Pre samo nekoliko dana Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je tokom prva tri dana ROADPOL akcije otkriveno više od 19.000 prekoračenja brzine. Sada je stigao konačan bilans: za sedam dana policija je evidentirala više od 43.800 prekoračenja brzine u Srbiji, od kojih čak 5.267 u zonama pešačkih prelaza.
Međunarodna akcija pojačane kontrole saobraćaja sprovedena je od 3. do 9. avgusta u 34 države članice ROADPOL-a.
Tokom akcije pripadnici saobraćajne policije kontrolisali su 58.063 vozila, dok je, osim prekoračenja brzine, otkriveno i oko 9.000 drugih prekršaja.
Vozači očigledno nisu razumeli poruku
Broj od 43.800 prekoračenja brzine za samo sedam dana teško se može relativizovati.
Posebno zabrinjava podatak da je 5.267 vozača sankcionisano zbog prekoračenja brzine u zonama pešačkih prelaza, upravo na mestima gde bi oprez i poštovanje ograničenja morali da budu najveći.
Odgovornost vozača je jasna. Ograničenje brzine nije preporuka, već pravilo čije nepoštovanje direktno ugrožava živote drugih učesnika u saobraćaju.
MUP i sam upozorava da neprilagođena brzina ostaje najveći problem za bezbednost saobraćaja u Srbiji i navodi da je gotovo polovina saobraćajnih nezgoda sa poginulim osobama posledica neprilagođene brzine.
Ali gde je policija ostatak godine?
Međutim, ovako veliki broj prekršaja postavlja i drugo, jednako važno pitanje.
Ako policija za samo sedam dana može da otkrije više od 43.800 prekoračenja brzine, šta se događa tokom ostalih 358 dana u godini?
Da li vozači masovno krše propise samo tokom ROADPOL akcije ili pojačana kontrola samo pokazuje razmere problema koji postoji svakodnevno?
Ako je prekoračenje brzine, kako navodi sam MUP, jedan od glavnih uzroka najtežih saobraćajnih nezgoda, onda bi kontrola brzine morala da bude kontinuirana i vidljiva, a ne tema javnosti samo tokom međunarodnih i najavljenih policijskih akcija.
Broj izrečenih kazni može da pokaže koliko je policija bila aktivna tih sedam dana, ali uspeh saobraćajne policije ne bi trebalo meriti samo brojem napisanih kazni, već pre svega time da li se broj opasnih prekršaja i stradalih na putevima smanjuje.
Više od hiljadu vozača isključeno zbog alkohola i droga
Tokom sedmodnevne akcije iz saobraćaja je zbog vožnje pod dejstvom alkohola isključeno 1.000 vozača.
Još 64 vozača isključena su zbog upravljanja vozilom pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
I ovi podaci ukazuju da problem nije samo brzina, već širi odnos dela vozača prema osnovnim pravilima bezbednosti.
Na kraju ROADPOL akcije zato ostaju dve neprijatne činjenice: previše vozača ponaša se kao da propisi ne postoje, a država tek povremenim pojačanim akcijama pokazuje koliko je takvo ponašanje zapravo rasprostranjeno.
ZANIMLJIVOST — KOLIKO VREDE OVE KAZNE?
Ako bismo, samo kao ilustraciju, uzeli da je prosečna kazna 5.000 dinara, onda 43.800 evidentiranih prekoračenja brzine predstavlja potencijalnih:
219.000.000 dinara kazni za samo sedam dana.
Naravno, ovo nije podatak o stvarno naplaćenom iznosu — kazne se razlikuju u zavisnosti od prekršaja, a nisu nužno sve odmah i naplaćene. Ali računica dobro pokazuje o kakvom finansijskom obimu govorimo.
I tu se nameće pomalo neprijatno pitanje: ako ovakav nivo kontrole za sedam dana može da generiše stotine miliona dinara kazni, koliko se državi zaista „isplati“ uspešna prevencija koja bi taj broj drastično smanjila?
Cilj saobraćajne politike trebalo bi da bude što manje prekršaja, kazni, povređenih i poginulih — a ne rekordna naplata. Zato bi možda najbolji rezultat neke buduće ROADPOL akcije bio naslov: „Policija kontrolisala desetine hiljada vozila, a gotovo niko nije prekoračio brzinu.“
To bi značilo da je prevencija zaista uspela!
Koje je vaše mišljenje o ovoj temi?
Još niko se nije javio. Budite prvi.
