Evropa ulazi u poslednju nedelju avgusta sa više od 619.000 hektara zemlje zahvaćene požarima u Evropskoj uniji od početka 2026. godine, dok se težište najvećeg požarnog rizika pomera ka centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi. Prema poslednjim podacima Evropskog informacionog sistema za šumske požare – EFFIS, širi Balkan nalazi se u zoni ekstremne opasnosti od požara, dok su veoma ekstremni uslovi prognozirani na području Rumunije i Mađarske.
U Srbiji se 24. avgusta borba sa vatrom nastavlja prvenstveno u Deliblatskoj peščari i na planini Stolovi kod Kraljeva. Istovremeno, aktivna žarišta postoje i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i drugim delovima regiona, dok su Hrvatska i Grčka tokom avgusta prošle kroz požare sa ljudskim žrtvama, povređenima i velikim evakuacijama.
🔥 KLJUČNO: Opožarena površina u EU ove godine je u ovoj fazi sezone više nego dvostruko veća od dvadesetogodišnjeg proseka.
🔥 Evropa: više od 619.000 hektara u plamenu
Prema podacima Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije, do 20. avgusta u EU je izgorelo 619.613 hektara u 1.768 požara većih od 30 hektara.
Poslednji uporedivi EFFIS podaci pokazuju da je dvadesetogodišnji prosek za ovaj deo godine oko 280.000 hektara. To znači da je 2026. trenutno više nego dvostruko iznad dugoročnog proseka, iako još nije dostigla rekordnu 2025. godinu.
| Pokazatelj | Stanje |
|---|---|
| Opožarena površina u EU | 619.613 hektara |
| Požari veći od 30 hektara | 1.768 |
| Dugoročni prosek za ovaj deo sezone | oko 280.000 hektara |
| Rekordna 2025. u istom periodu | oko 968.000 hektara |
🌍 Balkan: ekstremni požarni rizik
Za period od 20. do 26. avgusta EFFIS prognozira ekstremnu požarnu opasnost na širem području Balkana. Zona veoma ekstremnih uslova koncentrisana je oko Rumunije i Mađarske, dok se područja ekstremnog rizika protežu preko jugoistočne Evrope.
Visoke temperature, dugotrajni nedostatak padavina, suva vegetacija i vetar ostaju kombinacija koja omogućava da se i mala žarišta veoma brzo pretvore u velike požare.
🇷🇸 Srbija: Stolovi i Deliblatska peščara najveći problem
U Srbiji su 24. avgusta među najvažnijim aktivnim požarištima Deliblatska peščara i Stolovi kod Kraljeva.
Republički hidrometeorološki zavod upozorava da visoke temperature, manjak padavina, isušena vegetacija i povremeno pojačan vetar stvaraju izrazito povoljne uslove za nastanak i brzo širenje požara na otvorenom.
🔥 Stolovi kod Kraljeva
Načelnik Sektora za vanredne situacije Luka Čaušić izjavio je 23. avgusta da je požar na Stolovima u tom trenutku bio najizazovniji požar u Srbiji zbog izrazito nepristupačnog terena i vegetacije.
Požari na Stolovima traju nedeljama, uz periodična smirivanja i ponovno aktiviranje žarišta pod uticajem vetra. Poseban problem predstavljaju nepristupačne padine prema dolini Ibra i području Magliča.
Predsednik DVD Kraljevo Dimitrije Jovičić upozoravao je da je upravo nepristupačan teren prema Magliču jedan od najvećih problema vatrogasaca.
Kod srednjovekovne tvrđave Maglič situacija je stabilizovana, ali na području Stolova i dalje postoje aktivna i tinjajuća žarišta.
🔥 Deliblatska peščara
Situacija u Deliblatskoj peščari tokom vikenda postala je povoljnija, ali ekipe ostaju na terenu zbog mogućeg ponovnog aktiviranja žarišta. Požar je tokom avgusta zahvatio više hiljada hektara, a u najtežoj fazi u gašenju je svakodnevno učestvovalo više stotina ljudi.
Srbija je 21. avgusta zatražila međunarodnu pomoć preko Mehanizma civilne zaštite Evropske unije.
- 🇨🇿 dva rescEU Black Hawk helikoptera iz Češke
- 🇸🇰 jedan Black Hawk iz Slovačke
- 🇷🇴 jedan Black Hawk iz Rumunije
- 🇷🇴 69 rumunskih vatrogasaca sa 15 vozila
- 🇩🇪 55 nemačkih vatrogasaca sa 24 vozila
- 🇷🇺 protivpožarni avion Iljušin Il-76
Ruski Il-76 angažovan je najpre u Deliblatskoj peščari, a potom i na području Stolova kod Kraljeva.
🇧🇦 Bosna i Hercegovina: požari kod Trebinja i Ivanice
Jedno od najproblematičnijih požarišta u Bosni i Hercegovini nalazi se u široj oblasti Trebinja i Ivanice, neposredno uz granicu sa Hrvatskom.
Vatra se širila prema selima Bobovišta, Zaplanik, Orah i području Zubaca. Na pojedinim mestima požar se približio kućama, dok intervenciju otežavaju nepristupačan teren, jak vetar i opasnost od zaostalih minsko-eksplozivnih sredstava.
Na Zupcima je 22. avgusta gorelo na više lokacija, a najkritičnije je bilo kod sela Turmenti. U gašenju su učestvovali vatrogasci, meštani i helikopter Uprave za vazduhoplovstvo MUP-a Republike Srpske.
Zbog požara je privremeno zatvaran i magistralni put Trebinje – granični prelaz Ivanica, jedan od važnih pravaca prema Dubrovniku.
🇲🇪 Crna Gora: više žarišta pod nadzorom
U Crnoj Gori je više požara ostalo aktivno ili pod nadzorom, ali su nadležni stanje ocenili kao stabilnije nego prethodnih dana.
Intervencije su zabeležene na području Herceg Novog, Danilovgrada, Cetinja, Kolašina, Nikšića i Podgorice.
U akcijama su korišćeni avioni Air Tractor AT-802 i Antonov AN-32P, kao i helikopteri Vojske Crne Gore.
🇲🇪 Vazduhoplovstvo Vojske Crne Gore od početka požarne sezone provelo je oko 160 sati u vazduhu i izbacilo približno 1.145 tona vode.
🇦🇱 Albanija: desetine požara i velika mobilizacija
Albanija i dalje beleži veliki broj novih žarišta. Prema podacima Ministarstva odbrane Albanije objavljenim 23. avgusta, u prethodna 24 sata registrovan je 21 požar na otvorenom.
Šest požara ostalo je aktivno, dok je još sedam bilo pod nadzorom.
- 354 pripadnika službi
- 24 vatrogasna vozila
- 155 pripadnika vojske
- 3 helikoptera
- 2 aviona Air Tractor
Među aktivnim područjima nalazili su se planina Dajti kod Tirane i zone guste borove šume, dok je Copernicus tokom avgusta posebno pratio velike požare u Nacionalnom parku Lura i opštini Malakaster.
🇲🇰 Severna Makedonija: gotovo cela zemlja pod rizikom
Severna Makedonija je sredinom prethodne nedelje imala najmanje šest aktivnih požarišta, dok je gotovo cela teritorija zemlje bila označena kao područje visokog požarnog rizika.
Tokom vikenda požar je bio aktivan i na području Strumice, a prema regionalnim izveštajima vatra je zahvatila najmanje jednu kuću u selu Sofilar.
🇭🇷 Hrvatska: velike evakuacije i požari na jugu
Hrvatska je sredinom avgusta prošla kroz jedan od najtežih požarnih događaja ovog leta. Požar kod Omiša zahvatio je više od 1.000 hektara i primorao oko 1.000 stanovnika i turista na evakuaciju.
U požaru je poginula jedna osoba, dok je više desetina ljudi zatražilo medicinsku pomoć.
U najtežoj fazi bilo je angažovano 286 vatrogasaca, 90 vozila i četiri protivpožarna aviona.
Nakon Omiša, intervencije su zabeležene i na Pelješcu i Dinari. Požar na Dinari prešao je sa teritorije Bosne i Hercegovine i širio se veoma nepristupačnim terenom.
🇬🇷 Grčka: evakuacije turista sa obale
Grčka je tokom avgusta bila među evropskim državama najviše pogođenim požarima.
Na Halkidikiju je više od 300 ljudi evakuisano brodovima iz letovališta Siviri dok je vatra napredovala prema obali.
U gašenju je učestvovalo više od 140 vatrogasaca, devet aviona i sedam helikoptera.
Na ostrvu Salamina u požaru su sredinom avgusta poginule dve osobe, dok je oko 500 ljudi evakuisano trajektima.
🇧🇬 Bugarska: oko 500 hektara kod Haskova
U južnoj Bugarskoj 23. avgusta trajala je velika akcija gašenja požara između sela Dinevo i Ljubenovo kod Haskova.
Preliminarna procena bila je da je požar zahvatio približno 500 hektara.
U gašenje su uključeni vojni helikopter Cougar, pripadnici vojske i vatrogasne službe. Prema preliminarnim informacijama lokalnih vlasti, požar je počeo u području deponije kod sela Dinevo, ali konačan uzrok nije potvrđen.
🇷🇴 Rumunija: veoma ekstremna opasnost
Rumunija se prema EFFIS prognozama nalazi u području veoma ekstremnih uslova za nastanak i širenje požara.
Istovremeno, deo rumunskih kapaciteta angažovan je u Srbiji, gde Black Hawk i kopneni vatrogasni timovi pomažu u sanaciji požarišta.
🇪🇸 Španija: desetine hiljada hektara
Najveće opožarene površine ove sezone nisu zabeležene samo na Balkanu. Španija je tokom leta prošla kroz nekoliko velikih požara sa desetinama hiljada hektara spaljene površine.
Požar u provinciji Huelva početkom avgusta zahvatio je oko 31.000 hektara i doveo do evakuacije stotina ljudi, dok je u Aragonu tokom avgusta izgorelo oko 16.000 hektara.
🇫🇷 Francuska: velike evakuacije i međunarodna pomoć
Francuska je tokom leta takođe imala velike požare, evakuacije i angažovanje međunarodnih kapaciteta.
Prema Evropskoj komisiji, tokom jula je u Francuskoj i Španiji ukupno evakuisano više od 300.000 ljudi.
🇧🇪 Belgija: najveći požar u istoriji zemlje
Posebno neuobičajen događaj zabeležen je u Belgiji, gde je požar u rezervatu High Fens zahvatio oko 3.000 hektara i postao najveći zabeleženi požar u istoriji zemlje.
U gašenju je učestvovalo oko 500 vatrogasaca, vojska, poljoprivrednici i međunarodni vazduhoplovni kapaciteti.
🚁 Evropa ima rekordne kapacitete za gašenje
Evropska unija je pred leto 2026. formirala do sada najveći zajednički sistem spremnosti za požare.
- ✈️ 22 protivpožarna aviona
- 🚁 5 helikoptera
- 👨🚒 777 unapred raspoređenih vatrogasaca iz 14 država
- 🧯 21 specijalizovani međunarodni tim
Kapaciteti se aktiviraju preko Mehanizma civilne zaštite Evropske unije, dok strateška rezerva rescEU omogućava slanje dodatnih aviona, helikoptera i drugih sredstava kada nacionalni kapaciteti nisu dovoljni.
🌡️ Zašto požari ove godine imaju toliku snagu?
Dugotrajni topli i suvi periodi tokom juna, jula i avgusta stvorili su izuzetno povoljne uslove za razvoj požara.
Nedostatak padavina isušuje travu, nisko rastinje i šumsko gorivo, dok snažan i promenljiv vetar omogućava veoma brzo širenje plamena i ponovno aktiviranje već ugašenih delova požarišta.
Klimatske promene ne predstavljaju neposredan uzrok pojedinačnog požara, ali naučna istraživanja ukazuju da porast temperatura povećava učestalost i trajanje vremenskih uslova pogodnih za nastanak i širenje velikih požara.
Uzrok svakog pojedinačnog požara mora da se utvrđuje zasebno. U brojnim slučajevima istrage još traju, zbog čega nije moguće odgovornost ili konkretan uzrok pripisivati bez potvrde nadležnih organa.
⚠️ Balkan još nije izašao iz najopasnijeg perioda
Iako se na pojedinim požarištima situacija popravlja, poslednja nedelja avgusta ne donosi kraj požarne sezone.
EFFIS i dalje upozorava na ekstremne uslove na Balkanu, dok nadležne službe apeluju da građani ne pale vatru na otvorenom.
Za Kraljevo i okolinu posebno će biti važni vetar, eventualne padavine i stanje tinjajućih žarišta na Stolovima. Nepristupačan teren znači da čak i nakon povlačenja otvorenog plamena postoji mogućnost ponovnog aktiviranja vatre.
🔥 Zaključak: 2026. još nije dostigla rekordnu 2025. godinu, ali je Evropa već daleko iznad višegodišnjeg proseka, dok Balkan ostaje među područjima sa najvećim trenutnim požarnim rizikom.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
