U razgovoru smo otvorili pitanje zbog čega Kraljevo godinama stagnira kada je reč o međunarodnim projektima, investicijama i modernizaciji lokalne uprave, ali i šta bi moglo da se promeni ukoliko bi postojala politička volja za drugačiji razvojni model.
Prilikom gostovanja, Nišavić je istakao da Srbija geografski i civilizacijski pripada Evropi, ali da politički i dalje luta između različitih modela razvoja.
„Srbija je već decenijama između različitih političkih i civilizacijskih pravaca. Ta borba između Istoka i Zapada traje više od dva veka.“
Govoreći o kampanji SSP „Srbija 2030“, koja podrazumeva evropski put zemlje, Nišavić je rekao da se evropske vrednosti najbrže vide upravo na lokalnom nivou.
„Najvidljiviji efekti evropskog sistema vide se upravo na lokalnom nivou — kroz odgovornu vlast, učešće građana i razvoj lokalne ekonomije.“
Prema njegovim rečima, evropski model podrazumeva lokalnu samoupravu koja funkcioniše kao servis građana, uz transparentno trošenje novca i saradnju javnog i privatnog sektora.
Kraljevo bez međunarodnih projekata
Poseban deo razgovora odnosio se na stanje lokalne samouprave u Kraljevu i saradnju sa međunarodnim organizacijama. Nišavić, koji je tokom prethodnih godina radio na projektima sa organizacijama poput USAID-a, Svetske banke i međunarodnih razvojnih institucija, ocenio je da je grad poslednjih godina potpuno ispao iz međunarodnih razvojnih tokova.
„Kraljevačka lokalna samouprava sigurno poslednjih osam-devet godina nije učestvovala ni u kakvim međunarodnim projektima.“
On je dodao da se to jasno vidi i kroz gradski budžet.
„Otvorite budžet grada i pogledajte prihodovnu stranu. Nema međunarodnih projekata. Prazno.“
Prema njegovom mišljenju, razlog za to je način funkcionisanja aktuelne vlasti.
„Kod nas više nije pitanje ugrađivanja. Došli smo do toga da se realna vrednost projekata uvećava deset, dvadeset ili trideset puta.“
Evropski grad kao model razvoja
Tokom emisije govorili smo i o konkretnim primerima evropskih gradova koje je Nišavić imao priliku da upozna kroz međunarodne projekte.
Kao primer naveo je italijanski grad Trento, gde lokalna vlast kroz referendume, subvencije i plansku ekonomsku politiku štiti domaće proizvođače i lokalnu ekonomiju.
„Suština je da novac koji se proizvede lokalno ostane lokalno i da se ponovo troši u toj zajednici.“
Kao ilustraciju naveo je situaciju kada su građani Trenta na referendumu odlučili da restoran lanca McDonald’s ne može biti otvoren u istorijskom centru grada kako bi zaštitili lokalne proizvođače hrane.
Nišavić smatra da bi slični modeli mogli da funkcionišu i u Kraljevu.
„Zašto Kraljevo ne bi promovisalo svoje proizvode, lepinju sa kajmakom ili lokalne proizvođače, kroz organizovanu podršku grada?“
„Sloboda je mogućnost da razgovaramo“
Na kraju emisije razgovarali smo i o značenju slobode danas u Srbiji.
Na pitanje šta za njega predstavlja sloboda, Nišavić je kratko odgovorio:
„Sloboda je to što ti i ja sada radimo — možemo da razgovaramo.“
