od posledica po posao, ali i zato što su ovakva iskustva u profesiji predugo tretirana kao nešto uobičajeno. Istraživanje zato ukazuje na potrebu za dodatnom edukacijom, podrškom i osnaživanjem medijskih radnica, kao i za stvaranjem redakcijskog okruženja u kojem se o nasilju i diskriminaciji govori otvoreno, a ne kroz kulturu ćutanja.
Istraživanje koje je predstavila profesorka Fakulteta političkih nauka u penziji Snježana Milivojević, u okviru Globalnog projekta monitoringa medija, pokazuje da se medijski svet značajno promenio, ali da se položaj žena u vestima menja veoma sporo. Iako žene čine polovinu stanovništva, u medijskom prostoru i dalje zauzimaju znatno manji deo vidljivosti, naročito u ulogama stručnjakinja i akterki u političkim, ekonomskim i međunarodnim temama. Nalazi ukazuju da su žene češće prisutne kroz lično iskustvo, laičko znanje ili teme koje se vezuju za privatnu sferu, dok su oblasti moći i odlučivanja i dalje dominantno muške. Poseban problem je to što vesti koje problematizuju rodne stereotipe ostaju retke, dok digitalno okruženje postaje prostor ubrzanog rasta mizoginije i rodno zasnovanog nasilja koje se preliva i u fizički svet.
Kada je reč o samoj profesiji, istraživanje pokazuje da veći broj novinarki ne znači automatski i ravnopravnost u medijskom sistemu. Žene su veoma prisutne u reporterskim i ulaznim pozicijama, ali se njihov uticaj smanjuje na višim nivoima odlučivanja, što ukazuje na postojanje „staklenog plafona“ i horizontalne segregacije u redakcijama. Profesorka Milivojević je kao ključnu preporuku istakla potrebu za „resetom“ i radikalnijim promenama u celom medijskom sistemu – od regulatornih tela, upravnih odbora i javnih servisa, do obrazovanja, proizvodnje sadržaja i zaštite novinarki. Preporuke uključuju mere za bezbednost i dobrobit novinarki, podsticanje sadržaja koji afirmišu rodnu ravnopravnost, kao i snažniji odgovor na onlajn mizoginiju, seksizam i rodno zasnovano nasilje.
