Dramatična svedočenja sa nedavnih lokalnih izbora održanih u deset mesta širom Srbije, izneta su na panel diskusiji „Kako obezbediti integritet izbornog procesa: Iskustva sa lokalnih izbora“ u organizaciji Mreže integriteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Iskustva ukazuju na obrazac koji prevazilazi uobičajene izborne nepravilnosti: sistematski pritisci na birače, zloupotreba institucija, medijska kontrola i nasilje na terenu.
Vladan Sinđić (Libergraf, Užice) opisao je kampanju u Sevojnu kao otvoreno targetiranje građana zloupotrebom podataka o njihovim životnim okolnostima: „Krenuli su od vrata do vrata nudeći od igle do lokomotive. Starijim ljudima su nudili odlazak u banju… a ljudima za koje su znali da čekaju operacije nudili su usluge preko reda.“ Istovremeno, zaposleni za koje se pretpostavljalo da podržavaju opoziciju pozivani su na razgovore sa direktorima, često u prisustvu ljudi iz bezbednosnih struktura, gde su izloženi pritiscima da ne izađu na izbore ili da glasaju za vlast.
U pojedinim slučajevima, pritisci su išli i korak dalje. Sinđić navodi svedočenje radnika kome je rečeno da mora da izađe na izbore, zaokruži određenu listu i fotografiše glasački listić: „Rekli su mu da ne pokušava da prevari i da će oni to znati.“
Sličnu atmosferu opisuje i Mirjana Đurđević (UG „Ne dam Nu Dau“, Majdanpek): „Ucenjivali su brutalno čak i ljude koji imaju zaposlenje za stalno.“ Ona dodaje da je u takvim okolnostima izborni proces ličio na unapred režiranu predstavu: „Vi ste kao marioneta u njihovim rukama… sve se dešava kako oni hoće.“
U Boru, međutim, pritisci su eskalirali u otvoreno nasilje. Igor Velić svedoči da je kampanja počela mesecima pre formalnog raspisivanja izbora, uz prisustvo velikog broja ljudi iz drugih gradova, ali i preuzimanje lokalnih medija i komunikacionih kanala. Posebno je istakao upotrebu propagande na društvenim mrežama: „Kreću da prave spotove generisane uz pomoć veštačke inteligencije u kojima se vrši najteža moguća dehumanizacija.“ Atmosfera koja je prethodila izborima dodatno je opterećena sukobima i zastrašivanjem. „U Boru je bilo preko 50 sukoba“, kaže Velić, navodeći primere napada na aktiviste i posmatrače. U nekim slučajevima, kako tvrdi, nasilje je uključivalo i ozbiljne pretnje: „U Šarbanovcu su maskirani ljudi izašli sa sekirama… pitali su čoveka koju ruku da mu iseku.“
Poseban problem predstavlja potpuni izostanak reakcije nadležnih: „Znaju se vozila, znaju se ljudi… a policija u Boru – nula privedenih, nula procesuiranih.“
Pored pritisaka i nasilja, učesnici diskusije ukazali su i na sistemsku kontrolu medija. Sinđić navodi da su neposredno pred izbore lokalne televizije u zapadnoj Srbiji prešle u ruke centralnih medijskih organizacija povezanih sa režimom, što je dovelo do „potpunog mraka“ u informisanju. „Jedini kanal komunikacije bili su posete od vrata do vrata i društvene mreže“, kaže Sinđić.
Izborne manipulacije dodatno komplikuju sliku. Velić govori o „fantomskim listama“ koje su, kako tvrdi, povezane sa vladajućom strankom i služe za rasipanje glasova: „Te liste su ostale ispod cenzusa, a odnele su 2600 glasova. Da nije bilo toga, mi bismo pobedili.“
Uprkos svemu, opozicione i građanske inicijative beleže rast podrške građana. U Boru je studentsko-građanska lista osvojila značajan broj mandata, dok su u Majdanpeku i Sevojnu ostvareni pomaci u odnosu na prethodne izbore. „Rezultat jeste dobar, ali mi nismo zadovoljni… jer nama je samo pobeda garantovala da nam glave budu sačuvane“, naglasio je Igor Velić iz Bora.
Učesnici su ukazali na potrebu za većom solidarnošću i koordinacijom među opozicionim akterima, ali i na širi problem – neravnopravnost resursa i organizacije na lokalnom nivou, gde male sredine nemaju kapacitet da se same bore protiv svih mehanizama zloupotrebe i nasilja koje vlast koristi. Aktivisti i posmatrači upozoravaju da je trenutno na delu „otvoreni rat organizovane kriminalne grupe i celokupnog državnog aparata protiv sopstvenog naroda. Toga svi moramo biti svesni.“
