Tokom januara 2026. godine, Slavko Ćuruvija fondacija zabeležila je najmanje 160 verbalnih napada na kritički orijentisane medije i novinare. Napade su u najvećem broju slučajeva iznosili najviši državni i partijski funkcioneri, i to kontinuirano, bez prekida čak i tokom novogodišnjih i božićnih praznika. Ovaj broj predstavlja skoro dvostruko povećanje u odnosu na decembar, kada je evidentirano 79 napada.
U diskreditaciji i etiketiranju medija i novinara učestvovalo je najmanje 27 funkcionera. Najviše zabeleženih napada imali su narodni poslanici SNS-a Nebojša Bakarec (37) i Milenko Jovanov (22), kao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa 19 zabeleženih slučajeva. Sledi poslanik SNS-a Vladimir Đukanović (19), predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić (17), kao i više drugih visokih funkcionera vladajuće koalicije.
Na meti napada najčešće su bile redakcije televizija N1 i Nova S, zatim listovi Danas, Radar i Vreme, kao i javni servis RTS i KTV Zrenjanin. Uz već ustaljene etikete poput „Šolakovi“, „blokaderski“ i „tajkunski“ mediji, tokom januara su zabeležene i teške uvrede, uključujući kvalifikacije poput „smeće“, „medijske trovačnice“, „ustaški“, „gebelsovski“ i „antisrpski“.
Posebno zabrinjava činjenica da su targetirani i pojedinačni novinari, koji su već duže vreme izloženi pritiscima i pretnjama zbog svog rada. Među njima su Vuk Cvijić, Slobodan Georgijev, Mijat Lakićević, Srđan Škoro, Marina Fratucan, Dinko Gruhonjić, kao i novinari KTV Zrenjanin Aleksandar Dikić i Nemanja Šarović.
U najvećem broju slučajeva napadi su se zasnivali na osporavanju profesionalnosti, nezavisnosti i integriteta medija, uz kontinuiranu kriminalizaciju čitavih redakcija. Bez ikakvih dokaza, pojedini funkcioneri su nezavisne medije optuživali da podstiču nasilje, da pozivaju na ubistvo predsednika Srbije i da deluju kao „medijski sponzori kriminala“.
Najintenzivnije kampanje targetiranja vođene su povodom izveštavanja o misiji evroparlamentaraca u Srbiji i povodom usvajanja seta pravosudnih zakona. Mediji koji su kritički izveštavali o ovim temama označavani su kao neprijatelji države, dok su pojedini funkcioneri tvrdili da su deo pokušaja „obojene revolucije“.
Poseban slučaj zabeležen je sredinom januara, nakon emitovanja epizode serije „Radio Mileva“ na RTS-u. Fiktivni dijalog iz serije iskorišćen je kao povod za napade na javni servis, uz tvrdnje da RTS „ruši državu“ i promoviše blokade, u šta se uključilo i Ministarstvo informisanja.
Najčešći povodi za napade tokom januara bili su dnevna politika (34), usvajanje pravosudnih zakona (28) i misija evroparlamentaraca (22).
Kako navodi Slavko Ćuruvija fondacija, fokus monitoringa bio je na utvrđivanju odgovornosti državnog vrha za kreiranje i sprovođenje organizovanih kampanja protiv kritičkih medija i novinara, kroz kontinuirani negativni govor, pritiske i javnu diskreditaciju.
