Nacrt izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti koji je srpski zakonopisac dostavio kancelariji ODIHR-a nije obuhvatio neke od ključnih preporuka koje su međunarodne institucije godinama upućivale Srbiji. Kako ocenjuje programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić, predložene izmene ne menjaju postojeći sistem, već ga praktično učvršćuju.
Mišljenje koje je ODIHR, kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, nedavno dostavio Beogradu, prema Nenadićevim rečima, veoma je precizno i jasno ukazuje na preporuke koje uopšte nisu uzete u obzir.
„Ne samo kaznena politika, već i sam opis nezakonitih radnji u vezi sa finansiranjem kampanje i stranaka uopšte, nije dovoljno dobar“, rekao je Nenadić u razgovoru za Peščanik.
On podseća da ODIHR već godinama preporučuje da sankcije za kršenje pravila budu dovoljno ozbiljne da odvraćaju od ponavljanja prekršaja, što u Srbiji trenutno nije slučaj.
Bez kontrole zakon ostaje mrtvo slovo
Poseban problem, prema oceni Transparentnosti Srbija, predstavlja nedostatak efikasnog nadzora nad sprovođenjem zakona. Agencija za sprečavanje korupcije, koja je pripremila nacrt izmena, prema Nenadićevim rečima u praksi veoma retko kontroliše finansiranje političkih stranaka i izbornih kampanja.
„Šta god da se drugo napiše u ostalim odredbama zakona, pašće u vodu bez adekvatnog nadzora i sankcija“, upozorio je on.
Nenadić smatra da zakon mora precizno da definiše obaveze Agencije za sprečavanje korupcije, a ne samo njena ovlašćenja.
„U Srbiji nije dovoljno napisati da državni organ ima pravo da izvrši određene kontrole. Nužno je da stoji u zakonu nekakva obaveza, vrlo precizna za samu Agenciju, šta to treba da uradi“, naveo je on.
Predloženi limiti previsoki
Jedna od novina u nacrtu jeste pokušaj uvođenja gornje granice troškova izborne kampanje. Predloženi limiti iznose osam miliona evra po izbornoj listi za parlamentarne izbore i devet miliona evra za predsedničke izbore.
Nenadić smatra da ti iznosi praktično legalizuju dosadašnju praksu.
„To je više nego što je SNS do sada prijavljivao zakonitih troškova. Dakle, očigledno je da ta norma nije napisana tako da promeni praksu, već naprotiv da je konzervira“, ocenio je on.
Transparentnost Srbija predložila je znatno niži limit — 2,5 miliona evra po izbornoj listi za nacionalne izbore. Organizacija podseća da su ograničenja u državama poput Hrvatske, Bugarske, Slovačke i Češke značajno niža i uglavnom se kreću između milion i po i dva miliona evra.
Nenadić dodatno upozorava da ni zvanično prijavljeni troškovi kampanja u Srbiji ne prikazuju stvarno stanje na terenu.
„Bezbroj puta je dokazano da neki troškovi koji su čak bili vrlo vidljivi, poput oglašavanja na televizijama ili prevoza učesnika mitinga, nisu bili proknjiženi“, rekao je on.
Proces pod pritiskom međunarodne zajednice
Govoreći o daljem toku procesa, Nenadić navodi da vlast već godinama primenjuje isti obrazac — šalje izmenjene nacrte ODIHR-u, nakon čega međunarodna institucija ponovo daje primedbe.
Prema njegovim rečima, motiv vlasti nije unapređenje izbornih uslova, već politički i finansijski interesi povezani sa odnosima prema Evropskoj uniji i Planom rasta za Zapadni Balkan.
Ipak, smatra da je dobro što je pitanje reforme finansiranja političkih aktivnosti ponovo otvoreno.
„Šanse se povećavaju nakon ovakvog mišljenja ODIHR-a i mislim da je veoma korisno što je ovo pitanje vraćeno na dnevni red“, zaključio je Nenadić.
Cela emisija biće emitovana večeras od 19 časova na talasima Radio Sloboda 87,6 MHz i putem interneta.
