U ponedeljak, 20. oktobra 2025. godine, milioni korisnika širom sveta probudili su se bez pristupa omiljenim aplikacijama, video-igrama i internet servisima. Kako prenosi BBC, uzrok velikog pada interneta bila je greška u bazi podataka Amazon Web Services-a (AWS), oblaku na kome funkcionišu milioni sajtova i digitalnih platformi.
Kvar je zaustavio popularne igre Roblox, Fortnite i Pokémon Go, društvenu mrežu Snapchat, poslovne alate Slack i Monday.com, kao i desetine banaka. AWS je ključni stub digitalne infrastrukture i ovaj incident pokazao je koliko svet zavisi od jedne kompanije.
To nije bio prvi slučaj masovnog zastoja. Još u julu 2024. godine, neispravan softverski apdejt kompanije CrowdStrike izazvao je pad oko 8,5 miliona računara širom sveta, uz „plavi ekran smrti“ na hiljadama poslovnih sistema. Otkazano je više od 46.000 letova, bolnice su odložile operacije, a čak su i bioskopi i prodavnice prešli na gotovinska plaćanja. „Cena udobnosti koju uživamo je visoka — i ovo će se ponovo desiti“, upozorio je tada analitičar sajber-bezbednosti Ritesh Kotak.
Krhkost digitalnog sveta
Prvi veliki pad interneta zabeležen je još 1997. godine, kada je kompanija Network Solutions Inc. pogrešno konfigurisala bazu podataka i srušila svaki sajt koji se završavao na .com ili .net domen. Više od milion veb stranica nestalo je preko noći.
Sličan scenario dogodio se i 2018. godine na Aljasci, kada je hakerski napad obustavio rad lokalnih službi u oblasti Matanuska-Susitna, ostavljajući 100.000 ljudi bez interneta više od deset nedelja. „Morali smo da se vratimo na pisaće mašine“, rekla je tada meštanka Helen Munjoz za BBC.
Kada lopata preseče kabl
Neke katastrofe počinju u stvarnom svetu. Godine 2011, 75-godišnja žena u Gruziji nesvesno je iskopala i presekla jedini optički kabl koji je povezivao Jermeniju sa svetom, ostavivši 2,9 miliona ljudi bez interneta. „Nemam pojma šta je to internet“, rekla je kasnije novinarima.
Ni Jermenija nije usamljena — Zimbabve je 2017. godine ostao bez interneta na pola dana jer je traktor presekao kabl u Južnoj Africi. A na dnu okeana, ajkule i druge ribe još od 1960-ih grickaju podmorske kablove, uzrokujući prekide i kvarove. Danas Google svoje kablove oblaže materijalom sličnim kevlaru kako bi ih zaštitio od „zubatih sabotaža“.
Padovi izazvani ljudima i korporacijama
Kanada je 2022. godine ostala bez četvrtine internet i telefonskih usluga zbog greške u mreži Rogers Communicationsa, što je pogodilo 11 miliona korisnika. Bolnice su otkazivale preglede, firme nisu mogle da primaju kartična plaćanja, a pevač The Weeknd morao je da odloži koncert.
Istovremeno, mnoge zemlje same gase internet iz političkih razloga. Prema podacima organizacije Access Now, od 2016. godine zabeleženo je više od 1.500 slučajeva namernih isključenja interneta od strane vlada i policije, u više od 80 zemalja. Indija prednjači, ali internet se rutinski gasi i u državama poput Irana, Rusije, Alžira, Senegala, Kameruna i Venezuela.
U julu 2024. godine, Bangladeš je gotovo potpuno isključio internet tokom studentskih protesta, što je dovelo do informacione blokade i onemogućilo medijima da izveštavaju o desetinama poginulih.
Monopol kao pretnja
Stručnjaci upozoravaju da su digitalne mreže danas previše zavisne od malog broja kompanija. „Što je manja raznovrsnost, to je sistem ranjiviji“, kaže Kejsi Oppenhajm, direktor sajber-kompanije Disconnect. Prema njegovim rečima, polovina firmi sa liste Fortune 500 oslanja se na samo nekoliko tehnoloških giganata, što znači da jedan pogrešan korak može izazvati globalni kolaps.
Sećanje na „grešku milenijuma“
Najpoznatiji „pad interneta“ koji se nikada nije desio bio je Y2K bug — strah da će prelazak iz 1999. u 2000. godinu izazvati kolaps računarskih sistema. Iako je bilo manjih problema, poput kašnjenja vozova i grešaka u dokumentima, apokalipsa se nije dogodila.
Ipak, svaka nova kriza, od CrowdStrike-a do AWS-a, podseća koliko je svet postao zavisan od tehnologije — i koliko brzo sve može da stane.
