Danas sam razgovarala sa Predragom Voštinićem, čovekom koji već godinama simbolizuje građanski otpor, istrajnost i veru u promene.
Na početku emisije govorio je o tome kako su u Kraljevu, ali i širom Srbije, institucije postale samo kulisa jedne režirane predstave.
„Ono što gledamo u skupštinama nije politika, to je pozorište. Zakoni se donose po meri moćnih, a građani su svedeni na publiku koja treba da aplaudira,“ rekao je Voštinić.
Govorio je o pretnjama, pritiscima i o načinu na koji vlast pokušava da obesmisli svaku formu političke borbe.
„Oni koji bi trebalo da štite zakon, danas ga gaze. Oni koji bi trebalo da predstavljaju narod, služe partiji. To je suština problema,“ rekao je.
Osvrnuo se i na događaje u Kraljevu koji su, po njegovim rečima, „pokazali pravo lice sistema koji se brani silom, a ne argumentima“.
„Zamislite da odbornik koji traži red i poštovanje biva izbačen iz sale, dok oni koji prete i viču ostaju. To nije greška, to je pravilo po kojem ova vlast funkcioniše,“ rekao je.
🌿 Prvi put o veri
U jednom trenutku razgovor je skrenuo u potpuno ličnu sferu — na pitanje o veri i duhovnoj snazi.
Predrag Voštinić je po prvi put javno govorio o tome kako vera utiče na njegov pogled na svet i na borbu koju vodi.
„Vera nije ritual, nije forma. Vera je odnos prema sebi, prema drugima i prema istini. Ako ne verujete u dobro, ne možete se boriti protiv zla. I zato ja ne gubim veru – ni u Boga, ni u čoveka,“ rekao je, vidno emotivno.
Pročitaj još
Ovaj deo razgovora bio je jedan od najiskrenijih trenutaka koje smo do sada imali u emisiji — pečat lične borbe i unutrašnje snage čoveka koji, i pored svih pritisaka, ne odustaje od svojih principa.
Govoreći o budućnosti, Voštinić je istakao da se u Kraljevu vodi šira bitka – ona između straha i dostojanstva.
„Kraljevo je postalo simbol otpora jer ovde još ima ljudi koji misle svojom glavom. I zato je ovaj grad trn u oku svakome ko želi poslušnost,“ rekao je.
Za mene, ovaj razgovor bio je mnogo više od političke emisije. Bio je to susret sa čovekom koji i u najtežim okolnostima zadržava mir, doslednost i – ono najvažnije – veru.
Zato Na slobodnim talasima ostaje prostor gde se govori istina, bez kalkulacija, ali sa dubokim uverenjem da dobra reč još uvek može promeniti svet.
