U Evropskoj kući u Beogradu 10. februara predstavljeni su rezultati globalnog istraživanja o percepciji korupcije koje objavljuje Transparency International. Podatke za Srbiju saopštila je Transparentnost Srbija.
Prema Indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2025. godinu, Srbija je dobila 33 poena i zauzela 116. mesto među 182 države i teritorije. Ovo mesto deli sa Ekvadorom, Panamom i Tajlandom. Reč je o padu od 2,1 poen u odnosu na prethodnu godinu, kada je Srbija imala ocenu 35.
Ovo je najniži rezultat Srbije od 2012. godine, kada je uvedena nova metodologija merenja indeksa na skali od 0 do 100.
Srbija na začelju regiona
Srbija je prvi put najlošije rangirana među zemljama Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije. Bosna i Hercegovina ima ocenu 34, dok su Hrvatska i Crna Gora ispred Srbije. Najbolje plasirana u regionu je Slovenija sa 58 poena.
U celoj Evropi iza Srbije su samo Belorusija (31), Turska (31) i Rusija (22).
Na vrhu liste nalaze se Danska (89), Finska (88) i Singapur (84), dok su na dnu Južni Sudan i Somalija sa po 9 poena, kao i Venecuela sa 10.
Devet godina negativnog trenda
Predstavnici Transparentnosti Srbija istakli su da Srbija devetu godinu zaredom beleži pad ili stagnaciju na listi.
„Ne postoji nijedno relevantno istraživanje koje pokazuje napredak, a trendovi su izrazito negativni“, poručeno je na konferenciji.
Ukazano je da se Srbija više ne može porediti sa balkanskim prosekom, jer su je u međuvremenu pretekle gotovo sve zemlje regiona.
Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije predviđa dostizanje globalnog proseka do 2028. godine, ali je ocenjeno da se to, sa sadašnjim trendovima, čini teško ostvarivim.
Tužilaštvo i politička odgovornost
Poseban akcenat stavljen je na rad tužilaštava i nedostatak proaktivnosti u pokretanju postupaka po službenoj dužnosti.
„Tužilaštva imaju ovlašćenja da pokreću postupke bez krivične prijave, ali to u praksi retko čine“, navedeno je.
Govornici su podsetili i na ranije najave borbe protiv korupcije koje su dolazile od političkih funkcionera koji nisu nadležni za krivično gonjenje, ocenjujući da takva praksa šalje pogrešnu poruku o funkcionisanju institucija.
Profesor Zoran Stojiljković istakao je da je korupcija prvi put u poslednjih 25 godina prepoznata kao najveći društveni problem u istraživanjima javnog mnjenja.
„Bez kompetentnih i profesionalnih ljudi u institucijama, institucionalni okvir sam po sebi nije dovoljan“, ocenio je Stojiljković.
EU preporuke i zakonodavne izmene
Na konferenciji je ukazano i na preporuke Evropske unije u vezi sa jačanjem vladavine prava, razdvajanjem partijskog i državnog, kao i povećanjem broja istraga i presuda u slučajevima visoke korupcije.
Govornici su ocenili da se uslovi za efikasniji rad Tužilaštva za organizovani kriminal ne unapređuju, već da pojedine zakonodavne izmene mogu dodatno otežati njegov rad.
Zaključeno je da izbori ne mogu biti zamena za institucionalnu odgovornost, niti mehanizam za rešavanje kršenja zakona, već da je za stvarne promene potrebna dosledna primena propisa i politička volja.
