U 47. epizodi „Večernje škole rokenrola“ Sonja je govorila o arena rocku – poznatom i kao stadium rock, anthem rock ili corporate rock. Ovaj žanr, koji se razvio tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, postao je sinonim za spektakularne nastupe na stadionima, glam imidž i muzičku formulu osmišljenu za široku publiku.
Sonja je objasnila da su kritičari često koristili ove nazive u pežorativnom smislu, smatrajući da su muzičari žrtvovali umetničku autentičnost zarad spektakla i komercijalnih interesa. Ipak, arena rock je iznedrio neke od najvećih bendova i pesama epohe.
U emisiji su predstavljeni:
-
Mötley Crüe, poznati po androgonom stilu, hedonizmu i pirotehničkim nastupima.
-
Bon Jovi, čiji je proboj počeo hitom „Runaway“, uz ključnu ulogu gitariste Ritchieja Sambore.
-
Scorpions, koji su se iz nemačkog hard rocka probili na svetsku scenu albumom In Trance i kasnijim baladama.
-
Bruce Springsteen, čija je pesma „The River“ postala simbol radničke Amerike i moćnih arena balada.
-
Van Halen, Def Leppard i AC/DC, bendovi koji su oblikovali zvuk i scenski spektakl arena rocka.
-
Queen, sa pesmom „Don’t Stop Me Now“, koja je u početku imala mešovite kritike, ali je kasnije postala klasik.
-
Simple Minds i Bad Company, bendovi koji su doživeli i slavu i krize zbog pritiska stadionskih očekivanja.
-
Journey, sa hitom „Don’t Stop Believin’“, jednom od najprodavanijih pesama digitalne ere.
-
Led Zeppelin, kroz pesmu „Immigrant Song“, i Toto sa legendarnom „Africa“.
-
Dire Straits, sa numerom „Walk of Life“, primerom stadionskog zvuka osamdesetih.
Sonja je zaključila da je arena rock, i pored kritika, ostao simbol epohe velikih turneja, spektakularnih nastupa i moćnih balada, a mnogi od tih bendova i danas pune stadione.
