Novinar i pisac Toma Todorović, autor knjige „Srpska prokletstva“, bio je gost Radio Slobode, gde je u razgovoru sa Ivanom Bošković govorio o nastanku knjige, porodičnim pričama koje je godinama prikupljao i narodnim verovanjima o posledicama ljudskih postupaka.
Jedna rečenica pratila ga je, kako kaže, praktično čitavog života. Često ju je slušao od svoje majke Savke.
„Uvek treba činiti dobro, jer dobro se dobrim vrati, i da ne navučemo prokletstvo na svoje potomstvo. Ništa nismo uradili ako smo nešto deci kupili od ukradenog novca ili nepošteno stečenog.“
Todorović navodi da upravo iz tog porodičnog iskustva potiče i ideja za „Srpska prokletstva“, knjigu koju je posvetio majci.
Priče koje stižu posle decenija
Priče u knjizi Todorović naziva „zakasnelim“, jer se, prema narodnom verovanju koje beleži, posledice nekog dela ili nedela ne pojavljuju odmah, već ponekad tek kod narednih generacija.
„Zakasnile su zato što su ta dela ili nedela činjena pre mnogo godina ili decenija i da se to obično odražava na unuke, praunuke ili čukununuke. To je ta neka distanca. Zato su priče zakasnele. Ništa se ne događa sutradan.“
On je dugo odlagao pisanje knjige jer nije znao da li će ljudi biti spremni da otvoreno govore o porodičnim tragedijama, krivici i događajima o kojima se decenijama ćutalo.
„Ja sam se uvek pribojavao da li ću imati materijala, da li će ljudi da mi pričaju o tome. Stalno sam tu temu odlagao.“
Prelomni trenutak dogodio se pre oko dve decenije, kada ga je pozvao čovek koji je želeo da mu ispriča porodičnu priču povezanu sa smrću mladog člana porodice. Todorović tada priču nije objavio u novinama zbog osetljivosti slučaja, ali je sagovorniku obećao da će je sačuvati ako jednog dana bude pisao knjigu na tu temu.
„I onda su mi se odjednom otvorili vidici, naišao sam na ljude koji su mi pričali. Svaka priča je vukla drugu. Tako da su ljudi otvorili srce.“
Prokletstvo kao narodno tumačenje posledica
Todorović u razgovoru govori iz ugla narodnog verovanja i ličnog tumačenja, prema kojem čovek svojim postupcima na određeni način kroji budućnost.
„Mi, u stvari, na neki način krojimo sudbinu. Mislim da je posledica nekog zlog rada.“
Kao jedan od primera izdvaja priču iz vremena Prvog svetskog rata o bogatom domaćinu i mladom slugi. Prema priči koju je zabeležio, domaćin je, kako ne bi isplatio mladiću višegodišnji rad, počinio zločin, dok je mnogo godina kasnije njegov potomak stradao na istom mestu.
„Kad su prošle godine, njegov čukununuk se obesio o istoj gredi, u istoj zgradi. Tako da je to tipično prokletstvo, mislim, zaista.“
Reč je o narodnim verovanjima i tumačenjima događaja koje autor prenosi kroz svedočenja svojih sagovornika, a ne o dokazanoj uzročno-posledičnoj vezi između postupaka predaka i sudbine potomaka.
Može li se naslediti i dobro?
U razgovoru je otvoreno i obrnuto pitanje – ako ljudi veruju da se posledice zla mogu prenositi generacijama, može li i dobro koje je neko učinio biti svojevrsno nasleđe?
„Dobro jeste, to je ulog za budućnost.“
Todorović smatra da dobro delo ne mora čoveku vratiti ista osoba kojoj je pomogao, već pomoć može doći kasnije i sa potpuno druge strane.
„Uvek treba učiniti čoveku, u svojim mogućnostima, nešto dobro. Neko kaže: pa ne mogu ja njemu da učinim, neće on meni uzvratiti. Međutim, Bog će poslati nekog drugog čoveka, koga vi nećete znati, koji će vam učiniti.“
Jednu od poruka koje je čuo tokom prikupljanja građe posebno pamti.
„Jedan mudar čovek mi je, kada sam sakupljao građu, rekao: ‘Sinovče, samo što budeš znojem zaradio, znaj da ti je to blagosloveno. Ali zapamti da i u znoju ima vode.’“
„Prokletstvo srpskih vođa“ i podele u društvu
Posebno poglavlje knjige nosi naziv „Prokletstvo srpskih vođa“. Todorović kaže da je inspiraciju pronašao u besedama vladike Nikolaja.
„On je to govorio zaista i kao da je rekao juče. Mnogo je dobro. To mi je bio uvod u knjigu.“
Na pitanje da li je, pišući to poglavlje, mislio i na današnje vreme, Todorović je rekao da se knjiga odnosi na prošlost.
„To je na prošlo vreme, nisam na danas. Na današnje vreme pisaće verovatno neko drugi. Treba da prođe malo vremena da bi se pisalo.“
Govoreći o tome kako društvo može da se oslobodi obrazaca podela i sukoba, rekao je:
„Da se otarasimo toga kada sami pobedimo zlo u sebi.“
Todorović ocenjuje da se način na koji se ljudi dele promenio, ali da same podele nisu nestale.
„Mislim da su se promenili samo načini. Zavist je velika i bila, a i sada je.“
Knjiga kao „šarenica“
„Srpska prokletstva“ nisu samo zbirka porodičnih priča. U knjizi se prepliću narodna verovanja, istorija, religijske teme i poezija.
Todorović kaže da su pesme nastajale spontano, posle emotivno teških priča koje je slušao od svojih sagovornika.
„Dosta je bilo emocija dok sam pisao knjigu i kad sam sakupljao građu. Ti ljudi što su mi pričali, verujte mi, kretale su mi suze kako su oni to emotivno pričali o tim događajima.“
Jedne večeri, nakon završetka priče, nastali su i prvi stihovi.
„Odjednom mi krenu stihovi. Ja uzmem, zapišem. Za deset minuta sam napravio pesmu. To je izletelo iz mene, iz duše, što kažu.“
Na pitanje kom žanru bi svrstao knjigu, odgovorio je kratko:
„Najbolje – šarenica.“
Opomena da čovek najpre pogleda sopstvene postupke
Todorović ističe da je jedna od osnovnih namera knjige da bude opomena čitaocima.
„Ja sam ovu knjigu pisao da opomenem ljude. Baš kad neko pročita, da kaže: danas neću tako da radim.“
Kao primer navodi reakciju jedne čitateljke.
„Jedna moja čitateljka, starija žena, pozvala me telefonom i kaže: ‘Ja sam vašu knjigu pročitala pet puta. I naterala sam moju decu da pročitaju. Tu knjigu ću čitati barem dva puta godišnje da me opomene.’“
Govoreći o savremenom društvu, Todorović kaže da ljudima nedostaje više neposrednog razgovora i manje pohlepe.
„Nedostaje nam da zamenimo ovu halapljivost za bogatstvom. Ljudi su bili srećni i sa mnogo manje.“
Posebno primećuje promene koje je donelo digitalno doba.
„Vidite, negde u restoranu sede dva mladića i gledaju telefone. Nema razgovora.“
Todorović je knjigu „Srpska prokletstva“ posvetio svojoj majci Savki.
„Bila bi srećna, bila bi presrećna. Ja sam na prvoj stranici tu knjigu posvetio njoj, u znak zahvalnosti, kao večno upaljenu voštanicu.“
Knjiga „Srpska prokletstva“, kao i njegova druga izdanja, može se poručiti direktnim kontaktom sa autorom na broj 064 834 23 36.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
