Ovo je peta, kako bih rekao, mestimično jubilarna epizoda, i pravo vreme da se prisetimo kraljevačkih priča koje čine naš grad onakvim kakav jeste.
Zajedno sa Jovanom Antonićem, večeras pričam o legendarnim mestima i ljudima koji su obeležili našu svakodnevicu – o staroj hali sportova, „Kutiji šibica“, o kafanskim legendama, o prvim diskotekama i o Kraljevčanima koji su znali da naprave dobar štimung, bilo na sceni, bilo u kafani.
Sećam se priča o koncertima u hali, o Čoliću, Bijelom dugmetu, Srebrnim krilima, i o tome kako su ljudi posle koncerta izlazili bez cipela od gužve i dobrog raspoloženja. To je bio duh Kraljeva — vedar, živ i uvek raspoložen.
Govorio sam i o Aci Nameštaljki, samoukom muzičaru i kafanskom umetniku, čoveku koji je znao da zasvira i nasmeje svaku salu. Bio je legenda bez velike scene, ali s ogromnim srcem. Njegove anegdote i pesme, poput one „Ej, bušu bušu, udario ti rak u gušu“, i danas se prepričavaju.
Spomenuo sam i Tripka Bandovića, večitog kafanskog boema, koji je znao da napravi veselje i kad bi samo naručio vodku s bitterom.
U ovom izdanju Sidža kluba govorimo i o prvim diskotekama u Kraljevu — od Dancinga pod obalom, do LP33 u hotelu Paris i kultnog Valtera u hotelu Turist. Tu su svoje prve DJ svirke imali mnogi Kraljevčani, a ja sam imao sreću da budem deo te priče. Sećam se vremena kada je na sceni u Valteru poslednji put u Jugoslaviji nastupio Džoni Štulić, a publika disala kao jedno.
