Stari most na Ibru, jedan od najvažnijih saobraćajnih i istorijskih objekata u Kraljevu, i dalje čeka rekonstrukciju. Iako su planovi, tehnička dokumentacija i najave radova godinama prisutni, realizacija ne postoji, a most se zbog vidljivih oštećenja nalazi u sve lošijem stanju.
U šestoj epizodi emisije „Eho“ Radio Slobode, Sanja donosi pregled stanja, rezultate ankete, političke stavove i stručne analize o tome zašto je rekonstrukcija blokirana i kakve posledice ima višegodišnja nebriga.
Podsećamo, most je prošle godine zatvoren za teretna vozila teža od 3,5 tone zbog ozbiljnih oštećenja konstrukcije. Neophodna revizija kompletne projektne dokumentacije i njeno usklađivanje sa aktuelnim zakonima još nije urađena. Prema podacima Javnog preduzeća za uređivanje građevinskog zemljišta, planovi postoje, ali radovi čekaju sredstva i izbor izvođača, pa most i dalje ostaje nebezbedan.
Građani Kraljeva učestvovali su u anketi Radio Slobode o budućnosti mosta. Rezultati pokazuju da 51 odsto ispitanih smatra da je najbolje rešenje potpuna rekonstrukcija uz očuvanje istorijskog izgleda, dok 30 odsto predlaže izgradnju novog mosta i očuvanje postojećeg kao pešačkog prelaza.
Kada je reč o odgovornosti za kašnjenje sanacije, čak 91 procenat građana smatra da su gradske i republičke vlasti najodgovornije zbog dugogodišnjeg odsustva ulaganja. Većina ispitanika navodi da je informisanost slaba i da nedostaju transparentni podaci o stanju mosta i planovima rekonstrukcije.
Odbornik Lokalnog fronta Vasko Nikolov kaže da grad nema dovoljno sredstava da sam reši infrastrukturne probleme. „Prioriteti u budžetu i razvojnim planovima menjanju se po političkoj logici. Most je ostavljen po strani, iako je situacija hitna.“
Odbornik Narodnog pokreta Srbije Milan Vučetić ocenjuje da građani imaju veoma mali uticaj na donošenje odluka: „Građani mogu da ukažu na problem javnim akcijama, ali u ovakvom političkom okruženju gotovo da nemaju mogućnost da utiču na brzinu realizacije.“
Iz stranke Srce, odbornik Ivan Pantelić upozorava da se budžetski prioriteti usmeravaju ka centralnim projektima u Beogradu, dok lokalne potrebe ostaju nerešene: „Novac odlazi u Beograd i u Ekspo. Za sanaciju mosta u Kraljevu nema sluha, iako je to hitna potreba.“
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za Radio Slobodu navodi da se stanje mostova prati kroz redovne i periodične preglede. Upozoravaju da nadležni organ može zabraniti određene vrste vozila ako postoji rizik, što je već urađeno 2023. godine. Ministarstvo dodaje da grad može da traži finansijsku pomoć iz državnih fondova, programa Ministarstva privrede ili Evropske investicione banke — ali samo ako grad podnese zahtev.
Predrag Veljković iz Udruženja starosedelaca u Kraljevu kaže da političke volje nema ni na lokalnom ni na republičkom nivou. „Da postoji volja, most bi već bio rekonstruisan. Sav novac odlazi u Ekspo i velike projekte, dok lokalne potrebe ostaju sa strane.“
Odbornik stranke Slobode i pravde Lazar Nišović ističe da se u Skupštini više puta pokušavalo da se tema mosta uvrsti u dnevni red, ali bez uspeha: „Vlast godinama nije ulagala u most i izbegava raspravu o njegovom stanju. Novca ima, ali se troši na druge projekte.“
Urbanisti i ekolozi podsećaju da mostovi nisu samo saobraćajne konstrukcije, već deo identiteta grada, važni za urbani razvoj i ekološki balans reke. Neadekvatno održavanje mostova može izazvati eroziju, promene toka reke i rizik od poplava.
Stručnjaci naglašavaju da rekonstrukcija mora biti pažljivo planirana uz poštovanje ekoloških standarda, izbegavanje radova u sezoni mresta riba i korišćenje materijala bez štetnih supstanci. Ističu i da Kraljevo ima potencijal za razvoj urbanog turizma, uređenje šetališta i biciklističkih staza na obalama Ibra, ali da je za to potrebno dugoročno planiranje i participacija građana.
Epizoda zaključuje jasnom porukom: Stari most na Ibru je više od infrastrukture — on je ogledalo odnosa institucija prema gradu, budućim generacijama i javnom dobru.
Emisija se realizuje u okviru projekta „Mediji u službi građana“, uz podršku Fondacije Slavko Ćuruvija.
