Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS) objavila je prve rezultate inicijative „Krizni školski semafor“, alata koji meri stanje prava učenika, nastavnika i roditelja u srednjim školama širom zemlje.
Već prvi podaci, koji obuhvataju pet škola iz različitih gradova, pokazuju zabrinjavajuću sliku – tri škole ocenjene su crvenom bojom, što znači da su prava učenika i zaposlenih ozbiljno narušena, dok su dve ocenjene žutom, što ukazuje na prisustvo pritisaka i nestabilnosti.
Prema oceni UNSS-a, Peta beogradska gimnazija dobila je najnižu prosečnu ocenu (1,25), dok su Gimnazija „Uroš Predić“ iz Pančeva i Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada takođe ocenjene kao škole u kritičnom stanju (1,75). Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“ (2,25) i Valjevska gimnazija (2,00) svrstane su u kategoriju „ugroženih“, gde strukture delimično funkcionišu, ali pod pritiscima.
Krizni semafor meri stanje u četiri oblasti: institucionalna stabilnost, otvorenost odlučivanja, sloboda izražavanja i zaštita i bezbednost. Boje semafora prikazuju opšte stanje u školi – zeleno označava stabilno stanje, žuto ugroženo, a crveno kritično.
„Ovo nisu pojedinačni propusti, već ozbiljni institucionalni problemi. Kada tri od pet škola u prvom krugu analize pokažu kritične ocene, to znači da sistem ima dubok problem sa načinom na koji se štite učenici, nastavnici i njihova prava“, poručuju iz Unije srednjoškolaca Srbije.
Metodologija „Kriznog školskog semafora“ počiva na načelima transparentnosti, anonimnosti, verifikacije i učeničkog učešća. Svi kriterijumi prema kojima se škole procenjuju javno su dostupni, a prikupljanje podataka obavlja se mesečno, uz potpunu zaštitu identiteta učenika, roditelja i nastavnika. Svaka prijava prolazi kroz višestepenu proveru, uključujući javno dostupne informacije i lokalne UNSS kontakt tačke.
U pojedinim školama, kako navodi UNSS, zabeleženi su slučajevi smena direktora i nastavnika bez obrazloženja, ograničavanja javnog izražavanja učenika i zatvorenosti školskih odbora. Organizacija upozorava da većina škola nema funkcionalne mehanizme zaštite, poput poverenika ili sigurnog kanala za prijavu pritisaka, te da su slučajevi autocenzure sve češći.
Krizni školski semafor već je dostupan javnosti na sajtu www.srednjoskolci.org.rs/krizni-semafor, gde se mogu pregledati ocene i opisi slučajeva po školama.
Iz UNSS-a navode da je cilj alata da se ukaže na institucionalne probleme, a ne pojedinačne incidente, te da rezultati predstavljaju osnovu za međunarodno zagovaranje i odgovorno delovanje Ministarstva prosvete u rešavanju sistemskih propusta.
„Ovaj alat pokazuje gde sistem obrazovanja puca i gde su potrebne hitne reakcije. To je signalni sistem, a ne spisak krivaca. Naše škole treba da budu mesta slobode, a ne pritisaka i straha“, zaključuju iz Unije srednjoškolaca Srbije.
UNSS je najavio da će u narednom periodu redovno objavljivati podatke o stanju prava učenika, nastavnika i roditelja kako bi javnost imala uvid u stanje u srednjem obrazovanju.
