Početkom 2026. godine u četiri železnička preduzeća u Srbiji na snagu je stupio aneks kolektivnog ugovora kojim je cena radnog sata utvrđena na 323 dinara, što je ispod minimalne cene koju je propisala država.
Kako prenosi CINS, ova odluka direktno pogađa oko 9.500 zaposlenih u kompanijama Infrastruktura železnice Srbije, Železnice Srbije, Srbija Kargo i Srbijavoz.
Slavoljub Simić, koji već 38 godina radi na železnici kao otpravnik i dispečer, kaže da su radnici nezadovoljni smanjenjem zarada.
„To je problem svakom ko radi i očekuje neko primanje, a na kraju ne dobije ono za šta radi”, rekao je Simić.
Iako su sindikati najavljivali štrajk, do njega nije došlo. Reprezentativni sindikati su ipak potpisali aneks ugovora.
Predsednik Saveza sindikata železničara Srbije Radomir Popović navodi da su to bili maksimalni mogući uslovi u datim okolnostima.
„Uvek može bolje, ali i dinar više je neki boljitak u odnosu na prethodnu godinu“, rekao je Popović za CINS.
Sa druge strane, pojedini sindikalni predstavnici smatraju da je odluka doneta pod pritiscima i mimo zakona.
Male šanse za pravdu na sudu
Iako radnici razmatraju pokretanje tužbi, pravni stručnjaci upozoravaju da su šanse za uspeh male.
Advokat Dejan Živanović objašnjava da, uprkos nižoj ceni rada po satu, ukupna plata zaposlenih ipak prelazi minimalnu zaradu zahvaljujući koeficijentima.
„Poslodavci su se pravno zaštitili jer ukupna zarada prelazi minimalac, iako osnovna cena rada ne prati propisani minimum“, kaže Živanović.
Prema važećem zakonu, minimalna zarada u Srbiji iznosi između 60.000 i 69.000 dinara, u zavisnosti od broja radnih sati.
Vrhovni sud je u ranijim presudama zauzeo stav da plata ne sme biti ispod minimalca, ali da cena rada po satu može biti niža od propisane.
Ipak, stručnjaci upozoravaju da takva praksa otvara prostor za pravne nedoumice i moguće osporavanje pred Ustavnim sudom.
Odluka Vlade u pozadini problema
Kako piše CINS, uzrok problema leži u odluci Vlade Srbije da povećanje cene rada u 2026. godini ograniči na maksimalno 5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Zbog toga su železnička preduzeća ostala na nivou od 323 dinara po satu, što je ispod zakonskog minimuma.
Sindikati su još krajem 2025. upozoravali da je veliki broj zaposlenih već tada bio na nivou minimalne zarade.
Pročitajte ceo tekst na portalu Cins-a
