Nišville je i ove godine potvrdio zašto se među ljubiteljima muzike s razlogom čeka čitavu godinu. Niška tvrđava ponovo je bila mesto susreta različitih žanrova, generacija i muzičkih tradicija, a ovogodišnji festival doneo je mnogo više od klasičnih jazz koncerata.
Program je otvoren nastupom niškog sastava Dopamin, predvođenog saksofonistom i klarinetistom Ivom Barčićem, čija muzika spaja jazz, balkansku tradiciju i romsku muziku. Veče je nastavilo da se kreće između različitih izraza – od gypsy swinga Stochela Rosenberga i Yannis Constans Tria, preko nastupa Vlatka Stefanovskog Trija, do hip-hop energije Mikrija Mausa.
Poseban trenutak prve večeri bio je koncert britanskog sastava Incognito. Bend, koji je u Niš stigao četvrti put, ove godine obeležava i dve decenije saradnje sa Nišvilleom. Njihov jednoiposatni nastup pretvorio je Tvrđavu u veliku plesnu scenu, a osnivaču benda Jean-Paulu „Blueyu“ Maunicku uručeno je priznanje za najdužu saradnju festivala sa jednim umetnikom.
Ni drugi festivalski dan nije štedeo publiku. Među izvođačima koji su privukli pažnju bili su poljski Public Lunch, bugarski country muzičar Barney Esville, Paquito D’Rivera, kao i Boney M, čiji je nastup bio jedan od najposećenijih tokom prva dva dana. Ipak, koncert koji je definitivno podigao publiku na noge bio je nastup Del Arno Banda. Uz horsko pevanje, ples i dva bisa, beogradski reggae sastav pokazao je da četiri decenije iskustva i dalje mogu da proizvedu ogromnu energiju.
Treći dan doneo je još jedan niz različitih muzičkih priča. Od mladih jazz muzičara iz Praga i Slovenije, preko sastava Afro Gitano i odličnih The QuadBones, do japansko-britanskog kolektiva Kyoto Jazz Massive. Upravo je njihov nastup, uz vokalistkinju Vanessu Freeman, pretvorio Nišville u veliku plesnu zabavu, spajajući moderni jazz, funk, soul i house.
Emotivniji deo večeri pripao je originalnom The Amy Winehouse Bandu, uz vokal britanske pevačice Beth Morris. Njena interpretacija velikih hitova Amy Winehouse bila je dovoljno uverljiva da publika zajedno sa bendom peva gotovo svaku pesmu.
Nišville je, međutim, mnogo više od nekoliko velikih imena na glavnoj bini. Njegova posebnost upravo je u tome što se na različitim scenama tokom istog dana mogu čuti potpuno različiti muzički svetovi – od jazza i world musica, preko rocka i hip-hopa, do elektronike i eksperimentalnih zvukova. Zato se na festivalu jednako lako može dogoditi da krenete na jedan koncert, a završite na potpuno drugom mestu i otkrijete izvođača za kog do tada niste čuli.
Iako je prvobitno najavljivan kao trodnevni, Nišville je ove godine dobio i četvrti dan, rezervisan za niške rock sastave Daltoni, Galija, Lavina i Bohemija.
A možda je upravo to i suština Nišvillea – ne dolazite samo zbog jednog izvođača. Dolazite zbog muzike, atmosfere, ljudi koje sretnete, slučajnih otkrića i osećaja da se, kada festival završi, već pomalo radujete sledećem susretu.
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
